Bilo da je reč o tome kako je kreirana i postavljena politička ponuda na strani vlasti i opozicije – uz optimalan broj lista koje neće rastočiti podršku partijama aktuelne vlasti i uz što veći broj lista koje mogu da odvuku glasove glavnom opozicionom konkurentu, preko načina na koji su pojedine liste došle do potpisa za podnošenje svojih kandidatura, intenziteta (zlo)upotrebe svih dostupnih resursa (često državnih) za vođenje kampanje, pa sve do situacije na medijskoj sceni i upodobljavanja ono malo preostalih profesionalnih medija koje protiče u senci velikih izbornih priča – po šahovskoj se tabli vuku potezi koji bi trebalo da vode ka jednom jedinom ishodu koji podrazumeva o(p)stanak na vlasti dosadašnjih vlastodržaca. Pa ipak, za nešto će se pitati i druga strana.
U narečenoj atmosferi unapred pripremljenog „finog izbornog podešavanja“, svoju sreću traže i stranke nacionalnih manjina, naročito one koje „pokrivaju“ bošnjačko biračko telo u Sandžaku. Međutim, nije im lako.
Od početka studentskih protesta zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu – strah je promenio stranu, a od početka izborne kampanje u kojoj se posle gotovo jednoipodecenijske dominacije kao ozbiljan konkurent Srpskoj naprednoj stranci pojavila Studentska lista – strah i zabrinutost za preživljavanje na političkoj sceni uvukli su se u kosti svima, i velikim i malim igračima bez izuzetka. Pri čemu su mali, baš zato što su mali, pod mnogo većim pritiskom.
Aktuelni politički trenutak u Sandžaku obeležen je, dakle, neizvesnošću i nestabilnošću koja preti da trajno promeni okvir i mogućnosti za delovanje oligopola koji čine tri dominantne političke partije koje predstavljaju Bošnjake u Srbiji.
Na drugoj strani, situacija je takva da na nejaka pleća sandžačkih Bošnjaka stavlja ogroman teret očekivanja od aktivnog učešća u redefinisanju političkih odnosa i određivanju budućeg pravca u kojem će zemlja ići. Imajući prethodno u vidu, izazovi i odluke koje će determinisati razvoj situacije u Sandžaku do izbora, ali i nakon njih, ogledaju se u sledećem.
Prvo, u situaciji koja je u velikoj meri poprimila karakteristike referendumskog opredeljivanja, bošnjačkim partijama preti realna opasnost da politički stradaju u svojevrsnom desantu na Sandžak koji istovremeno izvode dva velika igrača na izborima.
I Srpska napredna stranka i Studentska lista imaju snažan fokus i žele upliv u bošnjačko biračko telo u Sandžaku. I dok je SNS u prethodnom periodu ovaj upliv ostvarivao preko posrednika, odnosno bošnjačkih stranaka koje su bošnjačke glasove „nosile“ u Beograd kao zalog za kakve ministarske i druge funkcije, pristup se sada menja i SNS želi glasove Bošnjaka da zahvati samostalno.
Osnov za tako nešto je dugogodišnji narativ „o najboljim mogućim odnosima između Srba i Bošnjaka“, a koji se besomučno rabi i ovih dana.
Studentska lista, na drugoj strani, penetraciju u bošnjačko biračko telo zasniva na prisustvu, zaslugama i imidžu izgrađenom tokom dve godine studentskog i građanskog bunta koji sada želi da kapitalizuje. Za bošnjačke političke partije, da bi preživele cunami u najavi, ključni prioritet (p)ostaje odbrana i zaštita svog političkog prostora. Što uopšte nije i neće biti lako.
Drugo, za razliku od onih politički relevantnih nacionalnih manjina koje uspevaju da sebi obezbede mesta u nacionalnom parlamentu kao što su Mađari i Albanci, a koje će na izborima nastupiti – svaka iz svojih razloga i motiva – na po jednoj izbornoj listi, kod Bošnjaka je i ovoga puta prisutna politička konkurencija koja u izbornu utakmicu unosi dinamiku i privlači pažnju.
Zbog toga se, na prvi pogled, stiče utisak da na izborima učestvuju samo Srpska napredna stranka, Studentska lista i Bošnjaci. Konkurencija, međutim, može biti ograničavajući faktor za uspeh na izborima koji traže „sabornost“.
Treće, u uslovima očekivane visoke izlaznosti građana na birališta, a čemu se posebno daje na značaju proglašavanjem dolazećih izbora za „sudbinske“, čak i dobar izborni rezultat ne mora automatski da znači više poslaničkih mandata za bošnjačke stranke.
O tome bi, takođe, valjalo misliti na vreme kako bi se obećanja o „istorijskim rezultatima“ uskladila sa realnošću i izbegla nepotrebna euforija. Jer, vrlo lako se može ispostaviti da je i samo ulazak u parlament vanredno vredno postignuće.
Četvrto, razumevajući ozbiljnost političkog momenta koji neće oprostiti ni najmanju grešku, bošnjačke političke velmože odlučile su da vode kampanje bez međusobnih napada i konflikata. Na taj način izgubile su jedan od najjačih aduta za mobilizaciju svog biračkog tela.
Izborne poruke u kojima se nudi normalnost (kao da je sve ovo do sada bilo nenormalno), čuvanje Sandžaka (niko ne kaže od koga ili čega) ili manje podela za više rezultata (kojih tačno rezultata), odraz su uopštenog pristupa koji treba da ispuni formu, ali je pitanje da li će zadovoljiti birača naviknutog na duboku polarizaciju i visoku tenziju.
I peto, značaj izbora uslovio je nezabeležen pritisak na neveliki birački korpus – na glasove Bošnjaka bez milosti kidišu četiri „domaće“ manjinske i dve velike većinske liste. Drugim rečima, i ala i vrana okomila se na nekih otprilike 70-80 hiljada glasova koliko su tri najveće bošnjačke političke partije do sada između sebe redovno delile. Ako se tome doda i široko rasprostranjeno shvatanje da bošnjački glasovi – direktno ili indirektno – mogu odlučiti pobednika, pitanje je da li prosečan birač u Sandžaku može da se nosi sa tolikom količinom odgovornosti koja mu je namenjena.
Sve to čak može da ima i kontraefekat, pa da se taj isti prosečni birač povuče u apstinenciju baš onda kada se od njega najviše očekuje.
Na kraju, šta god da se desi i kako god da se izbori završe – promena se već dogodila. Pokušaji da se izbornim inženjeringom ograniči obim i domet te promene su samo pokušaji. A hoće li ta promena sa sobom doneti i određenu promenu na političkoj sceni Sandžaka – ostaje nam da vidimo. Na izborni dan. Kada se, kako je već rečeno, izbori ne dobijaju.
Napomena: Ovaj tekst nije napisala veštačka inteligencija.
Autor teksta je Teo Taraniš, koordinator u NVO Akademska inicijativa “Forum 10” iz Novog Pazara.
Stavovi autora u rubrici “Slobodno o svemu” ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Free media.
