Poznato je da kustosi muzeja, obično arheolozi, etnolozi ili istoričari umetnosti, imaju zadatak da čuvaju i prezentuju izložene predmete, ali ono što je manje poznato je put koji eksponati prelaze od pronalaska do izlaganja.
Muzejska savetnica, istoričarka umetnosti Svetlana Čeković iz Novog Pazara kaže za portal Free media da su ti nevidljivi poslovi muzejskih uposlenika obimni, raznovrsni i interesantni.
“Posetioci kada dođu u muzej vide sve te vitrine i eksponate izložene u njima sa legendama koje bliže objašnjavaju period njihovog nastanka. Ono što se iza toga dešava nije vidljivo, a opet je naš posao, koji je veoma interesantan. Mi muzealci smo tu da te predmete dovedemo u stanje da mogu biti izloženi”, kaže Čeković.
Održavanje i čišćenje eksponata blagim sredstvima i specijalnim četkicama, predstavlja samo deo nevidljivih poslova.
“Moramo da ih oblikujemo, očistimo, sredimo, kako bi mogli da budu zastupljeni u vitrinama i dostupni posetiocima, da vodimo računa o adekvatnoj temperaturi, jer visoke letnje i mnogo niske zimske temperature ne pogoduju eksponatima. Takođe, svaki izloženi eksponat bi trebalo da bude adekvatno osvetljen kako bi privukao pažnju posetilaca”, objašnjava ona.
Dodaje da neke složenije slučajeve, za koje su potrebni konzervatorski stručnjaci, šalju u druge centre, budući da takvih stručnjaka u Novom Pazaru nema.
Novopazarski muzej ima duplo više eksponata nego prostora za izlaganje, pa je i o eksponatima u depou potrebno voditi računa.
“Izloženi su najreprezentativniji eksponati, ali vodimo računa i o predmetima u depou, kako bi mogli da budu izloženi kad se steknu prostorni uslovi za to. Konkretno ove godine smo posebnu pažnju posvetili čišćenju starih ručnih satova, ćusteka koji drže džepne satove, zidne satove, tako da su oni sada ponovo zablistali punim sjajem. Jednom godišnje neophodno je obaviti blago čišćenje”, kaže Čeković.
Pored svakog eksponata stoji legenda, na kojoj je naznačen naziv i period u kojem je on kao takav korišćen, a obimna administracija čini još jedan deo nevidljivog posla čuvara prošlosti.
“Svaki predmet, kada uđe u naš muzej, mora biti zaveden, imati dobru fotografiju i opis i mora proći proceduru koja važi za sve muzeje u Srbiji (Muzejski informacioni sistem), kako bismo bili dostupni našem matičnom, Narodnom muzeju, i kako bi oni u svakom trenutku mogli da znaju šta to mi baštinimo i čuvamo”, pojašnjava ona.
Dodaje da postoje tri načina ulaska u muzej, u zavisnosti od toga da li je predmet otkupljen, poklonjen ili pronađen tokom terenskih istraživanja, te da se identifikacije, svojevrsne lične karte eksponata, čuvaju u posebnim vitrinama (kartotekama), a u novije vreme i u digitalnom formatu.
U segment nevidljivog posla spada i višednevna organizacija izložbi, od kontaktiranja umetnika, izbora dela, izrade kataloga, pisanja predgovora, pa do do transporta umetnina, kao i naučno usavršavanje muzealaca.
“Poželjno je da muzejski radnici čitaju što više radova iz oblasti kojom se bave, da bi bili u toku sa novim istraživanjima i dostignućima, ali i da bi pisali naučne radove, u ovom slučaju za naš Novopazarski zbornik, ili pak neki drugi naučni časopis”, kaže Čeković, koja vodi likovnu i zbirku primenjene umetnosti.
Ističe da je novopazarski muzej kompleksnog tipa i da se u njemu čuvaju uglavnom originalni eksponati, što posebno oduševljava strane turiste, čiji se broj u poslednje vreme značajno povećao.
“Poslednjih dana smo imali i posetioce iz Japana. Ono što se stranim turistima najviše sviđa kod nas je to što su svi predmeti originalni, trodimenzionalni i mogu se pogledati sa svih strana, kao i to što su legende lepo objašnjene”, primećuje ova muzejska savetnica.
Ona kaže da je za razliku od stranih, broj domaćih posetilaca, manje-više konstantan.
“Postoje ljudi koji tradicionalno dolaze u muzej i vole da ga posećuju, ali primetno je da u poslednje vreme dovode i svoje članove porodice i mlađa pokolenja, prenoseći im ljubav prema kulturnoj baštini, što je nama muzejskim radnicima, posebno drago”, naglašava ona.
Čuvena novopazarska Figurina iz VI veka pre nove ere, kao najstariji eksponat nađen u Požežini i predmeti iz praistorije čine najbogatiju i posetiocima najzanimljiviju Arheološku zbirku.
“Arheološka i etnološka zbirka su najbogatije, odnosno najbrojnije, pre svega arheološka, zato što većina predmeta u njoj, skoro 90 odsto, vodi poreklo sa terenskih istraživanja, koja se kod nas vrše od pedesetih godina prošlog veka. Arheološka zbirka zaista baštini mnogo eksponata u tom hronološkom smislu i na najbolji mogući način je prezentovana”, kaže Čeković.
Istorijsko odeljenje prezentuje Novi Pazar od njegovog osnivanja pa do četrdesetih godina prošlog veka.
“Svako ko hoće polako da pogleda naš muzej, ne mora da traži dalje od muzeja da bi razumeo istoriju našeg kraja. U Novom Pazaru i danas gde god zagrebete malo, naćićete istoriju i prošlost”, ističe ona.
Na Umetničkom odeljenju se čuvaju dela, ne samo lokalnih autora i umetnika već i onih iz šireg okruženja, a Etnološka zbirka, gde se svrstava i primenjena umetnost, posebno privlači pažnju posetilaca koji se najviše zadržavaju u izložbenim sobama, bošnjačkoj i srpskoj.
“To je svojevrstan raritet i mi smo ponosni što smo posle toliko vekova zajedničkog života uspeli da sačuvamo i prezentujemo segmente tradicije dva naroda na najbolji mogući način. Drago nam je kada vidimo da se turisti tu najviše zadrže, jer sve ono što su čuli i videli o Novom Pazaru, sadržano je u tim sobama”, kaže Čeković.
Muzej u Novom Pazaru osnovan je početkom 1953. godine i kao Gradski muzej u početku je radio u iznajmljenim prostorijama, a od 1969. godine smešten je u zgradi nekadašnje škole (turske gimnazije), koja je izgrađena sredinom 19. veka.
Više od sedam decenija ova ustanova ispunjava misiju prikupljanja, čuvanja, prezentacije i interpretacije lokalnog kulturnog nasleđa.
S.Ljajić
