E baš tu tišinu će ovaj tekst zapretiti da naruši. Bar na trenutak.
Opšte razumevanje trenutne situacije na čaršijskom javnom sveučilištu zasniva se na nekoliko činjenica i na njima izgrađenih pretpostavki: studenti su prekinuli blokadu i vratiće se u klupe, nekadašnja rektorka zamenjena je novom i to je već samo po sebi dovoljan dokaz da će neke problematične prakse biti prekinute, između studenata i uprave postignut je određeni dogovor i samo se čeka da on bude realizovan, proces nastave je nanovo započet i univezitetski život nastavlja da ide svojim tokom.
U skladu su tim, šta tu ima više da se pita, komentariše i analizira.
Ipak, upravo zbog toga što se veruje da je stvar gotova i da je problem DUNP-a rešen, nekoliko detalja zaslužuje da bude primećeno i još jednom aktuelizovano.
Prvo, blokada zgrade univerziteta prekinuta je nakon više od godinu dana tako što je postignut dogovor u kojem nema poraženih strana.
I studenti i uprava univerziteta su napravili ustupke – studenti su odustali od svog zahteva za uvođenje prinudne uprave, a uprava (čitaj: država) od odbrane sada već bivše rektorke po svaku cenu.
Kompromis je napravljen tako da se studenti vrate na nastavu uz istovremeno (za sada vrlo ograničeno!) reformisanje upravljačkih struktura i obećanje o preispitivanju otkaza koji su podeljeni jednom delu zaposlenih. To je bio minimum, odnosno maksimum koji se mogao postići.
Nad ovakvim rešenjem, međutim, lebde pitanja održivosti i zadovoljstva svih zainteresovanih strana, naročito onog dela – što bivšeg, što sadašnjeg – nastavnog kadra nezadovoljnog situacijom na univerzitetu.
Drugo, nova rektorka stupila je na dužnost. I odmah je krenula u obilazak institucija i aktera koji su bili podrška univerzitetu tokom kriznog perioda.
A onda je usledila prava pravcata navala na rektorkino kanabe od strane cele jedne grupe društveno-političkih faktora koji su u svojim reakcijama bili (pre)zadovoljni onim što su na DUNP-u čuli i videli.
Društvene su mreže “gorele” od lepih fotografija sa srećnim licima i još lepših pratećih izjava.
Na taj način, nastavljen je kontinuitet negovanja tradicionalno dobrih odnosa lokalnih aktera sa svakim ko se nađe na mestu rektora/ke.
Pitanje koje se, međutim, nadvija nad ovim “pokretnim slikama” glasi: da li je u posmatranom periodu za novopostavljeni rukovodeći organ možda bilo važnije posvetiti se rešavanju nagomilanih problema na samom univerzitetu, pre nego bildovanju vidljivosti i slanju poruke “mir, mir, mir, niko nije kriv”?
Treće, godinu dana blokade univerziteta je zaista dug period i logično je da je studentska borba prošla kroz različite faze – od euforije i masovnosti do zabrinutosti za budućnost školovanja i opadanja interesovanja za blokadu.
U jednom su se trenutku, čak, novopazarski studenti našli u situaciji da jedini u zemlji – jer su u blokadi – nemaju nastavu, a da su studenti na drugim univerzitetima od blokada odustali i prešli na neke druge formate borbe.
Trenutak kada su, najverovatnije, shvatili da su prepušteni sami sebi je “obračun” na društvenim mrežama sa kolegama sa drugih univerziteta oko izvesne čestitke u povodu proslave izvesnog praznika u Republici Srpskoj.
Izgubivši tada i poslednju nadu i uporište u solidarnosti među širom studentskom populacijom, vrlo je brzo doneta odluka o prekidu blokade na DUNP-u.
Podsećanje na ovaj detalj je važno jer se nakon njega krenulo u pregovore i dogovore koji su se ovih dana završili učešćem studenata u blokadi na izborima za Studentski parlament i konačnom institucionalizacijom njihove borbe.
A što, nadalje, kaže da na DUNP-u više nema institucionalne krize. U kojoj meri je jednogodišnja studentska pobuna bila revolucionarni akt i da li se svaka revolucija na kraju završava u institucijama – pitanja su koja, međutim, ištu odgovore.
Naposletku, ako je u jednom trenutku i bilo dileme kako će na DUNP-u izgledati taj famozni “dan posle”, sada te dileme definitivno više nema – on izgleda manje-više isto kao i dan pre početka studentske blokade. Više više nego manje.
Autor teksta je Teo Taraniš, koordinator u NVO Akademska inicijativa “Forum 10”.
Stavovi autora u rubrici “Slobodno o svemu” ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Free media.
