Oni su na okruglom stolu “Zajedno za Novi Pazar – Stop nasilju nad ženama, uloga institucija”, koji su organizovali članovi Saveta za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti, predočili česte situacije sa kojima se sreću na poslu.
Podsetili su na raniji predlog izgradnje Sigurne kuće ili nekog drugog vida smeštaja za zbrinjavanje žrtava nasilja, što bi bio značajan korak napred.
Načelnica Hitne pomoći Elvira Lukač Radončić kaže da žrtve nasilja najčešće kod njih dolaze same, u pratnji bliskih članova porodice i rodbine ili policijskih službenika.
„Svaki slučaj tretiramo sa posebnom pažnjom. Pacijente uvodimo u izdvojenu ordinaciju gde se obavlja pregled, uzimanje anamneze i popunjavanje posebnog anketnog listića. Povrede se dokumentuju i zbrinjavaju, a pacijenti se, u zavisnosti od stanja, upućuju na dalju dijagnostiku ili specijalističke preglede“, rekla je ona.
Navodi da im poseban izazov predstavlja rad sa žrtvama koje dolaze samostalno, jer se često dvoume da li da prijave nasilje nadležnim organima.
„U pratnji policije, proces je zvaničniji i žrtve su tada odlučnije, što olakšava postupak. Naša zakonska obaveza je da svaku situaciju prijavimo policiji, iako žrtva ima pravo da u svakom trenutku odustane od daljeg gonjenja”, dodala je Radončićeva.
Psihijatar Opšte bolnice u Novom Pazaru Rešad Hazirović kaže da žene često dolaze u psihijatrijsku službu zbog različitih zdrastvenih problema, ali se kroz razgovor otkrije da su njihovi problemi povezani sa nasiljem u porodici.
„To nasilje ne mora biti fizičko, može biti tiho i dugotrajno, poput omalovažavanja, pretnji ili ograničavanja slobode, što ostavlja ozbiljne posledice na njihovo psihičko zdravlje poput stresa, posttraumatskih poremećaja do trajnih promena ličnosti”, ističe Hazirović.
Rukovodilac Odeljenja za opštu upravu Meliha Ozgenli podseća da Služba besplatne pravne pomoći pri Gradskoj upravi u Novom Pazaru postoji već tri decenije, a pomaže ženama žrtvama nasilja, pružajući sigurnost, pravnu podršku i saradnju sa relevantnim institucijama.
„Od početka godine primljene su 623 prijave, uključujući 40 tužbi za razvod braka. Uz podršku Ministarstva pravde i lokalnih samouprava, služba aktivno radi na informisanju žena o njihovim pravima putem banera sa porukom ‘Imaš pravo’. Cilj je da se žene osećaju osnaženo i zaštićeno u borbi za pravdu“, navodi Ozgenil.
Psihološkinja Semrija Smailović kaže da žene žrtve nasilja prolaze kroz dugotrajan proces dok pokušavaju da ostvare podršku od institucija.
Ona ističe pozitivnu ulogu Zavoda za zapošljavanje, koji nudi Fond za žene žrtve nasilja.
„Često žene nisu dovoljno osnažene da istraju do kraja, a nekada možda i zbog zastoja u određenim instutucijama. I dalje mislim da veliki broj žena trpi nasilje. Zašto ga ne prijavljuju? Odgovor možemo potražiti i u radu institucija. Žene često kažu: Dug je to put, svima redom pričam istu stvar, svi me preslušavaju i preispituju da li je to nasilje, a ja ga doživljavam kao nasilje“, rekla je Smailović.
Okrugli sto je organizovan u okviru globalne akcije 16 dana aktivizma.
M. Smailović
