Načelnik Ginekološko-akušerskog odeljenja Opšte bolnice u ovom gradu Adi Škrijelj kaže za naš portal da vantelesne i rizične trudnoće, koje se većinom javljaju kod prvorotki, obično završavaju carskim rezom, što je povećalo broj ovih porođaja.
“Mi smo jedno od najvećih porodilišta u državi, a procenat carskog reza na godišnjem nivou je oko 29 odsto. Godišnje imamo oko 2.000 porođaja. Žene se uglavnom porađaju carskim rezom do tri puta, ali smo imali slučaj i petog carskog reza”, rekao je Škrijelj.
On objašnjava da prilikom carskog reza retko kada dolazi do bilo kakvih komplikacija, infekcija i izraslina, a da se za ovakav zahvat lekari odlučuju samo u slučaju da ne postoje uslovi za vaginalni porođaj.
Načelnik Ginekološko-akušerskog odeljenja Adi Škrijelj
“Ukoliko je beba veća od karlice majke, to je apsolutna indikacija koja dovedi do carskog reza. Takođe, ako je život majke i deteta ugrožen time, što je plod poprečno postavljen ili mu je pupčana vrpca obmotana i slično, žena odlazi na hitan porođaj. Carski rez je u poslednje vreme postao popularan, naročito na privatnim klinikama, ali ja sam pobornik vaginalnog porođaja i to forsiram”, istakao je Škrijelj.
Načelnik ovog odeljenja dodaje da mnoge žene same traže da se porode carskim putem, uglavnom iz razloga što nisu pripremljene od strane ginekologa i porodice. Vaginalni porođaj je prema Škrijelju jedna prirodna stvar, koji su proživele generacije majki i nana iza nas.
“Ženama savetujem da se kontrolišu i na vreme dolaze na konzilijume koje imamo svakog dana od 11 sati, gde će im se predočiti da li će ići na vaginalni porođaj ili carski rez. Važno je da se ne plaše. Redovno idem u Dispanzer za žene, gde imamo pripreme trudnica, tako da budućim majkama preporučujem da dođu ukoliko imaju strah, da im kolege i ja objasnimo da ništa nije strašno i da svaki bol ima svoj početak i kraj”, rekao je Škrijelj.
Novopazarka Emina Krlić jedna je od ovdašnjih majki čije su dve devojčice na svet došle putem carskog reza.
Ova advokatica za portal Free media kaže da nije planirala porođaje na ovaj način, ali da su lekari bili primorani na taj zahvat.
“Da sam mogla da biram, uvek bih izabrala porođaj prirodnim putem, koji je možda teži i bolniji u samom trenutku za razliku od carskog, koji je bolniji po završetku. Sam oporavak od njega je duži, jer ste vezani za krevet, primate jaku terapiju i inekcije nedelju dana. Međutim, ja prilikom prvog porođaja zaista nisam bila previše uplašena, znala sam da je carski rez operativni tok. Prema mojim tadašnjim informacijama, u glavi mi je bila samo slika sedam slojeva stomaka koje će mi seći”, seća se Emina.
Ginekološko-akušersko odeljenje u Opštoj bolnici u Novom Pazaru
Carski rez je prošao dobro po nju i devojčice, a Emina ističe da je u Novom Pazaru, za razliku od porodilišta u drugim gradovima, specifično to što majkama ne daju odmah bebu.
„Mislim da se zbog toga onda dešava da dođe do komplikacija, nadolaženja mleka, stvaranje mastitisa, što je mnogo gori problem za ženu nego sama operacija i carski rez. Drugu ćerkicu sam rodila u Kragujevcu, takođe carskim rezom, ali su mi je doveli posle dva sata da je podojim. Kada sam ih pitala da li je to dozvoljeno, obzirom da primam antibiotike odgovorili su mi da je to sve prilagođeno bebi i da nema nikakve potrebe za brigom“, objašnjava Emina.
Podaci pokazuju da se u Srbiji u proseku svaka treća trudnica porodi carskim rezom, a taj broj poslednjih godina raste.
Podsećamo, portal Free media je ranije objavio istraživanje ovdašnjih psihologa da oko 30 odsto trudnica i porodilja u Novom Pazaru pati od postporođajne depresije.
M. Jovičić
Tekst je nastao u okviru projekta „Slobodni mediji za slobodne građane“, koji sprovodi Free media. Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
