Istraživanje Transparentnosti Srbije pokazuje da građani lošijeg imovinskog stanja ocenjuju uticaj korupcije na njihov kvalitet života kao daleko veći nego oni koji smatraju da žive dobro.
Na koji način se protiv korupcije bore građanski aktivisti u Novom Pazaru, koje oblasti oni smatraju najrizičnim i šta treba svi da učinimo da je iskorenimo, saznaćemo u današnjoj emisiji.
Radio emisije “U vrtlogu korupcije” emitujemo svake subote u 14 časova na radiju Sto plus. Ukoliko ste propustili današnju emisiju možete je poslušati na linku:
U vrtlogu korupcije – 6. emisija
Novopazarska građanska aktivistikinja Selma Hasić Manić kaže da društvo, a pogotovo mlađe generacije, ne prepoznaje korupciju koja je, kako tvrdi, pustila duboko korenje.
“Kao da nam je moranje da kada odemo kod lekara ponesemo da ih častimo ili u neku instituciju, da nam neko da potvrdu i završi nam nešto za šta je nadležan, a da mu mi nešto zauzvrat damo, u znak zahvalnosti. Apsolutno ne moramo ništa od toga”, ističe Hasić Manić, koja je po obrazovanju diplomirana pravnica.
Ona tvrdi da korupcija danas ima nove oblike i da se ispoljava preko masovnog zapošljavanja ljudi ili sticanjem fakultetskih diploma preko veze.
“Podsetiću na to da u Novom Pazaru imamo privatnih fakulteta koji imaju akreditaciju, a sa druge strane pojedini departmani na Državnom univerzitetu, koji važi za jedan od najboljih, tu akreditaciju nije dobio. Zato bih postavila pitanje za našu državu i društo zašto se ne bore da sačuvaju kvalitetne instiucije koje imamo”, kazala je Hasić Manić.
Ona smatra da je korupcija veoma zastupljena u zdravstvu i pravosuđu i da je društvo u tim oblastima na poražavajućem nivou.
Dodaje da kada aktivisti govore o nepravilnostima u državi, to rade zarad promena u društvu, a ne zbog rušenja nečije vlasti.
Selma Hasić Manić
“Veoma je važno da se shvati da kritika jednog pojedinca nije rušenje vlasti, već želja da našem društvu bude bolje; želja da se ono obrazuje i da naučeno primenjuje kroz život. Volela bih da pogotovo naši sugrađani, mi iz manjih sredina, imamo svest i da nemamo nikakvu obavezu da nekome nešto dajemo. Pogotovo kada iz manjih gradova odemo da se lečimo po većim, da imamo apsolutna prava kao i svi ostali građani, te da ne nosimo koverte i kace sira, mesa, ovčavine ili nekih drugih proizvoda odavde”, kaže Hasić Manić.
Ona napominje da institucije koje sprovode zakone moraju aktivnije da rade na tom polju i da ga podjednako sprovode prema svima, kako bi se korupcija iskorenila.
“Malim koracima možemo doći do velikih promena. Ne volim ono pasivno mišljenje kada ljudi kažu da su mali i da ne mogu mnogo da učine. Verujte da možemo, kao ljudi, kao pojedinci, kao građani ove države da menjamo neke stvari. Kada bi država i institucije odlučile da 24 sata sprovode zakon onako kako treba, mislim da bi se ovo saseklo 90 odsto u korenu”, rekla je Hasić Manić.
Ocenjuje da građani nisu dovoljno upoznati kada i kome mogu prijaviti određeni slučaj korupcije i da bi trebalo dodatno poraditi na edukaciji lokalnog stanovništva o tome kako prepoznati, reagovati i prijaviti korupciju.
Novi Pazar
Iako se lično nije susrela sa korupcijom, u oblasti humanitarnog rada po čemu je Novopazarcima i poznata, ističe da joj se dešavalo da joj sugrađani traže novac za operaciju u državnoj bolnici, kako bi ubrzali liste čekanje i bržu operaciju.
“Taman posla da operciju u državnoj bolnici plaćamo 500-600 evra, bez računa i pokrića, samo da bi se lekar častio i da bi pacijent došao brže na red. To je poražavajuća statistika i objasnila sam ljudima da za to nikada ne treba da daju nvoac. Moj humanitarni rad se neće zasnivati na sakupljanju novca za mito i korupciju. Objasnim da je to krivično delo. Trudim se da ih kroz moje društveno delovanje usmerim i prikažem prikrivene oblike mita i korupcije”, ističe ona.
Smatra da bi lekari koji primete da u kolektivu postoje oni koji narušavaju integritet i lekarsku etiku trebali lično da ih prijave.
“Ja sam neko ko je često bio u Beogradu i lečila sam se tamo. Imala sam divne situacije sa lekarima i divne ljude sam upoznala. Smatram da ti lekari koji su divni i koji primete da u svom kolektivu imaju one koji im narušavaju integritet i lekarsku etiku, treba lično da ih priijave i da iz svog kolektiva izbace takve ljude koji ih na loš način predstavljaju”, kazala je Hasić Manić.
Ona je uverenja da će se stvari ipak promeniti i pozvala sve sugrađane da budu tu za svoju zajednicu.
Izvršni direktor Akademske inicijative “Forum 10” Fahrudin Kladničanin kaže da korupcija živi kako u državi tako i na lokalu, da prožima sve pore društva, ali da je javna tajna.
“Meni nije poznato da se unazad nekoliko godina otkrila bilo kakva afera koja bi posvedočila životu korupcije u ovom gradu. Zašto i zbog čega je pitanje na koje trebamo da tražimo odgovor, ali ipak mislim, iako nemam vidljive i viralne dokaze, da ona apsloutno živi i prožima apsolutno sve, institucionalne aranžamene i svaki drugi oblik koji treba da zadovolji interes čoveka kroz neki vid korupcije”, rekao je Kladiničanin, koji je po zanimanju master politikolog.
On ističe da korupcija nije nužno vezana za davanje novca i da postoje razni načini na koje se može ostvariti i dogovoriti neki biznis koji je usko povezan sa korupcijom.
Kao ključni izvor pojave korupcije u gradu navodi istorijski kontekst ovog podneblja koji nije ukorenjen u stabilnost onoga što Zapad propagira.
“Mi ovde u zajednici uvek krećemo od tih banalnih stvari, pa recimo ako odemo kod lekara da se pregledamo imamo obavezu da ponesemo 100 grama kafe da bi nas lekar možda malo lepše pregledao ili da ne bi bio namrgođen. Mi smatramo da to nije korupcija, jer je korupcija podrazumeva da dajete novac. Međutim to jeste najmanji i najprimitivniji oblik korupcije kod našeg običnog čoveka, što nije prisutno u zapadnim društvima i to je razlika o kojoj mi govirimo”, naveo je Kladničanin.
Fahrudin Kladničanin
On ocenjuje da postoji lančana reakcija koja vezuje interes jedne osobe i korupciju kao metodu.
“Korupcija održava sistem. Ona održava i onog ko je tu da reši problem nekog građanina, a građanin dok god ima korupciju kao metod i instrument koji može da iskoristi za rešavanje nekog problema, on je nikada neće prijaviti. To je ta obostrana ljubav građana koji podržavaju korupciju i nekih tamo funkcionera, moćnika, institucija i sistema koji žive od toga”, rekao je Kladničanin.
Dodaje da će korupcija postojati dok god je svest građana počiva na verovanju da će neki posao obaviti isključivo preko poznanstva ili novca.
On smatra to pokazuje kako krhkost, tako i nepoverenje građana u institucije i sistem.
“Kada govorimo o tome često i građani kažu ‘Ćuti kad ima da se završi nešto’. To je povezano sa krahom institucija i nivoom svesti kod građana koji ne razumeju šta je doemokratski uređeno društvo, šta je pravo i pravda koji postoje u društvu”, kazao je Kladničain.
On tvrdi da ne poznaje osobe koje bi bile sposobne ili voljne da prijave bilo kakav oblik korupcije.
“Korupcija je sredstvo i legitiman instrument u ovakvom društvu da se neke stvari završavaju. Imali ste slučaj u Novom Pazaru sa jednim lekarom Opšte bolnice. I šta se desilo na kraju? Maltene ništa. Čovek je otišao na neko drugo mesto, u drugu državu i tamo nastavio da radi svoj posao”, rekao je Kladničanin.
On smatra da građani nisu dovoljno edukovani da bi znali kako i na koji način da prijave korupciju.
“Možda postoji taj neki strah male sredine, učmalost palanke koja dovodi do toga. Ti mali i odvažni pojedinci koji uđu u borbu sa vetrenjačama ili nekad budu potuno poraženi i izgube svaki vid dostojanstva. Na kraju shvate da je ovo društvo i zajednica takva da se bez veza, a te veze uvek podrazumevaju neki vid korupci, ništa ne može završiti”, zaključio je Kladničanin.
Projekat “U vrtlogu korupcije” realizuje Udruženje građana Free media iz Novog Pazara. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
