Rektorka Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) Zana Dolićanin imenovana je na ovu funkciju pre nepune dve godine. Po zanimanju je doktor medicinskih nauka. Univerzitetsku karijeru počela je 2001. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a na DUNP je angažovana od 2009. godine. Njen otac, Ćemal Dolićanin, bio je prvi rektor i utemeljivač DUNP. Boravila je na usavršavanju na Institutu za patologiju Šiga Univerziteta u Japanu, a kao stipendista Ministarstva prosvete bila je na postdoktorskom usavršavanju na Univerzitetu Bordo-Segalen u Francuskoj.
Free media: Ovdašnja javnost prilično je zbunjena svime što se poslednjih meseci dešavalo na DUNP, ali i oprečnim informacijama koje smo dobijali. Kakva je trenutna situacija na DUNP, da li je on pred gašenjem?
Dolićanin: Državni univerzitet u Novom Pazaru (DUNP) nije pred gašenjem i takvi planovi ne postoje. Mi imamo nesumnjivu podršku Ministarstva prosvete i svog osnivača-Vlade Srbije. Situacija u ovoj visokoškolskoj ustanovi je uobičajena. Septembarski upisni rok je završen, u toku je oktobarski ispitni rok i pripremamo se za novu akademsku godinu i prijem 500 brucoša. Sve to svedoči da se ne može nikako govoriti o gašenju DUNP. Podsećam, akreditovano je 20 studijskih programa, na osnovnim, master i doktorskim studijama: Farmacija (IAS), Arhitektura (IAS), Biologija (OAS, MAS; DAS); Hemija (OAS, MAS) Engleski jezik i književnost (IAS), Građevinarstvo (OAS, MAS, DAS), Rehabilitacija (OAS. MAS), Sport i fizičko vaspitanje (OAS, MAS, DAS), Softversko inženjerstvo (OAS, MAS, DAS), Matematika (OAS; MAS, DAS) i Psihologija (OAS), a u proces reakreditacije ući će uskoro i studijski programi Ekonomija, Pravo i Srpska književnost i jezik. Tim za akreditacije radi na pripremi elaborata za novi obrazovni profil, a odnosi se na oblast turizma. Sve to svedoči da se ne može nikako govoriti o gašenju DUNP, međutim, ako se imaju u vidu kontinurani i neprincipijelni napadi, na nekim društvenim mrežama i sporadično u nekim, uglavnom lokalnim medijima, slika je drugačija. Meta tih napada sam uglavnom ja, kao rukovodilac ustanove i kadrovska politika koju sprovodim, a kao oružje koriste se poluistine, a vrlo često i bezočne laži. Iako tome nisam sklona, ponekad pomislim da je izvor mržnje i moja polna pripadnost. Neki muškarci imaju kompleks i prosto ne mogu da prihvate činjenicu da je neka žena na tom položaju.
Free media: Šta su iz Vašeg ugla trenutno najveći problemi ove visokoobrazovne ustanove?
Dolićanin: Državni univerzitet u Novom Pazaru deli sudbinu akademske zajednice Srbije, a u ovom času fakulteti se susreću sa velikim problemima vezanim za finansiranje. Treba imati u vidu da je osnovica za zarade u visokom obrazovanju niža nego u osnovnom i srednjem. Takođe, kooeficijenti zaposlenih sa istim kvalifikacijama niži su u visokom obrazovanju. Takvom raspodelom finansija najviše su pogođeni administrativni radnici. Tako recimo, diplomirani pravnik kod nas zarađuje manje nego njegov kolega zaposlen u vrtiću, a isto tako i referent, domar, spremačica.
Takođe, male su i plate nastavnika. Univerzitetski profesori, najvišeg zvanja, od države mesečno dobijaju oko 130.000 dinara. Nije tajna da neuporedivo više zarađuju stručnjaci u pravosuđu, nekim javnim preduzećima, zdravstvenim ustanovama, pa i nekim sektorima privrede. U takvim uslovima teško je zadržati kadrove, a pogotovo one koji su na početku karijere. Naši studenti, koji recimo završavaju softversko inženjerstvo teško se odlučuju da ostanu na univerzitetu kao saradnici i asistenti, jer im IT kompanije u startu nude plate u visini od dve-tri hiljade evra. Ipak, nadam se da će novi Zakon o finansiranju visokog obrazovanja, koji je u pripremi, ispraviti mnoge nelogičnosti.
Veliki broj naših nastavnika živi u centralnoj Srbiji, a ovde provode dva dana u nedelji. Bolonjski sistem podrazumeva neprekidni kontakt sa studentima i to otežava funkcionisanje sistema. Mi ne pravimo razliku među nastavnicima po njihovom mestu življenja, ali zbog toga imamo i dodatne izdatke, jer za njihove putne troškove univerzitet izdvaja mesečno oko milion dinara, a Ministarstvo za to ne daje novac. Brže i lakše ćemo napredovati kada većina nastavnika bude živela u mestu gde radi. Takođe, jedan od važnih problema tiče se naučno-istraživačkog rada. Nažalost, jedan deo nastavnika ne ulaže dovoljno energije u to polje. Dođu da održe predavanja i ispite, i to je to. A bez nauke, naučnoistraživačkih projekata, naučnih radova u međunarodnim časopisima, nema ni univerziteta, ni citiranosti, ni njihovog napredovanja.
Free media: Dokle se došlo sa izmenom Statuta DUNP? Povereništvo Sindikata “Nezavisnost” ranije je saopštilo da će se obratiti Ustavnom sudu Srbije radi ocene ustavnosti i zakonitosti ovog Statuta, koji je usvojen za vreme Vašeg mandata i koji su ocenili skandaloznim, totalitarnim i autoritarnim.
Dolićanin: Od osnivanja univerziteta, pre 19 godina, Statut je pretrpeo minimalne izmene i uglavnom se radilo o usklađivanju sa promenama Zakona o visokom obrazovanju. I takav Statut, manje-više isti, nije smetao nijednom od sadašnjih članova Sindikata. I baš na zahtev Sindikata, Savet DUNP-a formirao je radnu grupu za analizu Statuta. Novi tekst Statuta upućen je sindikatu i pošto nije bilo nikakvog odgovora, prošle sedmice Savet je jednoglasno usvojio taj akt. Ali u suštini, promene su uvedene zbog boljeg i efikasnijeg rada, ne zbog Sindikata, koji je i obraćanjem Ustavnom sudu nastojao da naruši ugled i integritet ove visokoškolske ustanove. Nemamo nikakvih informacija iz Ustavnog suda.
Free media: Kako smo bili u prilici da čujemo poslednjih meseci, sadašnji Statut Vam daje mogućnost da birate i razrešavate koga hoćete, uključujući i sebe samu, ali formirate ispitne komisije za neke predmete zaobilazeći Veće departmana. Takođe smo čuli da imate Senat u kojem su četiri člana protivzakonito postavljena. Šta Vi mislite o svemu tome, da li je to po Vama u redu?
Dolićanin: Nijedan član ni dosadašnjeg Statuta, nije bio u suprotnosti sa Zakonom. A kakav bi to rukovodilac ustanove ja bila, ako ne mogu da biram i razrešavam saradnike i organe nižeg ranga. A pored toga, ovo je jedini pravi integrisani univerzitet, neuporediv čak ni sa Univerzitetom odbrane i Kriminalističko-policijskim univerzitetom, jer u njihovom slučaju posebne ingerencije imaju nadležna ministarstva. Kod nas departmani nemaju svojstvo pravnog lica, rektor donosi mnoge odluke, ali jedini ima odgovornost.
Cinična je ocena da mogu da biram samu sebe. Na svim univerzitetima Senat predlaže rektora, a bira ga Savet univeziteta. Ja ni na koji način nisam učestvovala u izboru organa koji su me predložili i izabrali za rektora univerziteta. Svi departmani DUNP-a, pa i Departman za pravne nauke, u izbornoj proceduri predložili su da za rektora budem ja izabrana. Ovde je Sindikat postavljao pitanje načina izbora Senata, koji naravno, nije bio nezakonit. Novim promenama Statuta postignut je i kvalitet više, pa će imati i svojstvo demokratičnosti, jer će iz redova redovnih profesora svaki departman birati po jednog člana Senata. Ispitne komsije imenovala sam samo onda kada taj posao bojkotuje Veće departmana, a to su uobičajeno radili pravnici, koji su članovi Sindikata, jer tu smo svi zbog studenata, a oni ne smeju da budu oštećeni. Na žalost, članovima Sindikata nisu oni bili važni, jer da jesu, ti nastavnici bi radili akreditaciju studijskog programa.
Free media: Postoji li komunikacija među Vama i članovima ovog Sindikata, da li na neki način pokušavate da rešite probleme, da čujete i primenite njihove sugestije, da promenite neke stvari koje Vam zameraju?
Dolićanin: Komunikaciju između organizacije Sindikata i rukovodstva univerziteta prekinuo je Sindikat sam i pregovori su nastavljeni uz posredovanje Ministarstva prosvete. Sindikat je od osnivanja, umesto partnerskog odnosa naspram rukovodstva zauzimao neprijateljski stav. To nigde na univerzitetima u Srbiji nije zabeleženo. Oni su vodili antikampanju usmerenu na rukovodstvo, ali i na integritet institucije. Na društvenim mrežama i u nekim medijima plasirana je priča da rukovodstvo čak sprečava akreditaciju nekih studijskih programa, dok su permanetno odbijali pomoć u procesu akreditacije i odbijali da rade na tome. To se pre svega odnosi na Departman za pravne nauke.
Free media: Šta se trenutno dešava sa akreditacijom studijskih programa prava, ekonomije i srpskog jezika i književnosti, na kojima ni ove godine nisu upisani brucoši?
Dolićanin: Departman za pravne nauke, u obnovljenom sastavu, jer su zaposlena tri nova profesora, raspisana su još dva konkursa, privodi kraju rad na novom elaboratu za reakreditaciju, Ekonomija je sve poslove na tome završila, tu su zaposlena četiri nova nastavnika, u prvi mah su odbijali to, a i na studijskom programu Srpska književnost i jezik ubrzano se radi na pripremi dokumentacije za reakreditaciju. Može se očekivati da proces bude završen u narednih nekoliko meseci, jer pre toga treba da okončamo postupak novog ciklusa reakreditacije za čitavu ustanovu.
Free media: Kako komentarišete činjenicu da ste poslednjih meseci ostali bez nekoliko veoma dobrih i cenjenih profesora, a poslednji u nizu je prof. dr Emir Ćorović, koji je objavio brojne naučne radove, monografiju i dva univerzitetska udžbenika? Da li ste pokušali da ih zadržite, da ih sprečite da odu? Gotovo svakodnevno do nas dolaze informacije o progonu profesora i zaposlenih, o lošem i nekorektnom ponašanju uprave prema njima, naročito onih koji su članovi Sindikata. Napuštaju vas i administrativni radnici, kako sve to komentarišete?
Dolićanin: Samo jedan administrativni radnik je otišao zbog bolje plaćenog posla i taj radnik nije bio član Sindikata. Od početka mog mandata otkaz nije dobio niko. Svojom voljom otišlo je 10 zaposlenih, a u radni odnos primljeno je preko 40. Ko su dobri i cenjeni profesori, ne određuju ni Facebook ni lokalna čaršija, već njihove reference.
Profesor Ćorović je pre godinu dana bio ponuđen da bude šef Departmana za pravne nauke. Odbio je. Pre nekoliko godina Ćorović je čak bio i prorektor DUNP-a i na tom mestu je izdržao samo par meseci. Bio je član Stručnog veća društveno-humanističkih nauka, član Etičkog odbora i Komisije za izdavačku delatnost. I to sve u vreme mog mandata. Profesor Ćorović, zajedno sa svojim kolegama iz Sindikata, odbio je da radi na akreditaciji sopstvenog studijskog programa. Utvrdjeno je da je suprotno Zakonu o visokom obrazovanju i svim našim normativnim aktima, tri godine paralelno radio na Pravnom fakultetu Univerziteta Nova gorica u Podgorici. Nije dobio otkaz. Toliko o njegovom progonu. U Podgorici je i izdao udžbenik koji se bavi prekršajnim pravom Crne Gore, što nema značaja za studente prava u Republici Srbiji. Pre bih rekla da se profesor Ćorović uplašio konkurencije, jer je za istu oblast izabrana koleginica sa mnogo boljim referencama. Za oblast krivično pravo i akreditaciju potrebna su dva nastavnika sa punim radnim vremenom.
Free media: Sve češće do medija dolaze informacije o katastrofalnoj i pogubnoj kadrovskoj politici DUNP, o sporom i veoma teškom napredovanju nastavnika u viša zvanja. Da li je tačno da raznim odlukama sputavate napredovanje nastavnog kadra?
Dolićanin: Na DUNP-u se svi zapošljavaju na osnovu javnog konkursa i prema kompetencijama, bira se najbolji. Napredovanje u viša zvanja regulišu propisi, na nivou visokog obrazovanja Srbije i propisi univerziteta. Nikada se nije desilo da neki od nastavnika ispunjava uslove i ima predviđene reference, a da nije izabran u više zvanje. Ne postoji ni jedna odluka kojom to može da se spreči. Ali, univerzitetski profesori moraju da rade i na polju nauke. Banalno rečeno, ta delatnost ih razlikuje od nastavnika i učitelja u osnovnom i srednjem obrazovanju. Njihov rad na naučnom polju podstiče se, a ne sputava, ali je to u konačnosti u rukama svakog pojedinca. To što su neki sadašnji članovi Sindikata, a prijatelji bivšeg rektora, koji je bio najduže na toj poziciji, imali beneficije i po „lex specijalisu“ napredovali, druga je priča.
Free media: Kako to da zapošljavate profesore koji su pred penzijom, a ne dajete šansu mlađim kadrovima, ne stvarate naše autentične kadrove? Profesore koji dolaze sa drugih univerziteta, gde nisu želeli da im produže ugovore,a koji su pred penzijom imenujete za prorektore? Niste reagovali čak ni kada su se o tome oglašavali čelni ljudi Narodne skupštine Srbije, koji su Vas upozorili da niste nedodirljivi.
Dolićanin: Ako mislite na jednog od potpredsednika Narodne skupštine, bojim se da je njegova reakcija bila ishitrena i strogo politička. Zato i nisam reagovala, a i ne reagujem na objave sa društvenih mreža jer tu može svako da napiše šta mu padne na pamet. Taj političar nije me samo upozorio, nego mi je čak i pretio, sam se krijući iza poslaničkog imuniteta.
Univerzitet, koji je osnovan pre 19 godina, i to u vreme kada naša čitava akademska zajednica nema dovoljno stručnog kadra, mora da se oslanja na kolege koji dolaze sa drugih univerziteta. I šteta je da se odriče onih koji za sobom imaju impresivne karijere i koji svojim iskustvom mogu da pomognu negovanju mladog stručnog kadra. Podmladak ne može da se iznedri sa asistenima i docentima, nego sa iskusnim, redovnim profesorima. Ljudi pred penzijom još uvek po zakonu rade i šta je tu sporno? Zakon prepoznaje i nastavnike u produženom radnom odnosu i profesore emerituse, to je tako u čitavoj Srbiji. Oni su isključivo redovni profesori, znači oni koji su se tokom radnog veka dokazali i u nastavi i u nauci. Mi stvaramo i sopstveni kadar, ali od saradnika u nastavi i asistenta do redovnog profesora je dug put. U univerzitetskom životu autentični su oni koji daju veliki doprinos nastavi i nauci i ne delimo ih na „naše i njihove“, univerzitet podrazumeva širinu, ne zatvaranje, jer univerzitet nije mesna zajednica.
Free media: Jedan beogradski dnevni list nedavno je objavljivao tekstove sa otvorenim i javnim negiranjem bosanskog jezika, među kojima su i stavovi jedne vaše profesorice. Tim povodom ste dobili dopis Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV), šta ste konkretno Vi uradili tim povodom, da li ste ovu profesoricu na neki način sankcionisali zbog otvorenog raspirivanja nacionalne mržnje?
Dolićanin: Profesorka koju pominjete je iznela svoj stručni stav, kao i neki drugi profesori, koji imaju suprotno mišljenje. U takvim slučajevima, jer sam iz oblasti medicinskih nauka, a ne jezika, ne želim da budem umišljeni stručnjak. A i poštujem stav Sindikata: to je sloboda govora.
Free media: Šta se desilo sa ranijim dogovorom sa BNV-om o uvođenju studijskog programa Bosanski jezik i književnost na DUNP? Da li trenutna Uprava DUNP ima sluha za modernizaciju, a pre svega za potrebe i želje ove sredine i kada će ovaj program biti uveden?
Dolićanin: Za nas je dobra saradnja sa BNV-om od velike važnosti i DUNP izaći će u susret svim zahtevima koji su u skladu sa pravnom regulativom i podržaće sve ideje i projekte od opšteg interesa, ali najpre od interesa za mlade generacije. Pre nekoliko dana imali smo zajednički sastanak. BNV interesovalo se za mogućnost otvaranja studijskog programa Bosanski jezik, ali on ne može da se uvede jednom prostom odlukom, već je potrebno da se formira, a to znači da prođe proces akreditacije, koji nije ni kratak, ni jednostavan. Neophodno je da se u te planove neposredno uključi Ministarstvo prosvete. Najpre u listu zvanja treba da se uvede naziv-profesor bosanskog jezika, a onda da se taj studijski program akredituje. A to podrazumeva da imate nastavni kadar, koji ne postoji na teritoriji naše države. Dakle, treba obezbediti kadar iz Bosne i Hercegovine, a za to je, podrazumeva se, potreban dodatni novac. U kontaktu smo sa Univerzitetom u Tuzli i verujem da ćemo se dogovoriti o formiranju zajedničkog studijskog programa Bosanski jezik i bošnjačka književnost i to bi moglo da bude rešenje. Sve to treba da podrži nadležno Ministarstvo. Razgovori o tome upravo u Ministarstvu prosvete biće nastavljeni početkom oktobra i na tom sastanku biće predstavnici DUNP-a i BNV-a. Razumem potrebe sredine, ali ne razumem menadžmente osnovnih i srednjih škola, da za držanje nastave jezika koji je u ovom slučaju maternji, traže sertifikat.
Free media: Poslednjih dana na društvenim mrežama pojavila se Vaša diploma Medicinskog fakulteta u Prištini, koja je izazvala burne reakcije. Mnogima nije jasno kako ste upisali fakultet sa 16 godina i završili ga sa 22 godine?
Dolićanin: Meni je ponižavajuće da društvenim mrežama odgovaram za verodostojnost svoje diplome. Fotografisana diploma nema zaglavlje, tako da nije moguće procenjivati njenu autentičnost. Uostalom, autentičnost javne isprave može validno da potvrdi jedino visokoobrazovna ustanova koja je tu ispravu izdala. Zbog toga je najbolje da se obratite Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji poseduje i dokumenta o završenoj srednjoj školi svojih diplomiranih studenata. Uostalom, moje prvo zaposlenje nije ni bilo na DUNP, nego baš na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici i njima moja diploma nije bila sporna, kao ni diploma moje srednje škole.
Free media: Javnost je takođe bila u prilici da vidi i vašu platnu listu od prošle godine, koja iznosi preko 500.000 dinara. Da li smatrate da je to previše i koliko je to puta više u odnosu na plate profesora, ali i ostalih zaposlenih na DUNP?
Dolićanin: Javnost na društvenim mrežama može svašta da vidi, pa je tako videla i falsifikat moje platne liste. Ja imam zaradu koja je određena Zakonom i uredbom koja reguliše tu oblast. Dakle, osnovna cena rada, puta koeficijent redovnog profesora i funkcionalni dodatak koji imaju svi rektori. Na tom listiću, vidi se i rubrika-stimulacija, a stimulativnog dodatka, otkako sam ja rektor nema, jer to nije u skladu sa zakonom.
Free media: Šta mislite o nepotizmu na DUNP? U javnosti se sve češće pominje podatak da počev od portira, pa do profesora, na ovoj visokoobrazovnoj ustanovi radi oko 40 članova Vaše uže i šire porodice.
Dolićanin: Moram da priznam, da me to asocira na Ali Babu i 40 razbojnika. Kada biste me sada terali da nabrojim toliko članova svoje uže i šire porodice, ja to ne bih znala. Da je tačno to o čemu se priča, to bi značilo da je svaki peti zaposleni član moje porodice. Odgovorno tvrdim da otkako sam ja rektor, nije zaposlen ni jedan radnik koji mi je u srodstvu. Suštinski, ovo je mala sredina, ljudi su ovde povezani brojnim rođačkim i prijateljskim vezama.
Free media: Kakvi su Vam dalji planovi razvoja i napretka DUNP? Kako vidite ovu ustanovu za pet ili 10 godina?
Dolićanin: Ne mogu da govorim o tako dugoročnim planovima, jer to će moći rukovodilac koji dođe posle mene, ali mogu da kažem svoje mišljenje. U što bližoj budućnosti, treba da radimo na akreditaciji studijskih programa na engleskom jeziku. U ovom momentu nastavnici nemaju takve kompetencije i to nije jednostavno da se obezbedi, ali na taj način bismo privukli studente recimo iz arapskog sveta, kojima je bliska ovdašnja kultura. Planiramo i uvođenje studijskog programa iz oblasti turizma, jer takve potrebe pokazuje tržište rada, kao i uvođenje studijskog programa Bosanski jezik, što sam već pominjala. Takođe, razmatramo mogućnost da pokrenemo doktorske studije Hemije i da sa nekim od naših državnih univerziteta formiramo zajednički studijski program iz polja medicine.
A. Bajrović
