Sve ekstremne klimatološke vrednosti, osim minimalne temperature, u ovoj opštini se beleže u trećem milenijumu, posle 2000. godine.
Meteorološki osmatrač Hatib Hodžić kaže za naš portal da su izražene dnevne amplitude (raspon temperatura u toku dana) jedna od glavnih karakteristika klime u „srbijanskom Sibiru“, kako još nazivaju ovaj gradić na Pešterskoj visoravni.
Naglasio je da na Meteorološkoj stanici nikada nije zabeležana „tropska noć“.
„Ono što čini Sjenicu naročito aktuelnom u periodu tropskuh temperatura je to što u prvom, a ni u ovom tropskom talasu nismo ni blizu da zabeležimo tropsku noć. Najveća zabeležena noćna temperatura bila je 17,4 stepena“, rekao je Hodžić.
Dok se u uslovima tropskih temperatura u većini krajeva naše zemlje beleže jutarnje temperature iznad 20 stepeni, u Sjenici svega 12.
Osim nadmorske visine, iznad 1.000 metara, kako objašnjava Hodžić i reljef ima uticaja na nesvakidašnje klimatološkoške uslove u ovoj opštini.
„Zbog nadmorske visine temperatura je u proseku od tri do pet stepeni niža u odnosu na niže predele. Kada imamo tihu noć, vedru, bez padavina, oblačnosti, vetra i kada imamo anticiklon, to su, uz ovakav reljef, uslovi u kojima se stvara takozvano ‘jezero hladnog vazduha’. Hladan vazduh se poput nekog klina spušta u ovu našu kotlinu gde se taloži i dodatno snižava temperaturu“, kaže on.
Navodi da su i dnevne amplitude, kada temperatura padne ili poraste za više od 20 stepenu u roku od samo nekoliko sati, zbog toga veoma izražene, kako u letnjim, tako i u zimskim mesecima.
Dešava se i da najhladnije naseljeno mesto u Srbiji, u kratkom periodu bude i najtoplije, ali takve temperaturne inverzije, prema rečima meteorološkog osmatrača, nisu tako česte.
„Zanimljivo je i to da je većina ekstremnih vrednosti, kao što su: količina padavina, visina snega, maksimalna temperatura, osim minimalne temperature od -38,3 stepena (26. januara 1954. godine), na Meteorološkoj stanici u Sjenici zabeležena posle 2000. godine“, ističe Hodžić.
Kao posebnu karatkeristiku Hodžić navodi prošlogodišnje polave u januaru.
„To je do pre 20 godina bila nezamisliva situacija, jer svi se sećamo da je to mesec kada je sve pod ledom, klizamo se po ulicama. Prošle godine, međutim, imali smo u plusu januarsku srednju mesečnu temperaturu“, naglašava on.
Prema meteorološkim podacima, januar je mesec u kojem je temperatura varirala na neobičan način prve dve godine novog milenijuma.
Posle hladnog januara 2000. godine, sa srednjom mesečnom temperaturom od minus devet stepeni, sledeće godine nastupio je onaj u kojem je minimalna temperatura bila na nivou prosečne vrednosti za taj mesec.
Meteorološka stanica u Sjenici postoji skoro jedan vek, a ozbiljnija meteorološka merenja obavljaju se posle Drugog svetskog rata.
S. Ljajić
