On je za portal Free media rekao da u oblastima od značaja za manjine nema značajnih koraka napred.
„Kao pozitivna stvar navode se napori institucija da na jezike nacionalnih manjina prevedu upitnike koji se koriste tokom aktuelnog popisa stanovništva. Međutim, na drugoj strani i dalje ostaju problemi sa obezbeđivanjem udžbenika u oblasti obrazovanja, problemi u informisanju na manjinskim jezicima na javnim servisima i nakon sprovedenog procesa privatizacije medija na lokalnom nivou, nefunkcionalnost formiranih Saveta za međunacionalne odnose na nivou lokalnih samouprava i nedovoljna zastupljenost manjina u javnoj upravi”, rekao je Taraniš za naš portal.
Istakao je da je zbog svega toga važno kakva će biti sadržina i implementacija novog Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, čija izrada je u toku.
On je pojasnio da je dinamika započetog procesa evropskih integracija prethodnih godina usporena zbog problema u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, te da se zbog toga ocena spremnosti Srbije za članstvo u poslednjih nekoliko godina bitnije ne menja.
„Pre dve nedelje objavljeni izveštaj o napretku, pored problema u pomenutim oblastima, dodatno naglašava i pitanje usklađivanja spoljne politike Srbije sa politikom Evropske unije, naročito u kontekstu rata u Ukrajini i uvođenja sankcija prema Rusiji. Jasno je da će se u Briselu to pitanje u narednom periodu pratiti sa posebnom pažnjom i da će uticati na buduću dinamiku procesa pregovora“, rekao je Taraniš.
Nas sagovornik tvrdi da u tom kontekstu treba posmatrati i sve češće glasove koji dolaze iz Evropskog parlamenta ili nekih zemalja članica o suspenziji pregovaračkog procesa ili ukidanju režima vizne liberalizacije
„Nalazimo se u zaista delikatnom trenutku odnosa sa Evropskom unijom“, ocenio je Taraniš.
Od početka pregovora, u januaru 2014. Godine, Srbija je otvorila 22, od ukupno 35 poglavlja, a dva poglavlja su privremeno zatvorena.
A.Bajrović
