Osim toga, za potencijalna područja korupcije smatraju se i multinacionalne farmaceutske kompanije koje podmićivanjem ili na bilo koji drugi neetičan način osiguravaju upotrebu svojih lekova, zatim korupcija prilikom ugovaranja radova, održavanja ili nabave medicinske opreme, lekova i potrošnog materijala, te nepotizam prilikom zapošljavanja ili napredovanja u karijeri.
Na koji način se protiv korupcije bore zdravstvene ustanove u Tutinu i kako izgleda postupak ukoliko želite da prijavite koruptivno ponašanje direktora ili nekog lekara, saznaćemo u današnjoj emisiji.
Radio emisije “U vrtlogu korupcije” emitujemo svake subote u 14 časova na radiju Sto plus. Ukoliko ste propustili današnju emisiju možete je poslušati na linku:
U vrtlogu korupcije – 5. emisija
Epidemiolog u tutinskom Domu zdravlja Mithat Eminović smatra da je izvor svih problema u oblasti korupcije partijsko zapošljavanje.
“Ako neko dođe nečasno i nepošteno na poziciju, onda je potpuno logično da će da je brani nečasnim radnjama. Jedna od manifestno nečasnih radnji je zloupotreba tog položaja, na koji neko nije došao zasluženo“, rekao je on.
Tvrdi da je to mnogo važniji problem od čašćavanja lekara, ali i da oni neretko traže čašćavanje i pre pružanja usluga.
“Toga smo svi svedoci, pa i ja kao zdravstveni radnik. I u porodici i kod prijatelja imao sam slučaj da sam bio svedok da od svojih kolega doživim da traže nadokanadu za uslugu koju tek treba da pruže“, iskren je Eminović.
On ističe da je veliki problem u zdravstvu, ali i u ostalim delatnostima, stvaranje menadžmenta na partijskoj osnovi.
“Pre izvesnog vremena sam izrekao nešto što se svidelo mnogima, a što je istina koja nije bila rečena: Tutin ima kuriozitet da za 50 godina imamo samo dva direktora Doma zdravlja. Otkud to da jedan direktor bude 30 godina na funkciji direktora, a drugi 20 godina. Za pola veka imamo dva lekara, za razliku od stotinu njih koji su cirkulisali, počeli i dovršili radni vek, a da nisu imali šansu da budu rukovodioci u ovoj ustanovi“, izričit je Eminović.
Mithat Eminović
On ocenjuje da je za odomaćenje korupcionaštva i partokratije odgovorno njihovo prihvatanje od strane običnih ljudi, radnika, kao i davaoca i korisnika usluga.
“Raspišite konkurs sa uslovima koji su zakonom definisani i imate najmanje 50 osoba u Tutinu koji zadovoljavaju uslove tog konkursa. Decenijama se dešava da neko ko prihvata da bude marioneta u rukama partije, pojedinaca ili grupe ode i učlani se u partiju i oni mu kažu da je od svih tih 50 osoba bolji, da za njega konkurs nije potreban, kao ni uslovi i zakoni i da je on od sutra direktor“, kazao je Eminović.
Dodaje da korupcija nije samo incident, već i sistem delovanja celokupnog društva i van zdravstva.
“Zdravstvo je posebno bolna tema, zato što je ono, kao javna delatnost, u svakoj državi izuzetno odgovorno. Ono bi trebalo da fukncioniše bez koruptivnih radnji, od onih osnovnih ambulantnih do tercijalnih zdravstvenih usluga, što nažalost, pogotovo u našem društvu, nije slučaj“, rekao je Eminović.
On kaže da se u zdravstvu mogu uočiti određene specifičnosti i diferencijacija koruptivnih radnji koje su mnogo prikrivenije, ali i krupnije od njenih sitnijih vidova.
“Pod korupcijom se misli na nešto što je opipljivo i vidljivo. U zdravstvu, u fokusu dolazi lekar ili zdravstveni radnik koji neke usluge naplaćuje ili na drugi način uzima benefite koji mu ne pripadaju. Međutim, zaboravljaju se koruptivne radnje od menadžmenta zdravstvenih ustanova prema zdravstvenim radnicima. To je nešto o čemu se ne vodi računa, a što je izuzetno prisutno i opasno“, kaže Eminović.
Ocenio je da je, po pitanju korupcije, zdravstvo u Srbiji “ozbiljno bolesno“, te da nije siguran da je i lako izlečivo.
“Potrebno je vreme, adekvatni kadrovi, volja i ambijent u društvu da bi se to započelo i uspešno privelo prihvatljivom nivou u društvu. Ne mogu, a da ne primetim da postoji toliko neuspešnih reformi u zdravstu koje podrazumevaju i nekoruptivni zdravstveni sistem. Potpuno je neprihvatljivo da posle više od 20 godina nije postigao nikakav uspeh“, kaže Eminović.
On je mišljenja da bi privatno i državno zdravstvo trebalo izjednačiti, a da su njihove razlike u radu naročito vidljive u Sandžaku.
Tutin
Kaže da je prisustvo korupcije u zdravstvu na njega kao lekara delovalo poražavajuće.
“U Domu zdravlja, koji je primarni zdravstveni nivo, ne možemo da pružamo usluge koje podrazumevaju sekundarni i tercijarni zdravstveni nivoi, koji se nalaze u većim sredinama. Kada sam doživeo nekoliko puta da kolega otvoreno, imajući saznanja da sam ja kolega, traži potivuslugu za onu za koju je inače plaćen, ili podstiče da se usluga ne može uraditi ovde već u okviru privatne lekarske prakse, po određenoj ceni. I to jedna od koruptivnih radnji. To je usmeravanje na plaćanje zdravstvene usluge, koju pacijent, zdravstveni osiguranik, ne mora da plati“, ocenjuje Eminović.
Dodaje da je proces dijagnostikovanja bolesti u tolikoj meri usporen da primorava pacijente i njegovu porodicu da pozajme novac, prodaju imovinu i osiromašuju poziciju.
“Do ugrožavanja egzistencije neće doći zbog humanitarnih akcija i dobrotvornog rada naših ljudi koji pomažu kada se neko nađe u takvoj situaciji. Svi znamo koliko se čeka za transplantaciju kuka, na druge medicinske postupke i operacije koje su izuzetno skupe, komplikovane i mogu da ih rade samo određeni centri u Srbiji“, kazao je Eminović.
Iako, kako kaže, većina zaposlenih u zdravstvu takve činove osuđuje, ali oni nisu na pozicijama sa kojih bi mogli da izdejstvuju promenu situacije.
On tvrdi da je veliki problem u zdravstvu i monopol osiguranja koju vrši Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).
“Osim nedostatka reformi, druga karika je monopol zdravstvenog osiguranja. Dok se i u tom segmentu ne liberalizuje zdravstveno osiguranje, ne mogu se niti sprovesti reforme, niti iskoreniti korupcija“, kaže Eminović.
Ističe da mu mehanizmi za borbu protiv korupcije u zdravstvu, iako verovatno postoje, nisu poznati.
“Ta činjenica nam dosta govori, jer ja kao lekar 30 godina radim u sistemu zdravstva, a ne znam da postoje ti mehanizmi. Pretpostavljam da postoje neke odluke, ali ih ja ne znam, nisu mi predočene. Jasno vam je onda koliko je ta borba protiv korupcije slaba. Kada bi društvo, sistem i menadžmenti hteli onda bi to bilo potpuno drugačije“, zaključio je Eminović.
Predsednik Nevladine organizacije “Tutinska inicijativa mladih“ Mehdija Medović kaže da je korupcija namerno narušavanje principa nepristrasnosti pri donošenju važnih odluka, poput one o zapošljavanju ili dodele javnih tendera.
On tvrdi da bi svaka lokalna samouprava, uključujući i tutinsku, trebala da poseduje odgovarajuće antikorupcijske ili lokalne akcione planove, ali da čak i onda kada postoje, oni se ne poštuju.
“Mislim da i u slučaju da postoji Lokalni antikorupcijski plan, da on ne bi nešto bitno poboljšao situaciju u našoj lokalnoj zajednici. Jedino što može da poboljša situaciju kada je u pitanju korupcija u društvu jeste informisanost građana, a mi smo kao društvo mnogo neinformisani i zatvoreni. Reagujemo samo u slučaju da neko dođe na naša vrata i kaže da, na primer da treba da prođe put kroz našu kuću“, rekao je Medović.
Dodao je da su veliki sistemi, poput zdravstva, prosvete i sistema bezbednosti, veoma zatvoreni za javnost, da nema mnogo informacija o tome kako funkcionišu, te da je velika verovatnoća da tu ima korupcije.
Kaže da iako korupcija nije vidljiva, uvek se može pretpostaviti da se ona desila.
“Ako nam je fokus zdravstvo, videli smo u protekih recimo mesec dana, pola godine ili godinu, da je u našem Domu zdravlja u Tutinu došlo do zapošljavanja nekih ljudi. Kao građanin, ali i aktivista koji je poprilično informisan, nisam nigde mogao da naiđem da vidim konkurs za neko radno mesto. U tim slučajevima, može da se pretpostavi da je najverovatnije došlo do onog kršenja principa nepristrasnosti“, kazao je Medović.
On veruje da do korupcije dolazi uglavnom iz ličnih ili interesa užih grupa, naročito političkih partija.
Mehdija Medović
“Video sam da je u Novom Pazaru zapošljeno 180-190 ljudi u zdravstvu, a u Tutinu je potpisano nedavno pet ili šest ugovora, a pre toga oko 10. Ono što može da se primeti jeste da su to uglavnom ljudi bliski jednoj političkoj partiji. Mi kao zajednica na to ne reagujemo, pravimo se da se ništa ne dešava, pravimo se mrtvi dok zaista to ne postanemo“, kaže Medović.
Za iskorenjivanje korupcije, tvrdi on, potrebno je da građani prvo znaju šta ona podrazumeva i na kome mogu da je prijave ukoliko su svedoci njene pojave ili pak oštećeni.
“Ako je neko godinama radnik u Domu zdravlja i očekuje da dobije ugovor na neodređeno, a u međuvremenu neko drugi dođe, ko uopšte nije ni radio tu i dobije taj ugovor, onda oni moraju da znaju na koji način mogu i kome da prijave korupciju. Kao građanski aktivista i kroz neformalnu edukaciju znam da korupcija može da se prijavi tužilaštvu“, rekao je Medović.
Ocenjuje da odsustvo rezultata prilikom prijave korupcije može da obeshrabi građane.
“Ako bih prijavio korupciju i video da to nije imalo nikakvog krajnjeg efekta, da neko ko je odgovoran za to stvarno i odgovara, bude sankcionisan, bio bih obeshrabren da to sledeći put uradim. Možda i postoje primeri da je neko nekad prijavio korupciju, ali da na kraju nije bilo rezultata i da posle ljudi više nemaju poverenja u državni sistem. Oni se povlače i nemaju poverenja ni u jednu instituciju“, zaključuje Medović.
Projekat “U vrtlogu korupcije” realizuje Udruženje građana Free media iz Novog Pazara. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
