Ministar Usame Zukorlić rođen je u Konstantini, u Alžiru. Osnovnu školu i srednju Medresu Gazi Isa-beg završio je u Novom Pazaru. Diplomirao je pravo na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, gde je stekao i zvanje magistra u oblasti ekonomije. Na Fakultetu za islamske studije u ovom gradu diplomirao je pedagogiju i komunikologiju, gde je jedno vreme radio i kao predavač. Obavljao je funkciju zamenika direktora Sandžak televizije, a radio je i kao asistent na pravu na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru. Obavljao je funkciju projekt menadžera na Fakultetu za islamske studije i zamenika predsednika Republičke izborne komisije. Predsednik Stranke pravde i pomirenja (SPP) postao je 2021. godine, a funkciju ministra za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost u Vladi Srbije obavlja od juna 2024. godine.
Free media: Dokle smo stigli sa pomirenjem, vidite neki napredak u Srbiji?
Zukorlić: Pomirenje nije nešto što treba odlukom nekog organa ili jedne zajednice i grupacije da se desi. To nije nešto što može večeras da se dogovori, pa onda ujutru da se ostvari, niti je to projekat za 24 sata, jedan mesec, godinu… Pomirenje, istorijsko pomirenje je nešto veliko, kao na primer, pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Znate koliko ima onih klastera, pa to traje, pa to su uslovi, pa jesu ili nisu ispunjeni, ide brže ili sporije. Ili kada je bilo osnivanje Jugoslavije. Istorisko pomirenje između srpskog i bošnjačkog naroda je istorijski događaj tih razmera koji će se desiti u budućnosti. Postojanje Kabineta za pomirenje doprinosi tom procesu, da brže dođemo do tog istorijskog rezultata. Postojanje SPP-a doprinosi tom procesu, bez obzira da li bili ili ne u Vladi, ili postojao Kabinet za pomirenje ili ne. Postojanje politike pomirenja generalno, bez obzira na političke stranke, doprinosi da mi to ostvarimo. Ne pričamo ovde sada o nekoj iluziji, bajkama ili nerealnim željama, već o nečemu što je ostvarivo. Evo, imamo primer istoriskog pomirenja između srpskog i mađarskog naroda, gde pored zločina, masovnih grobnica, ubijanja, ratova, razlike u veri, naciji, totalno dva odvojena sveta u prošlosti, napravili su istorijsko pomirenje, na benefit najviše Mađara u Srbiji i Vojvodini. Oni su najviše videli koristi od tog istoriskog pomirenja. Ja sam učestvovao na 30. godišnici Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) kao gost, kao prijatelj Balinta Pastora i bio sam inspirisan tim skupom, jer sam sedeo u istom redu sa mađarskom političkom elitom, ministrima iz Rumunije, Mađarske, predsednikom Mađarskog nacionalnog saveta, biskupom, državnim sekretarima, kompletnim društvenim činiocima, liderima SVM-a. Svi su bili u jednom redu, predsednik države i premjer, pa čak i ja kao najmlađi Pastorov prijatelj sam se našao tu u tom redu. Pomislio sam, Bože dragi, što ne bi Bošnjaci mogli da imaju jedan ovakav događaj, jedan ovakav dan da se dogodi da svi sede ministri, gradonačelnik, ministri iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, rektori univerziteta, muftija, kompletno društveno rukovodstvo bošnjačkog naroda Sandžaka u jednom redu.
Free media: Koliko smo daleko ili blizu od takvog reda, da smo sve dalje i dalje od njega?
Zukorlić: Mi takvu sliku posle 1996. godine nismo imali u Sandžaku. To je moj najveći ideal i najveća vizija pomirenja. Ja razumem novinare i ljude koji mi prigovaraju, ko se s kim miri, ko se s kim svađao i često to čujemo kao neku vrstu osporavanja te priče. Međutim, mi ovde govorimo o nekim mnogo dubljim i važnijim pitanjima, a preduslov pomirenja je ujedinjenje. Bošnjački narod je duboko podeljen. Dotakao je dno po pitanju podela. Preduslov pomirenja je ujedinjenje bošnjačkog naroda. Ko će s kim da se miri? Deo Bošnjaka sa delom Srba, pa će onaj drugi deo da proglasi za izdajnike i onaj isto tamo drugi deo će da proglasi za izdajnike. I Srbi imaju svoje podele, oni su duboko polarizovani. Trenutno, polarizacija je ogromna u srpskom društvu.
Free media: Često čujemo u javnosti da postoje političari koji danas upravo žive na tim podelama, koji, kada bi došli do nekog ujedinjenja, ne bi više bili u toj poziciji da pričaju o svemu tome. Šta Vi mislite? Gde vidite sebe i svoju ulogu kao možda najmlađeg od trenutno aktuelnih bošnjačkih političara? Da li ste upravo Vi taj političar koji bi trebao da napravi prvi korak?
Zukorlić: Dobro zapažanje i ima istine u tome. Neki političari žive od podela i ne doprinose ujedinjavanju, niti politici mira i pomirenja, zato što im to ne odgovara, ne mogu da profitiraju. ’Zavadi pa vladaj’ je premisa mnogima, koji se bave politikom. Sebe lično vidim kao ključ, posebno u procesu ujedinjenja bošnjačkog naroda. Trenutno sam prvi bošnjački političar iz redova kasnih milenijalaca i ranih predstavnika generacije ’Z’. Donosimo drugačiji pogled i vid bavljanja politikom u odnosu na one koji su zakačili vreme komunizma i neka druga vremena i gde je komunizam ostavio pečat na način ponašanja i percepciju. Mojim uključivanjem u politiku i posle mene će da dolaze generacije koje će imati drugačiji pristup. Ozbiljnu nadu polažem u nove generacije političara i spreman sam da im pružim ruku i sve moguće resurse, iskustvo i podršku da brže uđu u ovaj proces, jer politika je veoma klizav i težak teren, pogotovu za mlade ljude.
Free media: Da li tu negde sebe vidite kao deo tih promena? Da li ste i Vi spremni da menjate sebe i politiku u tom smislu, jer smo često svedoci da ste i Vi neko ko zna oštro da prozove protivničke kolege?
Zukorlić: Tačno. Znam oštro da prozovem, ali od trenutka kada sam postao predsednik stranke, to sam radio vrlo retko i isključivo kada sam kritikovao određeni politički čin. Pratite poslednje četiri godine moje političke nastupe, ja apsolutno nijednom nisam kritikovao ličnost političku, iako bih imao svašta nešto da kažem o određenim političarima, zato što sam hteo ličnim primerom, pogotovu posle smrti muftije, da doprinesem bržem procesu sazrevanja političke scene u Sandžaku. Zato smo ukinuli politiku blaćenja. Doprineli smo da više nemamo na političkoj sceni da se puca iz politički razloga, da se ranjava, nažalost ubija i tako dalje. A toga smo imali itekako u poslednih tridesetak godina kao posledicu vođenja politike koja je doprinosila podelama u Sandžaku. To je jedan primer. Drugi je da smo fokusirani na pozitivne rezultate i priču. Ako analizirate moj nastup poslednjih godinu, dve, koliko god me prozivaju i napadaju, ne uzvraćam. Ne želim da im dam tu vrstu ekskluziviteta da se bavim ljudima koji nemaju kapaciteta da pruže rezultate ovom narodu, već se fokusiraju, iz nekih čak strahova ili osećaja ugroženosti, na diskreditaciju. Lično, ja i politička ekipa naše stranka fokusirani smo na rezultate, pozitivne rezultate. Veoma je teško vreme u državi, regiji i u svetu. Trudimo se da budemo tračak svetla u ovom vremenu mraka.
Free media: Šta smatrate svojim najvećim rezultatima za ove dve godine na mestu mistra i četiri i po godine, koliko ste na čelu SPP-a, a šta vidite kao najveći izazov na koji niste ponosni?
Zukorlić: U ove dve godine smo udradili zaista mnogo. U javnosti se vidi samo vrh ledenog brega. Ako bih izdvajao stvari koje smo radili, najponosniji sam na 50 bošnjačkih policajaca, koje smo uposlili u Policijskoj upravi od Novog Pazara, Tutina, Sjenice do Prijepolja u jednoj godini delovanja. To je direktno plod naše saradnje sa Vladom, ministrom unutrašnjih poslova, pod opservacijom OEBS-a. To je proces koji je trajao, gde je trebala ozbiljna posvećenost na dnevnom nivou praćanja procesa, da ne dođe do propusta, koji je rezultirao da prvi put imamo 75 odsto Bošnjaka koji su prošli konkurs i rade u policijskim upravama. Lično sam ih posetio u Kamenici i to je bio divan momenat, prvi put da je neki bošnjački politički predstavnik došao da obiđe bošnjačke policajce i samo su me oni dočekali. Ako ste videli onu fotografiju gde sam se slikao s policajcima, to su sve naši bošnjački novi polaznici. Oni sada već rade i možete da ih sretnete na ulicama i u mahalama. Neki su saobraćajci, neki su granični policajci, neki su klasični policajci, interventna i tako dalje. Zaista sam na to najponosniji od svih stvari koje smo radili, jer je to bilo najteže i uzelo nam je popriličnu energiju. Zahvaljujem se svima koji su doprineli tom procesu, koji nije bio lak. Tim pitanjem su se bavili moji prethodnici ravno 20 godina i nula pomaka je bilo na tom polju. Trenutno sam fokusiran i radimo na tome da popravimo sliku u Vatrogasnoj službi, gde je nešto teža situacija. Obišao sam i Vatrogasnu stanicu. Nažalost, od 55 vatrogasaca samo pet su Bošnjaci u Novom Pazaru. Nije tamo situacija ni malo dobra, nadam se da ćemo da ispravimo stvari. Konkurs koji je bio u toku, rezultirao je sa dva nova polaznika u Novom Pazaru i jednim u Sjenici. Neće se tu ništo drastično promeniti, ali i to pratimo i nadziremo. Tu je svakako uključen OEBS.
Free media: Šta se dešava sa sandžačkim ženama i njihovom decom koji su trenutno u kampovima u Siriji? Imali ste sastanke sa njihovom rodbinom, kakva je tu situacija i ima li nekih pomaka?
Zukorlić: Kada govorimo o slučaju žena i dece koji su zarobljeni u kampovima Al-Roj i Al-Hol na severoistoku Sirije, to je proces koji intenzivno pratimo već godinu dana. Mogu da kažam na svakih nedelju ili 15 dana pravimo pomak na tom polju da vratimo decu i žene iz kampova. Situacija je veoma komplikovana, zbog pozadine tih porodica. Ja bih možda trebao da budem poslednja osoba u Srbiji i na Balkanu koja bi treba time da se bavi, zato što muški, koji su većinom poginuli, bili su pripadnici ekstremističke organizacije koja je pozivala na likvidaciju mog rahmetili oca. Međutim, to su žene i deca. I ja znam iz razgovora sa majkama da se oni kaju i da im je žao zato što su uopšte otišli tamo. Neki su prevareni, neki su bili u zabludi. Ispaštaju već šest godina živeći u nenormalnim uslovima bez vode, struje, bez osnovnih životnih uslova. Ima ih ukupno 30, a trenutno se niko ne bavi njima, svi beže od te teme. Ja se u Beogradu uglavnom bavim temama koje ne želi niko da se bavi. Na tu temu sam imao sastanak sa šeficom misije Ujedinjenih nacija (UN), i ona nam je dala neke smernice kako oni mogu da doprinesu u tom procesu, zato što je komplikovano u pitanju je bezbednosti, edukacija i zdravlje. I sve to treba da se izmenadžira. Znate, u Srbiji, kada treba više resora da se bavi nečim, tu je uvek sporlji i teži proces. Najlakše je kad je nadležnost samo jedne adrese. Tako sve ide brže. Imao sam intenzivne sastanke sa Ministarstvom spoljnjih poslova na tu temu. Sačinili smo mapu puta koja treba da se završi njihovom repatrijacijom.
Free media: Koliko vam tu pomaže iskustvo zemalja u regionu, koje su uspele taj problem da reše?
Zukorlić: Pomaže. I na osnovu tog iskustva UN su i sačinile pravilnik ili plan i onda to nude državama koje imaju takav problem. Međutim, dok država ne preuzme svoje korake, ne može ništa da se uradi. Mogu otvoreno da kažem da u Beogradu vlada strah, jer se oni nikada nisu bavili tim stvarima, oni ne znaju kako uopšte da tretiraju sve to. Koliko je to opasno. Meni su govorili neki – što si ti baviš time, šta ako neka žena sutra napravi problem u Novom Pazaru, a ti se zalagao da se oni vrate. A ja njima kažem, a što malo ne bi pogledali i sa druge strane. Jel’ bolje tu decu od pet i 10 godina da vratimo sada, ili ne daj Bože da se oni sutra vrate za 10-15 godina u neka nestabilnija vremena sami. Deca, koja, ne znam da li govore uopšte naš jezik, možda im je maternji kurdski, bez dana škole, ugrožena su im osnovna ljudska prava. Ja želim da se ta deca vrate u svoje porodice i da porodice preuzmu odgovornost da ona što pre nadoknade propuštene godine školovanja, propušteno detinjstvo i socijalizaciju.
Free media: A na šta niste ponosni? Šta je to što vidite kao problem za ove dve, odnosno četiri i po godine?
Zukorlić: Bez obzira na tu količinu napora koji ulažemo da promovišemo pomirenje i mir, nažalost i dalje čujemo puno šovinističkih izjava u medijima. Generalno u regiji, nije samo u Srbiji, najgore iz Banja Luke. Imali smo doskorašnjeg predsednika manjeg bosansko-hercegovačkog entiteta, koji se šetkao po Bosni i Hercegovini i širio islamofobiju, šovinizam. To se malo preliva i na Srbiju i onda se nađe po neka budala, izvinite na izrazu, koja je onako inspirisana njegovim ponašanjem, izjavi nešto tipa ‘nosite džamije, hajmo svi za Sarajevo i tako dalje.
Free media: Jeste li bili nekada u prilici da pričate sa njim u četiri oka?
Zukorlić: Mislite na Dodika? Na njegovu sreću, nisam.
Free media: A što se tiče konkretno Vaše stranke? Na primer, ono što se u javnosti prilično često proteže kao priča je da niste uspeli da zadržite neke ljude, koji su, dok je Vaš otac bio živ, bili njegovi prvi saradnici? Kako je došlo do raskola između Vas i Edina Đerleka, šta je sa njim?
Zukorlić: Edin Đerlek je mnogo doprineo promociji SPP-a, on je dugo tu i u nekim ključnim momentima odradio je briljantan posao i u Beogradu i na drugim pozicijama u stranci. U jednom trenutku je on odlučio malo drugačije da nastupa od većine u stranci. Iz tog razloga nije više zamenik predsednika stranke, u skladu sa Statutom. Međutim, on je i dalje član Predsedništva stranke. U stranci je i aktivan je na svoj način. Sasvim je prirodno i normalno u SPP-u da postoji i napredovanje i nazadovanje. Zato je u drugim strankama ne postoji nazadovanje, nego samo ideš napred dok ne ispadneš iz šina i to je to. SPP je jedna od retkih stranaka koja funkcioniše po Statutu, pravilima i programima. A sa druge strane, moram da kažem, SPP je posle preseljenja rahmetli muftije bila pod konstantnim udarom. Svi su skočili da je ugase, misleći da će oni da profitiraju na tom slabljenju i gašenju stranke. Drugo, nije došlo ni do kakvog raskola u SPP-u, nego je jednostavno došlo do smene generacija. Prirodno, mlađi ljudi su preuzeli kontrolu nad vođenjem stranke, neki stariji su bili nezadovoljni svojom pozicijom u toj novoj eri stranke i odlučili su da se povuku. Niko nije uspeo da napravi ozbiljnu političku priču mimo SPP-a, niti će moći, niti bilo ko može da se izdvoji, ne samo iz SPP-a, nego isto iz SDA, SDP-a i da uspe da napravi ozbiljnu političku priču.
Free media: Zašto tako mislite?
Zukorlić: Pazite, možda će neko da pomisli da je to izjava, koja nije baš adekvatna. Ne kažem da je nemoguće, samo je veoma teško i u dogledno vreme, ne može za godinu, dve da nastane ozbiljna stranka, koja je jaka na tom nivou, jer je potreban splet istorijskih okolnosti, motivacije, emocije i ozbiljnog liderskog organizovanja da bi nastala jaka stranka, koja ima snažno delovanje, ne samo u Novom Pazaru, nego u celom Sandžaku, pa i u Srbiji, dijaspori i tako dalje.
Free media: Ima li i danas udara na SPP?
Zukorlić: Ima. I ja ne krijem, pričam otvoreno o tome. Mi smo meta kriminalno-paradržavnih struktura konstantno. Nije lako biti funkcioner SPP-a, ali je i najčasnije. Ko je funkcioner SPP-a, on ima priliku stvarno da postane u punom smislu političar koji može da ostvaruje rezultate. Nije lako danas imati uopšte priliku da ostvaruješ rezultate za Sandžak i za naš narod.
Free media: Da li sarađujete sa nekim od tih bivših članova koji danas imaju svoje političke partije ili sa ostalim bošnjačkim strankama?
Zukorlić: Mi nekada nešto organizujemo, kao što je bio Iftar mira, pa po neko dođe od njih. Organizujemo neke inicijative na lokalu, pa je neko od njih i potpiše u skupštini i pridruži nam se. Dakle, mi nismo za tu vrstu, ‘eh, to su izdajnici i nema više saradnje’. Ne. Ako neko dobije legitimitet od naroda na izborima i ako se odvoji od SPP-a, mi poštujemo legitimitet dat od strane naroda, pa makar to bilo u vidu jednog odbornika. Potpuno rasterećeno posmatramo te stvari. Ako neko misli da može sam da pravi priču, ako i dalje veruje u te stvari – bujrum brate, probaj, vidićeš i sam da to ne ide. Mi kao narod zaista treba da se ukrupnjujemo, da gledamo da te neke sitne stvari, koje su uglavnom vezane za ego, stavimo po strani i da vidimo šta su pet stvari oko kojih bi svi Bošnjaci trebalo da se dogovore, kao što su pitanje identiteta, jezika, Sandžaka, jedinstvene Islamske zajednice, važnosti visokog obrazovanja.
Free media: Neuspešno se završila Vaša saradnja u Bošnjačkom nacionalnom vijeću (BNV) sa Strankom demokratske akcije (SDA) Sandžaka. Da li danas žalite nakon svega toga?
Zukorlić: Za nas je to završeno veoma uspešno. Zato što smo pokazali širokogrudost i kapacitet za ozbiljno vođenje Bošnjaka Sandžaka. Imao sam toliko razloga da ne sarađujem sa Sulejmanom Ugljaninom, da ih ne nabrajam. Međutim, stavio sam interes svog naroda ispred ličnih, emotivnih, čak i stranačkih interesa. Nije baš sve bilo tako glatko tokom dvogodišnje sradnje u BNV-u, ali istorija će svedočiti da imamo dokument gde su se Bošnjaci u jednom trenutku u teškim vremenima usaglasili oko 33 tačke gde stoji pečet SPP, pečet SDA, Zukorlić-Ugljanin. Možda Ugljadin ne ceni dogovor i ima malo relaksiran odnos prema obećanjima, ali će doći neko posle njega u SDA kome će značiti taj ugovor i kome će to biti amanet koji će da sledi. Ja gledam mnogo dalje nego što je trenutni interes, tako da to što je u BNV trenutno koalicija SDP i SDA, to je prolazna kategorija. Žrtvovali su krupnu bošnjačku stvar za sitan uskostranački interes, koji im ne će doneti nikakvo dobro.
Free media: Na jesen nas očekuju novi izbori za BNV. Da li se polako pripremate za te izbore i da li vidite sebe, odnosno Vašu stranku u nekoj novoj koaliciji u Vijeću?
Zukorlić: Mi smo spremni za izbore, posebno za BNV, jer imamo u ove četiri godine tonu pozitivnih stvari koje smo doprineli Bošnjacima, pa iako dve godine nismo u Vijeću. Od uvođenja Dana Bošnjaka, 28. septembra, koji je registrovan zvanično kao priznat datum Bošnjaka u Srbiji, preko uvođenja udžbenika od posebnog značaja za Bošnjake. To je novina koju smo u zadnjih pola godine uspeli zakonskim rešenjima da doprinesemo, preko borbe za službenu upotrebu jezika, kao što inicijativa koja se već privodi kraju za uvođenje službenog bosanskog jezika u Priboju. Mi smo od te neke tri stepenice, prvo inicijalni dokument u opštini, koji je je potpisan uz odobrenje nadležnog ministarstva. Ostalo je samo još da se izmeni Statut opštine u Priboju. Dakle, zatvaramo krug kada je u pitanju Sandžak, prava koja nam garantuje Ustav. Što se tiče BNV-a, jedini put kada su Bošnjaci apsolutno imali konsenzus je Deklaracija o genocidu u Srebrenici BNV-a, koju je predložila SPP i SDP i ostali su to podržali i otišla je kao predlog Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je bilo u mandatu SPP-a. SPP kada dobije vlast ona tu vlast koristi da ujedinjuje, ne da se svađa, ne da se bori, ne da gazi, nego da okuplja i da usmerava snagu na rezultate i projekte.
Free media: Primećujemo da pratite stavove i mišljenja građana, te da ste veoma aktivni na društvenim mrežama. Nedavno ste bili na konsultacijama sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o predstojećim izborima i širem spoljnopolitičkom pravcu zemlje. Da li smatrate da većina građana Sandžaka na taj sastanak gleda sa odobrenjem?
Zukorlić: Mi se uvek odazivamo na razgovore, jer smatramo da je dijalog put, nešto što u datom trenutku donosi pozitivnu energiju i pozitivno rešenje. Izbegavanja razgovora nije rešenje, nije nešto što će doneti korist, bar ne u ovom trenutku Bošnjacima Sandžaka. Tako da smo mi obavili razgovor sa predsednikom države i otvoreno smo tražili velike, krupne stvari za Sandžak. Lično sam tražio od njega, kratko i jasno, autoput i aerodrom. To je za ozbiljnu priču. Tražio sam da to uđe u program “Srbija 2030“. On je rekao da će da proveri sa svojim timom, da li je moguće da to uđe u strategiju “2030“ ili će morati u “2035“, čak i to je ponovio i na konferenciji za štampu, nije spomenao da je reč u aerodromu, a jeste. Autoput je nešto što se radi, doduše duže nego što se mislilo. Konkretno sam tražio da sledeća faza izgradnje autoputa ne ide sada od Požege premi Ivanjici, pa ćemo opet godinama da čekamo, nego da krene od Duge Poljane ka Ivanjici, da bi narod u Sandžaku video da se radi. Mi smo imali otvaranje, odnosno postavljanje kamena temeljca i sve to, i sada treba da prođe ne znam još koliko vremena dok tu počne da se radi. Ljudi se s pravom ljute.
Free media: To su teme koje smo već čuli i u nekim predhodnim kampanjama?
Zukorlić: Teme se ponavljaju i ponavljaće se. Ja ću o autoputu i aerodromu da pričam dok ne budemo imali autoput i aerodrom. Razlika je da li mi realno radimo na tome ili samo pričamo u toku izborne kampanje. O aerodromu ste čuli i od drugih predsednika stranaka. Neki su uz doživljavanje ekstaze spominjali evo kreće i onda skoče u masu od uzbuđenja i tako dalje. Neki su obećavali aerodrome 90-ih i razne bajke. Mi pričamo o aerodromu u periodu kada nije izbona kampanja, mi radimo na aerodromu. Imao sam sastanke i to je težak proces, ali ako mi ne budemo radili na tom projektu neće doći aerodrom, nema drugi način da dođe aerodrom. Trenutno, da znate, cilj nam je da spremimo projektnu dokumentaciju, a samo ona košta milion evra.
Free media: Da se vratimo na saradnju sa Vučićem. Kako Vaše članstvo reaguje na to? Kako njima obrazlažate tu saradnju?
Zukorlić: Članstvo SPP-a ima poverenje u rukovodstvo i u ono što mi radimo, zato što smo kroz duži niz godina dokazali da naše učešće u Vladi Srbije ne znači asimilacija, poltronstvo ili da prodajemo nacionalne interese zarad ličnih. Ne pokazujemo strah ni jedan odsto. Mi smo na izborima osvojili glasove sa programom da učestvujemo u Vladi, nismo dakle bili sa programom da rušimo aktuelnu vlast da bi onda ušli u Vladu. Na tom programu smo dobili mandat od građana da učestvujemo u Vladi i učestvujemo, ali ne na uštrb interesa, nego za interes našeg naroda, prava, projekti i u mandatu našem će konstantno Sandžak da dobija rezultate. Videćete u narednom periodu, kako vreme bude odmicalo, jer mi mnogo stvari radimo.
Free media: Letos ste najavili “kompletan paket reformi“, šta to podrazumeva?
Zukorlić: Upravo sam o tome pričao na sastanku sa predsednikom države. Tražio sam totalnu, apsolutnu reformu stanja u Novom Pazaru, jer ovde nije dobro stanje u školama, bolnicama, u ustanovama vlada partokratija, veliki kriminal, mito i korupcija.
Free media: Kako sve to promeniti? Šta konkretno treba uraditi?
Zukorlić: Korenitom političkom reformom. Neprihvatljivo je i nedopustivo da jedna politička stranka kontroliše svih 50 republičkih institucija, ne lokalnih, nego republičkih. Na lokalnu je teško nešto promeniti dok ne promenimo vlast, ali oni kontrolišu republičke ustanove, po kojem osnovu? Republičke institucije, škole, bolnice… imaju preko 10.000 radnih mesta koja su pod kontrolom jedne stranke. Možete li samo da zamislite šta bi se dogodilo kada bi moj politički oponent Rasim Ljajić i ja samo zamenili? Sve što mi imamo od snaga da on uzme, a sve što on ima od resursa i sve što mu je raspolagaju, tih 10.000 radnih mesta, da mi uzmemo, šta bi se sa njim politički desilo? Da li bi mogao da opstane duže od tri dana na političkoj sceni, a mi smo ga na poslednjim izborimo zamalo oborili u Pazaru, bez resursa. Narod Novog Pazara želi drugačiju politiku, ali on je zarobljen. Narod trpi, trpi, ali u jednom trenutku ne može više da trpi. Sve se kida kada je najtanje, samo zulum kada je najdeblji, a u Novom Pazaru vlada zulum u ustanovama.
Free media: Šta je to što biste prvo uradili, šta je to što biste prvo promenili, kada bi bili na vlasti u Novom Pazaru?
Zukorlić: Hajde da krenemo od toga šta fali Novom Pazaru. Da krenemo od imena grada. Šta znači Pazar, to je tržnica-bazar. Zamislite grad koji se zove po bazaru, po šoping centru, a nema šoping centar ili trgovački centar. To je nešto što Novi Pazar ne sme dopustiti. Dakle, ovaj grad treba da ima najveći trgovački centar. Dalje, mi nemamo poslovnu zonu. Industrijska zona koja je rađena u vreme socijalizma je uništena. Nama treba poslovna zona sa bar tri poslovno-fabrička pogona, gde bi radilo 1.000-1.500 ljudi, sa potencijalom za širenje. Posetio sam poslovnu zonu posetio u Cazinu, koja je od nule izgrađa. Novom Pazaru treba urbanistički plan, nova zona izgradnje modernih naselja, jer ako se nastavi sa urušavanjem centra Novog Pazara, gde se pravi zgrada na zgradu, mi ćemo uskoro da imamo favele, kao u Rio de Ženeiru ili Brazilu. Urbicit se trenutno vrši. Dalje, kultura Novog Pazara nam je ugrožena. Novi Pazar je drugi po veličini bošnjački grad u svetu, a nema svoj bošnjački kulturni centar. Ovaj grad je centar islama na Balkanu, pa zaslužuje da ima najveći islamski centar u Evropi. Novi Pazar treba bolje ulice, lepše zelenilo. Treba da sačuvamo potencijale koliko god oni bili ugroženi, vazduh, reke…
Free media: Šta je sa ostalim problemima u gradu? Kako vidite potencijalno otvaranje rudnika na Rogozni? Mi do sada nismo čuli nijednog ovdašnjeg političara koji nam je otvoreno rekao da li se ili nije raspitivao u Beogradu oko informacije koju ne postoji nikakva šansa da se taj rudnik otvori. Javnost je prilično uznemirena, da li ste o tome pričali sa neki od kolega u Beogradu?
Zukorlić: Gostovao sam ranije na na RTV Vojvodina, gde me je novinarka pitala generalno rudarenju i o tome šta mislim o Rogozni? Tada sam rekao da sam generalno za rudarenje, jer je Bog Uzvišeni dao rude da se koriste i niko ne spori važnost rudnika, naročito rudnika uglja, iako to najzlatniji resurs za energiju, ali se koristi. Međutim, i tada sam rekao za Rogoznu, moramo detaljno da proučimo. Mi smo ozbiljna stranka, ne vodimo populističku politiku. Proučićemo studiozno o čemu se radi, pa ćemo shodno tome doneti zaključak. I nakon godinu dana bavljanja time, razgovora, istraživanja, proučavanja dokumentacije, razgovora sa stručnjacima, Gradski odbor stranke je došao do određenih zaključaka, koje sada formulišemo kroz predlog Deklaracije. Poverenik stranke za Novi Pazar Edin Numanović je već sa nekim strankama obavio razgovore, koji su prilično pozitivno prošli. On je inicirao i razgovore sa SNS-om, SPS-om, čak i sa SDP-om, ako budu uopšte hteli da razgovaju na tu temu. Potrudićemo se da stvorimo konsenzus oko tog pitanja, da to ne bude samo sredstvo za političko propucavanje. Dakle, da stavimo po strani dnevno-političke teme i da vidimo vidimo jesu li izvorišta voda na tom području, da li bi to značilo potpuno uništenje izvorišta voda Trnavice i drugih reka. Da li bi potencijalni rudnik ugrozio termalne vode u Novopazarskoj Banji, da li on podrazumevao i raseljavanje ljudi, uništavanje nekih naselja gde imamo džamija, čak i kulturno-istorijske lokalitete kao što je tvarđava Jeleč. O svemu treba da se vodi debata.
Free media: Kakva je situacija sa deponijom Golo brdo, s obzirom da smo u jednom trenutku, negde na početku njene blokade, slušali prozivke da Vaša stranka stoji iza toga.
Zukorlić: Da, to su prozivke koje su došle iz vladajućeg establišmenta Novog Pazara, koji umesto da se bave rešavanjem uklanjanja smeća sa ulica grada oni su se bavili prozivanjem SPP-a. To nije politika koju mi baštinimo, mi smo totalno drugačija vrsta politike, što smo više puta dokazali. Ja sam kao ministar u Vladi, vezano za pitanje deponije, imao ulogu medijatora. Ovo prvi put u javnosti pominjem i pričam na tu temu. Bio sam, dakle, posrednik u pregovorima između meštana i nadležne ministarke za zaštitu životne sredine. Rešenje problema je veoma komplikovano i nije lako napraviti dogovor i doći do rezultata u tom domenu. Kao što znate, još uvek na žalost nemamo konkretno ponuđeno rešenje od strane nadležnog ministarstva. Opet ću uskoro imati sastanak, pa ćemo videti da li imamo nešto novo na tu temu. Dakle, nisam sedeo skrštenih ruku, nego sam obavljao sastanke i sa ekspertima iz Turske, koji imaju iskustva sa deponijama. Postoji prostor za neko investiciono rešenje, ali sa tim treba da složi resorno ministarstvo i meštani. U pitanju je zeleni vid upravljanja deponijama. Razumem građane što su skeptični, jer stanje u društvu, koje je dovedeno kroz ovakvu lokalnu vlast takvo da ne daje prostor da se ima poverenja. Vlast nije ta koja treba da kritikuje opoziciju, nego da pokaže rezultate.
Free media: Često smo u poslednjih godinu i više dana čuli rečenicu da su studenti uradili više nego svi političari u prethodnih nekoliko decenija. Da li se Vi slažate sa tim izjavama, naročito u delu Vašeg sektora koji se odnosi na pomirenje i saradnju?
Zukorlić: Gledao sam malo širu sliku svega toga, pratio sam sve skupove, one koje su organizovali studenti i oni koji su bliski vlasti. Fasciniralo me je to što sam na jednim i drugim skupovima video zastavu Srbije povezanu sa bošnjačkim bajrakom Sandžaka.
Free media: Da li Vas je to obradovalo?
Zukorlić: Znate li šta sam ja pomislio? Evo, ovo je doprinos rahmetli muftijine politike. On za svoga života nije video takvu sliku, ali u jednom trenutku sva ta njegova predavanja, taj uticaj koji je on posle presenjenja na Ahiret izvršio na političku scenu ekspanzijom društvenih mreža, a i naš narod tek kada neko preseli priča sve najbolje o njemu i širi njegovu poruku, to je izvršilo najveći uticaj. Doprineli smo generalno politikom pomirenja, politikom koju mi reprezentujemo, napravili smo ambijent da bude normalno da se viori bošnjački bajrak i na skupovima gde su većina Srbi i da se priča o tom zgližavanju i dobrim komšinskim odnosima između Bošnjaka i Srba. To je samo jedan segment, ali kada se ta romansa završi ostaju suštinski problemi koji onda eksplodiraju kada dođe jul, pa onda i jedni i drugi imaju malo drugačije narative. Svidela mi se rečenica koju sam čuo, a koja kaže doćiće do istorijskog pomirenja između bošnjačkog i srpskog naroda, ali jedno je sigurno, to neće biti na leto. Tada su godišnjice.
Free media: Da li ste osetili bar deo ponosa kada su u pitanju studenti i ono što se oko njih dešavalo?
Zukorlić: Jesam, rekao sam to. U kompletnom društvu se oseća promena. Ja nisam ušao u nijednu instituciju Republike Srbije, da mi portir nije rekao da sluša rahmetli muftiju danonoćno. To mi se desilo i u Podgorici. Bilo gde da odem, ne samo Novi Pazar ili Beograd, nego odem u Leskovac, Vranje ili Niš, svuda mi se ljudi javljaju i pominju rahmetli muftiju. To nam je veliki amanet koji treba da sačuvamo u ovim teškim vremenima, koji će mnogo da vredi sutra za proces pozitivnih i dobrih odnosa među našim narodima u Srbiji, a to je preduslov i za razvoj Bošnjaka i Sandžaka. Ako imamo negativne odnose i mržnju i konstantne tenzije, neće se Sandžak razvijati. Mi treba da ozdravimo te odnose.
Free media: Kad već pominjete ljude koji slušaju danas Vašeg rahmetli oca, da li i Vi slušate njegove govore i u njima tražite savete za nešto što treba da uradite? Da li razmišljate o tome šta bi on danas uradio da je na Vašem mestu? Da li bi neke stvari uradio drugačije, bolje?
Zukorlić: Hvala što me podsećate i vraćate emocijama i slikom u to vreme. Ja sam imao tu čast da sam svih mojih 29 godina bio uz svog oca, iako sam imao priliku da studiram u Istanbulu, Vašingtonu, Londonu. Imao sam stipendiju u Kuala Lumpuru, Tripoliju, Libanu, Medini i tako dalje. Božijom voljom, svih 29 godina sam bio uz njega i tu školu ne bi mogao nijedan univerzitet, nikakav Harvard ili Oksford, da mi zameni. U tom periodu sam u potpunosti upijo svu metodologiju koju je on koristio, iako smo bili različiti po prirodi. On se više neće ponoviti. Iskustvo i put koji sam naučio od oca, kako ga je on trasirao, sledim na moj način. Moja prednost u odnosu na ostale kolege i političare danas je sposobnost u stvaranju dogovora. I taj dogovor u Bošnjačkom nacionalnom vijeću je izgledao neverovatno, zatim sporazum sa AK partijom i brojni drugi. Vreme će pokazati ko za šta ima kapaciteta, a ja sam lično posvećen da našem narodu donesemo slobodu u upravljanju svojim pravom. Mi imamo pravo na svoje institucije, na svoje Bošnjačko nacionalno vijeće, i to pravo u potpunosti treba da konzumiramo autonomno, kako nam dozvoljavaju zakoni i Ustav.
Free media: I da se na kraju razgovora dotaknemo i mladih ljudi. Kako sačuvati mlade, kako ih zadržati ovde?
Zukorlić: To je veoma važno pitanje, ključ politike, jer nam ode omladina, ostanu samo stari, ovaj će naš kraj jako da osiromaši. To će biti jedan od glavnih ciljeva Sandžak biznis foruma, čiji pokrovitelj je Kabinet na čijem sa čelu, a koji će biti održan 7. maja. Tu ćemo dovesti brojne biznismene, političare i ministre iz regije. Želja nam je da uspostavimo novu tradiciju, gde će se pričati o razvoju Sandžaka. Sandžak je mesto kroz koje će proći autoput, aerodrom, imamo Pešter, istoriju stare čaršije grada Novog Pazara, Sjeničko jezero Uvac. Blizu nam je Kopaonik, Žari, dakle imamo mnogo potencijala za razvoj, samo treba da znamo kako da ga iskoristimo. Međutim, ne može se razvijati Sandžak bez zdravog političkog temelja i to je jedan od osnovnih ciljeva onoga zašta se mi zalažemo, a i sve to je nemoguće bez ujedinjenja bošnjačkog naroda. Trenutno imam u Beogradu 20 projekata na kojima radim, sa 20 ministarstava. Svako ministarstvo je je jedan projekat. Idem od jednog do drugog ministarstva, a moj kolega ide za mnom i kvari.
Free media: Koji kolega?
Zukorlić: Bošnjački kolega koji je u Vladi Srbije, ne želim ime da mu pomenem, zato što mi nije cilj da targetiram imena, pričam o pojavi. I uostalom je nebitno koje je ime. Umesto on da ima svojih 20 projekata, pa da on gura 20, ja 20, pa na kraju da se izborimo za ukupno 30 za Sandžak. Oni se zbog straha za svoju političku budućnost plaše da Zukorlić ne ostvari velike rezultate, ulažu napor, troše vreme da gase naše potencijale. Međutim, ako budemo svu svoju političku snagu ujedinili možemo da imamo više investicija. Ujedinjenje je jedina stvar kod koje se naš narod ne razilazi.
Free media: Zato se uvek pitamo da li političari osluškuju to što narod hoće.
Zukorlić: Postoje dva načina da se narod ujedinjuje. Prvi je politički, da se dogovore političari, a drugi je da narodu prekipi i u jednom trenutku da glasa masovno jednu stranku. Te trendove vidimo, evo to se pre nekoliko dana desilo u Mađarskoj. Dakle, moguće je da se preko noći stvari promene kada narodu prekipi.
Free media: Koliko se Vaš glas čuje u Beogradu? Zanima nas šta konkretno građani Sandžaka imaju od toga što su bošnjački političari deo vladajućih koalicija više od dve decenije? Nekoliko puta ste do sada bili glasni kada je u pitanju izvoz oružja u Izrael. Međutim, ništa se konkretno nije promenilo.
Zukorlić: U ovom trenutku Vlada u Srbiji ne zavisi od naših ruku i naših glasova. Mi nemamo ključnu ulogu u profilisanju politike Republike Srbije. Kada veći broj Bošnjaka bude glasao našu politiku i budemo imali veću snagu, u određenim okolnostima ćemo biti, verovatno, jezičak na vagi ili odlučujući faktor odlučuvanja i moćićemo da usmeravamo kuda će politika da ide. Do tada ćemo glasno govoriti ono što su stavovi našeg naroda, bez obzira na zvaničnu politiku. Ja, kao predstavnik bošnjačkog naroda, sam strogo propalestinski orjentisan i ne krijem to i glasam na Vladi u skladu sa svojim uverenjem.
Free media: Zamera li Vam neko zbog toga?
Zukorlić: Zamerio mi je kolega iz Sandžaka koji je u Vladi, zato što sam ga javno kritikovao što je potpisao sporazum sa Izraelom. Ne priliči jednom Bošnjaku, kojeg su glasali Bošnjaci i poslali da bude neko u Beogradu, da čini tako gnusnu radnju, koja je suštinski suprotna od onoga u šta veruje njegov narod, zbog straha ili uskostranačkog interesa. Ja ću uvek zastupati stavove i uverenja u koja na prvom mestu sam verujem, a koja su istovremeno i uverenja mog naroda po pitanju prava, odnosa prema istoriji, borbe za proporcijalnu zastupljenost, imena Sandžak, bosanskog jezika, prava na veroispovest i tako dalje. Mi smo glasovima došli u tu Vladu, nije nas neko iz milosti pustio da budemo deo. Nismo bili na tuđoj listi, nego se tačno zna koliko smo osvojili glasova i na osnovu toga smo tu gde jesmo i zato imamo i slobodu da govorimo svoje stavove, dok je neki drugi nemaju, jer su Vladu došli milostinjom.
Free media: Ipak prozivate druge političare.
Zukorlić: Rekao sam vam na početku, prozivam štetne političke aktivnosti. Neću ni ime da pominjem, jer aktuelni kolega danas jeste, sutra nije, poslaće njegov predsednik nekog drugog, zato on nije ni bitan. Bitna je pojava, jer ja ne želim ni taj drugi kada dođe da se ponaša na isti način, već želim da mi utičemo politički na naše političke oponente da se držimo istih principa u politici. Neko mora prvi put da bude primer svom narodu, budućim ministrima i budućim pokoljenjima.
Free media: Da li su Bošnjaci, građani Sandžaka, imali više koristi od toga što su duže od dve decenije uz bilo koju koaliciju koja je bila na vlasti?
Zukorlić: Treba odvojiti vreme, kada smo mi ušli u Vladu, i vreme od pre toga. Mi smo bili žestoka opozicija politici poltronstva prema dvema strankama koje su bile dugo vremena u Vladi, jedna je bila punih skoro 30 godina, druga šest ili osam godina. Ove dve godine našeg delovanja u Vladi pokazali smo potpuno drugačiji način delovanja. Čak smo naterali naše oponente da rade više, kao korektivni faktor. Kabinet za pomirenje će uvek biti otvoren za sve najosetljivije i najteže probleme našeg naroda. Uskoro ćemo imati konkurs u čijem će fokusu biti siromaštvo, lica sa posebnim potrebama, invalidi i stipendiranje nadarenih studenata iz redova manje brojnih naroda. Targetiraćemo te najosetljivije i najranjivije grupe u našem društvu. Kabinet za pomirenje se izborio, u samo jednoj godini, zahvaljujući saradnji sa predsednicom Opštine Tutin, za tri seoska puta (Mojstir, Suhi Do i Gradac) i dve ulice u Rakovom polju i Svračiću. Uskoro počinju radovi na četvrtom seoskom putu u Paljevu i sve to samo zahvaljujući kratkom periodu saradnje među Bošnjacima i bošnjačkim faktorima. Imamo ogroman benefit, pogotovu za jednu zapostavljenu i osiromašenu opštinu, kao što je Tutin. To je samo jedan primer šta se može uraditi kada se grupiše politička snaga i nastavićemo to da radimo. Naš budžet je, primera radi, 10 puta manji od budžeta Ministarstva za turizam i omladinu, pa smo mnogo stvari uspeli da uradimo sa mnogo manje resursa. A šta je s budžetom Grada Novog Pazara? Možemo često da se vraćamo na tu temu i koliko propuštamo mi sa resursima koje imamo? Nama zakoni i Ustav daju prava, koja moramo kao narod da iskoristimo do kraja, a ne da dozvolimo da toliko pada ide jednoj televiziji zato što je bliska vladajućima u Pazaru, a sve druge televizije dobiju mrvice od 10 odsto. To je samo jedan, od mnogo primera na temu politike u Novom Pazaru.
A. Bajrović
