Sve je počelo u ranim jutarnjim časovima u utorak, 29. jula. Taj će utorak, zasigurno, ostati zabeležen kao trenutak u kojem se centar aktuelne studentske, ali ne samo studentske već i celokupne društvene pobune, preselio u Novi Pazar.
Od tog trenutka, oči i pažnja svekolike javnosti uprte su ka onome što se događalo i još uvek se događa u gradu na obalama Raške i Jošanice. A događa se – bez preterivanja se može reći – nešto veliko: sudbina neke buduće Srbije određuje se baš u čaršiji.
Istorijsku heftu obeležile su tri mučne slike.
Slika prva. Bilo je zaista mučno gledati scene u kojima nekakvi zaštitari u trenerkama i sa kapuljačama na glavama (kasnije će se saznati i kakvi i po čijem nalogu angažovani) fizički nasrću, guraju i povređuju malobrojnu grupu studenata koja se tokom noći zatekla u prostorijama Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Cilj “akcije” bio je povratak kontrole još uvek aktuelne uprave nad univerzitetom, u čemu se u prvi mah i uspelo. Ipak, videće se, ne zadugo. Nakon svega, osećaj mučnine dodatno pojačava pitanje budućnosti univerziteta i odnosa između uprave, zaposlenih i studenata – jednom kad sve ovo bude juče.
Slika druga. Usledile su mučne scene ispred zgrade Državnog univerziteta. Gotovo celodnevni sukobi između policije, koja se tu stvorila da bi održala red i mir i tokom noći (nasilno) uspostavljeni odnos snaga, i građana, koji su se na istom mestu stvorili da bi zaštitili (svoju) decu i sačuvali ponos čaršije – na momente su imali potencijal da prerastu u nešto mnogo veće i opasnije od uobičajenog gurkanja i pratećeg “konstruktivnog” razgovora. Nakon svega što se izdešavalo, bez definitivnog i jasnog odgovora ostalo je pitanje: kako i zašto se policija odlučila na povlačenje i na prepuštanje zgrade univerziteta studentima.
Slika treća. Međunacionalni sukobi u čaršiji u režiji režimske propagande. Bilo je dovoljno “uloviti” nekoliko ružnih reči i psovki na snimcima na društvenim mrežama pa da eksplodira narativ o teroristima i separatistima. Sa sve učešćem predstavnika srpske zajednice koji, po prvi put na takav način, od predsednika svih građana traže zaštitu. Falilo je samo još da neko izgovori “niko ne sme da vas bije” pa da igranka dobije na zamahu. Mučno i za slušanje i za gledanje. No, srećom, kratkog daha. Posle svega, pitanje poverenja među etničkim zajednicama, pre svega na lokalu, biva još jednom otvoreno na vrlo grub način i zahtevaće mnogo vremena i napora da “rana” zaceli.
Prethodne tri slike svoju poentu našle su u četvrtoj. Neuspešni pokušaj “preuzimanja” univerziteta, sukobi građana i policije pa njeno povlačenje i neutemeljena priča o međuetničkim sukobima – vrlo brzo su se preselili na politički teren. A tu je naročito mučno bilo svedočiti pritisku koji je predsednik svih građana izvršio na svoje političke partnere iz Sandžaka i njihovim pokušajima da se opravdaju.
Iako na prvi pogled deluje da je predsednik svih građana, odavno nervozan, započeo obračun sa svojim koalicionim partnerima koji nisu dovoljno zalegli u njegovu odbranu sa ciljem da ih disciplinuje, igra je kudikamo drugačija. Naime, ideja predsednika svih građana nije da od svojih vernih koalicionih partnera napravi političke neprijatelje, već da ih – napadajući ih – primora i uvuče u ring u kome će učestvovati u odbrani njegove politike, a što su oni mesecima vešto izbegavali. I upravo u tome leži ključni uspeh cele “operacije” iz ugla vlasti: sve ostalo je brzo palo u zaborav, samo je otvoreni sukob među bošnjačkim političkim partijama eskalirao do te mere da se jedni zaleću automobilima na blokade, a drugi ovim prvima skaču na haube. Uz prateći program na društvenim mrežama. Novi Pazar je do sada za vlast bio nerešiva enigma i tek je u ovom novom stanju stvari pogodan za “obradu”.
U atmosferi u kojoj u čaršiji dan na dan ne liči – pitanje je šta će biti sutra. Iako se situacija u drugim gradovima ne razlikuje bitnije od situacije u Novom Pazaru, ipak je Novi Pazar zbog svojih specifičnosti poligon na kojem će se najbolje videti kako će i kojim tempom stvari ići ka svome kraju.
Autor teksta je Teo Taraniš, koordinator u NVO Akademska inicijativa “Forum 10”.
Stavovi autora u rubrici “Slobodno o svemu” ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Free media.
