Novopazarski privrednik i muzičar Tigrin Kačar godinama podržava realizaciju kvalitetnih muzičkih manifestacija u gradu. Studirao je političke nauke, a kao vlasnik kompanije Stig bio je angažovan u različitim privrednim forumima, lokalnim udruženjima, privrednoj komori i međunarodnim organizacijama. Bend “Sigma“, čiji je osnivač i frontmen, obeležio je jedno vreme pop kulture u Novom Pazaru i važio za istaknutog predstavnika novopazarske rok scene u zemlji. Kačar je jedan od pokretača Muzičkog festivala “Stari grad“ u Novom Pazaru, kao i “Dan zauvek“, manifestacije koja okuplja rok bendove i muzičare iz ovog grada, Raške, Kosovske Mitrovice i okruženja. Priznaje da sanja bolja vremena za muziku i modnu industriju i ohrabruje mlade da se sa gitarom u ruci popnu na muzičku scenu. Njegov život je balans između privrede i muzike.
Free media: Festival “Dan zauvek” održava se već godinama i opstaje uprkos brojnim izazovima. Šta vas i dalje motiviše da ga organizujete?
Kačar: Zvanično, sutra počinje 13. festival Dan zauvek. Nastupaće 10 izvođača različitih muzičkih žanrova: rock, jazz, folk i hip-hop. Festival će biti održan u bašti “Troja“, a ulaz za posetioce je slobodan. Imali smo pauzu od nekoliko godina. Dok je bio u Raški, održavao se devet godina. Onda je došla pandemija korona virusa i razni problemi, pa smo odlučili da ga prebacimo ovde i formirali smo Udruženje “Dan zauvek”. Kada smo Festival preselili ovde, organizator je postalo Udruženje “Dan zauvek”, uz podršku Kulturnog centra i Grada Novog Pazara. Promenili smo i sam koncept festivala, dok je bio u Raški trajao je tri dana i gostovali su poznati i popularni bendovi, umetnici i muzičari. Kada smo ga preselili ovde, na moju inicijativu i uz podršku kolega, odlučili smo da festival bude jedinstven po tome što će promovisati domaći kvalitet, odnosno izvođače iz našeg kraja, okolnih gradova i regiona. To radimo već četiri godine. Cilj nam je da pokažemo kvalitet koji imamo i koji je na veoma visokom nivou. Glavni motiv je da angažujemo i damo vetar u leđa mladim muzičarima i mladim stvaraocima iz različitih oblasti kulture. Mogu s ponosom da kažem da sam veoma zadovoljan, jer je situacija u poslednje dve godine drastično bolja. Napravili smo dobru osnovu i kvalitetnu bazu mladih muzičara. Pre dve godine nismo imali nijedan mladi bend iz Novog Pazara, a sada ih imamo četiri i svi su veoma ozbiljni. Od onih najmlađih, koji su još u gimnaziji, do starijih. Tu je i novi bend “Radnici od kuće”, koji veoma ozbiljno radi. Naravno, kod mladih postoji velika želja da se dokažu, što je i najvažnije. Imamo učesnike iz svih generacija i stvorili smo zaista dobru atmosferu. Ljudi su aktivni i upravo je to bio cilj. Mi stariji smo sada tu više kao podrška. Ja im često kažem da smo mi sada njima predgrupa.
Dan zauvek, 2023. godine
Free media: Moto festivala je “Za one koji više nisu sa nama, zbog onih koji dolaze posle nas.” Koliko je danas teško očuvati tu prvobitnu ideju i preneti je mlađim generacijama?
Kačar: Upravo mi je sada drago što se to dešava. Kada smo pre četiri godine organizovali prvi festival u Novom Pazaru, mnogima nije bilo jasno o čemu se radi. Pošto je festival ranije bio u Raški, ovde nije postojala prava informacija o njegovoj suštini. Festival “Dan zauvek” nastao je 2009. godine, kada smo se spontano okupili, kolege muzičari iz Raške, Kosovske Mitrovice i Novog Pazara, da obeležimo godišnjicu smrti našeg Veselina Veska Gacaferija, pokojnog druga, prijatelja i kolege. Eto, upravo je to suština, te generacije i održavanje tog iskrenog kontakta i, da kažem, ljubavi među ljudima. Još od 1978. godine, kada je održana prva gitarijada u Novom Pazaru, upoznali smo ljude iz Raške, Rožaja, Tutina. I dan-danas smo prijatelji. Recimo, koš tada sam se upoznao sa Medžidom Fakićem, našim poznatim privrednikom i slikarom iz Tutina. On je nekada svirao bas gitaru u tutinskoj grupi “Visoki napon”.
Free media: Jeste li tada bili svesni koliko će sve imati značaja u budućnosti?
Kačar: Često pomislimo: “Pa dobro, da li je to što radimo uopšte bitno?”, a zapravo sve je bitno. Svaka, pa i najmanja sitnica, je važna. Sve ostaje kao trag i ostaje za neke buduće generacije. Kada smo pre tridesetak godina organizovali Rok ligu, kroz nju su prošli mnogi ljudi koji su tada bili srednjoškolci. Posle 20 godina, kada razgovaram sa Redžepom Ćorovićem ili Vladom Profilovićem oni mi kažu: “Mi tada uopšte nismo bili svesni šta radimo, hteli smo samo da sviramo i snimamo”, a ja im odgovaram: “Pa ni ja tada nisam bio svestan”. Najvažnije je raditi stvari iz duše, jer to mora na kraju da ostavi neki trag. Snimili smo dva albuma za te dve godine i, hvala Bogu, ostalo je nešto iza nas. Planiramo da uradimo i promociju vezanu za Rok ligu. Danas već vidite da postoji nova generacija koja može da nastavi tu rok i džez tradiciju.
Dan zauvek, ustupljena fotografija
Free media: Često ističete da je jedan od ciljeva Festivala podrška mladim autorima i bendovima. Da li danas u Novom Pazaru vidite novu generaciju muzičara koja može da nastavi tradiciju rok i džez scene?
Kačar: Ja bih bio najsrećniji da jednog dana dođem samo kao gost. Trenutno su baš “Radnici od kuće” maksimalno angažovani oko festivala. Oni su ekipa koja sve nosi, kao što je pre dvadesetak godina generacija Vlada Profilovića preuzela inicijativu. Vlade je bio angažovan na više polja i, ako govorim iz svog ugla, vidim ga kao nekoga ko je nastavio ovu priču. Ovaj projekat nije samo muzički, on je multimedijalni koji doživljavam kao krunu višedecenijskog rada muzičara i svih ljudi koji su učestvovali u njemu.
Free media: Nekada je Novi Pazar imao mnogo više bendova i živu klupsku scenu. Šta se, po vašem mišljenju, u međuvremenu promenilo?
Kačar: Bilo je mnogo bendova zato što smo imali uslove za rad. Danas, nažalost, u Novom Pazaru još nemamo stalnu scenu. Nekada je bilo jednostavno. Imao sam sreću da odrastam baš u tom periodu. Bio sam gimnazijalac od 1975. do 1979. godine. Kada se danas pogleda, ne samo u Novom Pazaru nego u celoj Jugoslaviji, to je bio jedan zlatni period kulture. Srećan sam što sam imao priliku da živim u to vreme. Postojao je Dom omladine. Svake nedelje su se održavale svirke. Imali smo stalnu scenu i mogao si da biraš šta ćeš da slušaš. Grad je tada prepoznao tu energiju. Video je da rok kultura doživljava procvat i ljudi su pametno seli, razmislili šta je potrebno mladima i obezbedili uslove. Dobili smo kompletnu opremu, ozvučenje, instrumente i sve što je bilo potrebno.
Tigrin Kačar iz gimnazijskih dana
Free media: Vi ste i sami godinama bili član grupe “Sigma”. Kako danas gledate na to vreme i koliko je ono uticalo na nastanak Festivala?
Kačar: Grupa “Sigma“ je osnovana 1976. godine. Posle su bili Laurusi i TNT. To je bio period kada su odrasli i odgovorni ljudi pratili čime se mladi bave. Danas to možda zvuči smešno, ali tada je rok muzika bila veoma ozbiljno shvaćena. Imali smo koncertnu dvoranu, prostorije za probe, Dom omladine na raspolaganju i, što je najvažnije, stalnu scenu. Zato i danas stalno govorim da moramo da pronađemo prostor gde mladi bendovi mogu prvo da vežbaju, a onda i da nastupaju. Poslednje dve-tri godine radimo upravo na tome. Sulejman Zatrić je napravio studio za probe i vežbanje. Da nije tog prostora, ova deca danas praktično ne bi imala gde da rade, jer takvih mesta više nema. Tamo danas uglavnom provode vreme, vežbaju i drže probe.
Free media: Šta mislite, koliko su devedesete godine uticale na sve to? Na muziku, rok scenu i kulturu uopšte?
Kačar: Uticale su mnogo. Generalno su nas spustile ispod svakog nivoa. Napravile su ogromnu štetu u svim segmentima života. Tada sam osećao posebnu obavezu da organizujem mlade, jer je nestalo sve, Dom omladine, prostori za probe, mogućnosti za rad. Imao sam profesionalni studio u kojem smo radili autorsku muziku. Krajem 1994. godine razmišljao sam kako bi bilo lepo da taj prostor stavimo na raspolaganje mladima, jer će njih uvek biti. Uvek će biti talenata. Samo im treba dati uslove da se pokažu. Tako smo pokrenuli Rok ligu, koja je bila kvalifikaciono takmičenje za Zaječarsku gitarijadu. Bendovi koji su prolazili imali su priliku da gostuju i nastupaju na velikoj sceni. U tim najtežim godinama osećala se velika potreba da se mladi angažuju, jer im se praktično ništa nije nudilo. Mi smo dali koliko smo mogli i, hvala Bogu, nešto je ostalo zabeleženo. Kroz Rok ligu prošli su bendovi iz Novog Pazara, Raške, Tutina i drugih gradova. Obezbeđivali smo im gostovanja na televizijama, medijsku promociju i priliku da snime svoje pesme. To su bile aktivnosti koje su mnogo značile.
Free media: Šta je sa tim ljudima danas?
Kačar: Danas, kada pogledam te tadašnje momke, svi su postali ostvareni i ozbiljni ljudi. Ne zna se ko je kvalitetniji. Sve njih je, na neki način, oblikovala muzika. I ja sam imao sreću da su postojali ljudi koji su nas usmeravali kada smo bili klinci. Potrebno je samo da neko prepozna mladog čoveka, njegovu energiju i kreativnost i da mu pruži priliku. Sada se to, polako, ponovo vraća. Verujem da će biti još bolje, jer ima dece koja ozbiljno žele da se bave muzikom.
Free media: U kakvom položaju je danas rock i pop muzika?
Kačar: Generalno, rok muzika više nije dominantna kao nekada. To se vidi i po proslavama i maturskim večerima. Retko se može čuti neka nova kvalitetna rok pesma. Većina hitova danas su prerade starih pesama u novim aranžmanima.
Autorska muzika je već tridesetak godina u velikoj krizi. Danas nastaju instant hitovi koji traju nedelju dana i posle ih više niko ne sluša. Ali, kada se sve sabere, prave i trajne vrednosti ipak opstaju. Neko sluša “Van Gogh”, neko “Letu štuke”, neko “Marčela”. Svako pronađe nešto svoje. Ono što je iskreno i autentično uvek ostavlja najjači trag. I zato kažem, rock ’n’ roll će uvek živeti.
Free media: Godinama ste u modnoj industriji i bili ste svedok uspona i padova novopazarske privrede. Da li danas vidite šansu da tekstil ponovo postane jedan od nosilaca razvoja Novog Pazara?
Kačar: Mi smo ovde među prvima imali firme posle raspada Jugoslavije, koje su počele da rade sa dve, tri mašine, pa onda pet, 10. To je bio početak. Neznanje je blagoslov, kako kažu stari. Neko kaže kaže: “Da sam znao šta me čeka, ne bih to radio”. To je mladost, zato treba da postoji neko ko usmerava tu energiju mladih. Mi smo u Pazaru dobili tu šansu, posebno u vreme embarga. Imamo tradiciju dugu, ja to uvek povezujem sa osnivanjem. Kažu “novopazarsko čudo”, to nije čudo. Zašto čudo? Radili smo, zavrnuli rukave. Ljudi koji su radili po inostranstvu vratili su se, napravili male kuće, ali su zapošljavali. I šta smo mi imali? Iz tog Pazara nastao je grad trgovaca i zanatlija. To je ta tradicija, taj gen već postoji. Posle, u vreme embarga, snalazili smo se kako smo znali. Kada je došao neki “normalniji” sistem, koji danas zapravo i nije normalan, jednostavno smo stradali od pogrešne državne politike.
Free media: Novopazarski tekstil nekada je bio prepoznatljiv širom regiona. Šta je dovelo do gubitka te pozicije i može li ona ponovo da se osvoji?
Kačar: Jedan čovek je rekao: “Rat u Jugoslaviji bio je oružana pljačka državne imovine”. I kada se sve smirilo, delile su se fabrike. Oni koji nisu mogli da uđu u priču morali su da grade iz početka. Strani investitori su dobijali sve povoljne uslove. Sistemski nismo mogli da izdržimo tu konkurenciju. Kada smo potpisivali sporazume sa Evropom, Rusijom, Belorusijom otvorila su se tržišta. Mi smo tada iz male bare bukvalno otišli u okean, a nismo bili spremni za njega.
Mi smo onda decenijama radili na stvaranju sopstvenih marketinških brendova. To smo uspeli do nekog nivoa. Mogli smo sa našim brendovima da se takmičimo sa zapadnim normama. Bili smo kadri da uđemo u neke sisteme gde možemo da radimo i te komade, ali nismo imali taj kapacitet. Trudili smo se da se udružujemo i ukrupnimo, ali to nije bilo prirodno moguće i nismo uspeli.
Free meda: Šta je danas najveći problem domaćih proizvođača, nelojalna konkurencija, uvoz, nedostatak radne snage ili nešto sasvim drugo?
Kačar: Mnogo njih radi u neregistrovanom sistemu, na crno. To nam je uvek bio problem. Nikad nismo hteli da uđemo u regularno poslovanje, jer je to s jedne strane skupo. Ostalo je malo nas koji smo pokušavali da opstajemo i pravimo firme, dok oko nas ima mnogo onih koji podrivaju sistem. Ljudi toga nisu bili svesni. Radnu snagu više ni ne znam kako da opišem. Mi smo firmu “Stig“ restrukturirali i radimo sa minimalnim brojem ljudi. Lagano funkcionišemo, ali generalno je sve teže. Na prste jedne ruke se mogu nabrojati firme koje rade u punom kapacitetu, a to jednostavno nema budućnost.
Free media: Može li se napraviti paralela između perioda kada ste počinjali i sada?
Kačar: Sve može da se uporedi. Tada je sistem rada bio potpuno drugačiji, a sada je aktuelna online prodaja. Mi smo nekada išli sa robom 1.000 kilometara, s kesom u gepeku, od vrata do vrata. Sada je sve prešlo u online prodaju i potpuno drugačiji oblik poslovanja. Ljudi su se razvili, napravili ozbiljne firme. Vidim da se sada mnogo toga planira i razvija.
Free media: Šta biste poručili mladim ljudima koji sviraju, pišu ili stvaraju, ali još uvek nemaju hrabrosti da izađu pred publiku? A šta biste poručili onima koji žele da se oprobaju u privatnom biznisu?
Kačar: Da se bave onim što vole, da veruju u sebe i da će rezultat doći. Bolje sutra uvek postoji, ali zavisi od toga koliko se sami angažujemo.
A. Šaljić / A. Bajrović
