Vlasnica jedne od prodavnica zdrave hrane u centru grada, Izeta Mehmedović kaže za portal Free media da Novopazarci danas mnogo više kupuju zdrave prehrambene proizvode u odnosu na period pre 15 godina kada je ona počela sa radom.
“Naši sugrađani sada, ne samo da mnogo više kupuju, nego i mnogo više znaju o zdravoj hrani nego pre 15 godina. Međutim, iako potražnja konstantno ide uzlaznom linijom, to se, kao i sve promene navika i svesti, dešava nekako sporo. Rekla bih da se ipak u Pazaru i dalje najviše jedu ćevapi, mantije i pite“, ocenjuje ova prodavačica zdrave hrane.
Kaže da se najviše kupuju čajevi, žitarice, semenke, musliji, orašasti plodovi i kandirano voće.
“Ljudi najviše vole domaće čajeve koji su mnogo bolji od onih iz filter kesica, u kojima se ne može znati šta je samljeveno. Mislili smo da će mnogo bolje da ide program za kolače, ali nije se tako ispostavilo. Kupuju se najčešće pahuljice koje mogu zameniti te naše uobičajene kalorične obroke“, ističe ona.
Među njenim kupcima su najčešće mladi, ali nije zanemarljiv ni broj starijih Novopazaraca koji kupuju zdrave prehrambene proizvode.
“Stariji najviše zbog bolesti kupuju kod nas, na preporuku doktora i nutricionista. Ovi mladi malo više vežbaju, više paze na kalorije i rekla bih, više su svesni da je hrana i lek i otrov. Oni treniraju i znaju šta je sve potrebno za zdrav život, za povećanje mišićne mase, za skidanje kilograma i oni su naši i budući kupci“, kaže Izeta.
Za 15 godina koliko vodi prodavnicu zdrave hrane ova Novopazarka je značajno promenila svoje navike u ishrani.
“Moja prodavnica zdrave hrane doprinela je mom zdravlju. Već deset godina nemam nikakvu bolest i dobro se osećam. Svoje recepte rado delim sa kupcima, koji vole razgovor i nove predloge. Roštilj i meso ne moraju da budu sastavni deo obroka. Uz kombinaciju sa svežim voćem i povrćem od zdrave hrane može da se pripremi idealan obrok“, tvrdi ona.
Iako su njena očekivanja bila veća na početku karijere, zadovoljna je i kaže da će nastaviti posvećeno da se bavi svojim poslom u kojem uživa, iako je veoma zahtevan.
“Ovo je mnogo zahtevan posao, iako možda tako ne izgleda na prvi pogled, ali ako mislite da se bavite ovim poslom, treba maksimalno da mu se posvetite. U pitanju je uglavnom roba na meru, koja mora biti čista, uvek sveža, i ne smete imati velike zalihe na lageru. Jeste zahtevno, ali ja volim ovaj posao i planiram da se njime bavim do penzije“, kaže Izeta.
Svojim sugrađanima poručuje da se hrane zdravo, ističući da zdravlje na usta ulazi, što potvrđuju i stručnjaci.
Za zdravu ishranu potreban balans
Rastući trend zdrave ishrane Novopazaraca potvrđuje i sve veći broj zainteresovanih za lečenje u Savetovalištu za ishranu lokalnog Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ).
“To je znak da se svest probudila kod većine građana, prvenstveno roditelja, jer je gojaznost postala vodeći faktor rizika za većinu hroničnih nezaraznih bolesti kao što su: šećerna bolest, srčane bolesti, povišeni krvni pritisak, maligne bolesti, ali i kožne bolesti, alergije i bolesti lokomotornog sistema“, kaže za naš portal specijalista higijene, doktorka Selma Bihorac.
Ona naglašava da su raznovrsna i izbalansirana ishrana i konstantna edukacija siguran put ka prihvatanju zdravih navika, koje obezbeđuju duži i srećniji život.
Skreće pažnju da treba imati na umu da su zdrave namirnice i takozvana “superhrana“ u optimalnoj količini zdrave, ali da mogu biti štetne u prekomernim količinama.
“Ako uzimate takvu superhranu više puta dnevno ili u većim količinama zato što mislite da je ona zdrava, možete ući u ozbiljne zdravstvene rizike“, upozorava doktorka Bihorac.
Ona za naš portal pojašnjava koje sve probleme mogu uzrokovati prekomerni unos različitih vrsta namirnica:
- Previše vlakana – Ako se unosi previše semenki, žitarica i povrća bogatog vlaknima, može doći do nadutosti, gasova, bolova u stomaku, pa čak i zatvora ili prolivа.
- Poremećaj u ravnoteži nutrijenata – Forsiranje jedne namirnice može dovesti do manjka drugih važnih hranljivih materija (ako se previše unosi čia ili lan, a zanemaruju proteini iz mesa, ribe ili jaja.
- Višak vitamina i minerala – Neki nutrijenti u visokim dozama mogu biti toksični, jer previše kelja ili spanaća uzrokuje višak oksalata, što može povećati rizik za bubrežne kamence, dok previše algi (spirulina, nori) i previše joda uzrokuju probleme sa štitnom žlezdom.
- Kalorijski višak – Orašasti plodovi, semenke, avokado su zdravi, ali veoma kalorični i mogu doprineti brzom gojenju (npr. 100g kikirikija ima oko 600 kcal, a to je kao da ste pojeli najobimniji ručak).
- Interakcije sa lekovima – Zeleno lisnato povrće(spanać, kelj, blitva, brokoli) bogato je vitaminom “K“ koji može smanjiti dejstvo antikoagulanasa, što povećava rizik od zgrušavanja krvi, dok beli luk radi obrnuto, povećavajući dejstvo antikoagulantnih lekova, a zeleni čaj u većim količinama može smanjiti apsorpciju gvožđa.
Hrana može biti i lek i otrov
Doktorka Bihorac naglašava da hrana može biti i lek i otrov za organizam, u zavisnosti od toga kada i koliko se unosi, te da to prvo treba razumeti pre primene dijetoterapije.
Upozorava i da je opasno i neozbiljno što većina pacijenata hoće uspeh na brzinu, kada je u pitanju gubitak kilograma.
“Većina traži kraći put do željene kilaže, pa čak i po cenu zdravlja, ali to su nezdravi i kratkoročni uspesi, i to nije dijetoterapija! Svaka osoba koja ima problem sa ishranom, mora prvo da nauči osnovne postulate pravilne ishrane, zatim mora da shvati kako to hrana utiče na zdravlje čoveka, šta se dešava sa zalogajem kada dospe u naš želudac.. pa preko creva, jetre, i konačno do svake ćelije“, objašnjava ona.
Njena ključna reč za pravilnu ishranu je umerenost.
“Potrebno je naučiti šta i koliko namirnica treba staviti na svoj tanjir, bilo da smo u restoranu all inclusive hotela, ili da smo sami kod kuće. Ako nam ta dva tanjira izgledaju približno isto, po svom nutritivnom i kalorijskom sastavu, možemo zaključiti da smo položili ispit“, tvrdi ova novopazarska doktorka.
Ona naglašava da pravilna ishrana podrazumeva čitav niz navika koje svakodnevno praktikovati, a koje se, pored umerenosti u količini odnose i na raznovrsnost namirnica, balans u njihovom sastavu, pravilan raspored obroka (tri glavna i dve užine), više tečnosti, manje soli, šećera i industrijski prerađenih obroka.
Preporučuje da prednost treba dati prirodnim i svežim namirnicama, a ograničiti prerađenu, brzu hranu i aditive; da treba više jesti kuvanu, dinstanu i pečenu hranu, a izbegavati pohovanu i prženu, te da u njoj treba uživati.
“Uživanje u hrani, bez žurbe je važno, jer ju je potrebno dobro sažvakati, jesti svesno i u miru, što pomaže varenju i sprečava prejedanje“, zaključuje doktorka Bihorac.
S. Ljajić
