Njihova očekivanja posle blokade su različita, ali su saglasni da opstanak javnog univerziteta u ovom gradu treba da bude prioritet.
Student građevine na DUNP-u, Kenan Škrijelj, kome je u novembru uručeno rešenje o prestanku statusa studenta, kaže za portal Free media da je protekla godina bila veoma naporna i izazovna.
“Mislim da smo pokazali čast i dostojanstvo, jer smo izdržali najduže od svih kolega u Srbiji i ostali smo dosledni našem šestom zahtevu, prinudnoj upravi. Svesni smo da situacija na DUNP-u nije bila kao na drugim univerzitetima, da nije postojao sistem koji brani profesore i studente, već su oni izloženi najvećim mogućim represalijama zbog toga što su podigli glas protiv režima Zane Dolićanin. Morali smo da istrajemo, jer smo znali da će biti revanšizma, ako se vratimo na nastavu, a ona ostane na čelu te ustanove“, kaže on.
Za bivšu profesorku DUNP-a i književnicu Nadiju Rebronja, protekla godina je godina promena, a uz energiju koju su studenti doneli, ona kaže da je u Novom Pazaru postalo prijatnije živeti.
“Novi Pazar se promenio iznutra. Studenti su doneli energiju, svežinu, zdrav patriotizam i želju za poboljšanjem. Svima je bilo iznenađenje koliko obrazovanih, intelektualnih, sposobnih mladih ljudi tu postoji i funkcioniše u blokadi. Postalo je prijatnije živeti u Novom Pazaru uz energiju promene koju su doneli“, ističe Rebronja.
Profesorica engleskog jezika na Učiteljskom fakultetu u Beogradu i građanska aktivistkinja iz Novog Pazara Selma Slezović Mehović proteklu godinu vidi kao godinu razotkrivanja.
Selma Slezović Mehović, univerzitetska profesorka i građanska aktivistkinja
“Blokada je ogolila duboke strukturne probleme univerziteta: klijentelizam, instrumentalizaciju znanja, formalizam bez sadržaja i ćutanje kao dominantnu akademsku strategiju. Studenti su, prvi put posle dugo vremena, odbili da budu pasivni korisnici sistema i preuzeli ulogu političkih subjekata, ne u partijskom, već u demokratskom smislu“, smatra ona.
Dodaje da je blokada pokazala da univerzitet nije neutralan prostor.
“Univerzitet ili proizvodi kritičku misao, ili služi reprodukciji postojećih odnosa moći. Studenti su blokadom rekli da ne pristaju na drugo“, navodi Slezović Mehović.
Koordinator Akademske inicijative “Forum 10“ Teo Taraniš smatra da je jednogodišnja blokada otvorila pitanja funkcionisanja DUNP-a i iznela čitav spektar nagomilanih problema tokom 20 godina od osnivanja.
“Uspelo se u tome da se pažnja lokalne zajednice, ali i države, fokusira na pronalaženje modela za opstanak i održivost DUNP-a na potpuno drugačijim osnovama. Na drugoj strani, godinu dana blokade je, posmatrano iz ugla studenata, zaista dug period i potpuno je logično da je njihova borba prošla kroz različite faze – od euforije i masovnosti do zabrinutosti za budućnost njihovog školovanja i opadanja interesovanja za blokadu“, kaže on.
Prema njegovom mišnjelju plamen pobune još nije ugašen.
“To je još jedan dokaz upornosti studenata u nameri da se neke promene na univerzitetu zaista i dogode. Sve je to ipak, zajedno posmatrano, bio težak i bolan način da se izrazi jednostavan zahtev da Sandžak kao region i Novi Pazar kao univerzitetski centar zaslužuju drugačiji odnos države i društva čiji su sastavni deo“, navodi Taraniš.
Pozitivne i negativne strane blokade
Kao ključne tačke uspeha angažmana novopazarskih studenata Taraniš izdvaja njihov doprinos promociji principa ravnopravnosti građana i međunacionalnog razumevanja.
“Nasuprot tome, kao loše strane celokupne studentske borbe u Novom Pazaru stoje neispunjeni studentski zahtevi i to što se posle godinu dana studenti DUNP-a nalaze u najtežoj situaciji u odnosu na studente svih drugih državnih univerziteta u zemlji“, kaže on.
Profesorka Slezović Mehović smatra da su pozitivne strane duboke i dugoročne.
“Blokada je vratila smisao pojmovima kao što su autonomija univerziteta, solidarnost i javni interes. Stvorena je nova politička pismenost među studentima: učenje kroz plenume, argumentaciju, neslaganje i odgovornost. Nastala je jedna potpuno nova zajednica koja govori, sluša i odlučuje, a ovo je danas ređe od samog znanja“, tvrdi ona.
Dodaje da je probijen zid straha i da su studenti pokazali da je otpor moguć te da “autoritet nije neupitan samo zato što je institucionalan“.
Ona kaže da loše strane ne treba umanjivati, naglašavajući da problemi nisu proizvod blokade, već sistema koji ju je uzrokovao.
“Blokada nosi realne lične troškove: produženo studiranje, finansijski pritisak, emocionalni zamor i neizvesnost. Postoji i rizik normalizacije vanrednog stanja. Takođe, deo akademske zajednice je ostao pasivan ili otvoreno neprijateljski nastrojen, što je dodatno produbilo jaz između studenata i institucije“, napominjeno Slezović Mehović.
Profesorka Rebronja kao pozitivnu stranu ističe da se slika o ovom gradu promenila na bolje, da Novi Pazar više nije samo grad mantija i farmerki, nego studenata i profesora, te da su mnogi pokazali da im je stalo do univerziteta.
“Šira zajednica, roditelji, građani, aktivisti, institucije, organizacije, pa čak i verske zajednice, pokazale su da im je bitno postojanje univerziteta kao mesta za društvene promene i kritički sud. Mislim da posle blokade nema nazad, ni grad ni univerzitet nisu više isti i sve ovo su bili istorijski događaji za ovo podneblje“, smatra Rebronja.
Pozitivno ocenjuje i što su studenti pokazali želju da nacionalizam nestane, u šta lično ne veruje da se ikada može desiti.
Nadija Rebronja, bivša profesorka DUNP-a
Smatra da je saradnja studenata i profesora mogla biti bolja.
“Šteta je što je u studenskom pokretu došlo do unutrašnjih podela, ali to je otežavajuća mogućnost svake borbe koja zna da bude teška, iscrpljujuća i da testira granice. Verujem da će studenti u budućnosti to uspeti da prevaziđu i da nastupaju ujedinjeno. Takođe je šteta što studenti nisu malo više sarađivali s profesorima“, kaže ona.
Student Škrijelj je ponosan što se sada i u Novom Pazaru prvi put čuje glas studenata, i što su uspeli da se izbore za nešto što niko nije ranije.
“Dobre strane su i što smo se umrežili sa celom Srbijom, što smo razbili neke stereotipe o nama Bošnjacima i što smo uspeli da smenimo rektorku. Ono što neki političari govore da su oni uticali na to, nije tačno, mi smo. Mi smo ministarstvu dali jasan odgovor da nju ne želimo kao rektorku i to smo i dobili“, tvrdi on.
Pored targetiranja i raznih neprijatnosti, gubitak akademske godine za studente je glavni gubitak, kaže Škrijelj.
“Izgubilo se dosta na nekom, individualnom nivou. Svako od nas je pretrpeo ili materijalnu ili duševnu bol. Ima dosta kolega koji su izgubili zdravlje doslovno na blokadama. Obeleženi smo, targetirani, izgubili smo godinu dana akademskog znanja, ali nismo hteli da budemo poslušnici. Izabrali smo pravdu“, ponosno ističe Škrijelj.
Da može ponovo da bira, izabrao bi isti put, kategoričan je on.
Šta posle blokade?
Blokada je prekinuta na isti dan kada je i počela prošle godine, 26. januara. Studenti najvljuju da će njihova borba biti nastavljena.
Kenan Škrijelj, student DUNP-a
“Posle blokade moramo da se vratimo školske kluep, to je najbitnije. Malo smo ispali iz te studentske, akademske forema i izgubljeno znanje treba nadoknaditi. Bavićemo se internim stvarima DUNP-a, a po pitanju aktuelnog režima, naš stav je jasan“, kaže ovaj novopazarski student.
Profesorica Rebronja očekuje da vidi da li je reforma univerziteta zaista moguća i da li će on postati “normalna institucija, a ne mesto presije i terora za profesore zaposlene i studente“.
“Rektorka Dolićanin je smenjena, i sve oči su uprte u novu rektorku Soldatović od koje se očekuje da napravi makar i minimalne korake pobošljanja. Mislim da su najave da će studenti u blokadi verovatno preuzeti studentski parlament važne, i da bi to definitivno donelo značajno poboljšanje uslova studiranja i funkcionisanja svih studenata“, kaže Rebronja.
Napominje da su studenti tokom blokade organizovali više kvalitetnih aktivnosti nego što je Studentski parlament ikada uradio.
“Raniji saziv je godinama bio prepoznatljiv samo po opsesivnom organizovanju takmičenja u pravljenju mostova od špageta. Dok su se oni igrali tim makaronama i izvršavali brojne sulude i neprincipijelne zadatke za prethodnu rektorku, profesorima je zabranjivano da odlaze na akademske i stručne saradnje, promovišu univerzitet i povezuju se sa akademskom zajednicom, te samim tim rade ono što je zadatak univerziteta, a to je kvalitetno obrazovanje i nauka. Ovaj apsurd mora konačno da se završi“, smatra ona.
Po pitanju mogućeg povratka profesora koji su bili prinuđeni da napuste univerzitet, ona kaže da je poražavajuće, ali i razumljivo što mali broj njih razmatra takvu mogućnost.
“Pokušaj reforme tog univerziteta koji je predugo građen naopako, na osnovama koje daju prednost nekvalitetu i nepotizmu, moguć je jedino ako se bar deo profesora vrati i nastavi da se iznutra bori za poboljšanje. Trenutno je sve vezano za to neizvesno“, zaključuje bivša profesorka DUNP-a.
Njena koleginica sa Učiteljskog fakulteta naglašava da posle blokade ne sme doći do povlačenja.
“Ako se univerzitet samo ’odblokira’ bez suštinskih promena, blokada će biti poraz. Ali ako se iskustvo blokade pretoči u trajni oblik studentskog organizovanja, tada će postati prekretnica. Posle blokade potrebno je: institucionalizovati studentski glas, ne kao dekor, već kao korektiv moći; zahtevati transparentne procedure, odgovornost uprave i stvarnu autonomiju; povezati studentski pokret sa širom društvenom borbom, jer pitanje univerziteta nije izolovano od pitanja pravde, rada i dostojanstva“, smatra Slezović Mehović.
Građanski aktivista iz Foruma 10 primećuje da je u proteklih godinu dana situacija na DUNP-u izgledala kao problem za koji ne postoji rešenje, ali da se imenovanjem nove rektorke stiče utisak da se za te probleme traže rešenja bez poraženih strana.
“Videćemo hoće li se u tome uspeti, ali bi svakako neka vrsta povratka studenata u klupe, uz istovremeno reformisanje upravljačkih struktura i preispitivanje otkaza koji su podeljeni jednom delu zaposlenih na DUNP-u mogla da bude osnova za nastavak funkcionisanja univerziteta. U tom smislu, i za mlade, i za akademsku zajednicu, i za Novi Pazar i za celu Srbiju, opstanak DUNP-a bi trebalo da bude apsolutni prioritet. Samo takvo rešenje može da donese izvesnost studentima i nastavnom osoblju, a stabilnost i sigurnost regionu Sandžaka kojem je javni univerzitet neophodan kao prilika za obrazovanje i razvoj u 21. veku“, zaključuje Taraniš.
S. Ljajić
