Uglavnom nisu vlasnice imanja, ali su zato glavna radna snaga na njivama. Retko idu na odmore, za njih nema bolovanja.
Svaka treća žena na selu, starija od 65 godina, ima samo jedan par cipela u sezoni, a 55 odsto njih se odriče svog nasledstva u korist sinova i braće.
Iako mnogo rade, žene na selu su manje plaćene i nemaju iste mogućnosti kao muškarci.
One se suočavaju i sa činjenicom da sela polako nestaju, ali i sa patrijarhalnim mentalitetom i predrasudama koje se u ruralnim sredinama teško ruše i u kojima se, kako kažu, zna ko kosi, a ko vodu nosi.
Žena na selu svakodnevno ustaje od pet sati ujutru, a obaveze se nižu do kasnu noć. Nema muško-ženskih poslova, ali ipak ima dosta oni koji su samo ženski i koje muškarci ne vide ili se možda prave da ne vide.
Nermina Lakota
Nermina Lakota od rođenja živi na selu gde kaže uvek ima posla. U braku je i ima dvoje dece. Jedno vreme je čak radila u seoskom pogonu fabrike “Vesna”, a potom i u Sjenici.
Kada su plate postajale sve niže i niže i kad je iznajemljivanje stana postalo skuplje nego što iznosi mesečna plata, tada se nije isplatilo ni putovati. Odustala je i od takvog zaposlenja. Najveći uspeh su joj deca.
“Na selu sam rođena, na selu i živim. Roditelji mi živeli na selu. Dvoje dece imamo, sina i ćerku. Idemo i na livadu zajedno šta god radimo, radimo skupa. Dobro nekad ima da se zapne ide teško i teških radova i poslova. Za vreme leta se radi baš punom parom. Sve zavisi kad počinje da se kosi, tada radimo na košenju trave zajedno. Obavezna sam oko stoke, da vidiš, da namiriš, da napojiš, da bude malo lakše. Težak je tu život, još ko ima mnogo stoke, onda baš obavezan si i preko zime tu dođe posla mnogo. Tele se krave, težak je život na selu, ali da se radi mora, kao i svaka žena”, kaže Nermina.
Nermina Lakota
Nermina završava razgovor pitanjem o životu žena na selu. “Život na selu je težak, ali i divan. Sviđa mi se rame uz rame sa suprugom. Mi smo tim”, zaključuje s osmehom.
Iako je život na selu zahtevan, Nermina se sa smehom priseća lepote zajedničkih trenutaka.
“Težak je život, ali kad imaš ljubav i podršku porodice, sve je lakše. Mi smo svoje bogatstvo pronašli u porodici”, kaže Nermina.
Selo, tradicionalno mesto koje odražava mir i jednostavnost, doživljava značajne promene u poslednjim godinama. Dok se često razgovara o urbanizaciji i modernizaciji gradskih područja, život na selu prolazi kroz transformaciju, a žene koje žive na selu igraju ključnu ulogu u ovom procesu.
Nove mogućnosti i inicijative koje su se pojavile doprinose boljem kvalitetu života za žene na selu.
Žene na selu danas nisu samo klasične domaćice već su i pokretači promena u poljoprivredi i preduzetništvu. Mnoge žene su prepoznale potencijal za razvoj poljoprivrednih biznisa, uključujući organsku proizvodnju hrane, stočarstvo i preradu domaćih proizvoda.
Ovo ne samo da poboljšava ekonomske prilike u ruralnim područjima već i pruža ženama priliku da pokažu svoje preduzetničke veštine.
Obrazovanje je ključno za osnaživanje žena na selu. Različite obrazovne inicijative, kao i pristup internetu, omogućavaju ženama da stiču nova znanja i veštine. Programi koji podržavaju edukaciju o poljoprivredi, tehnologiji i poslovanju pružaju ženama potrebne alate da unaprede svoje životne i profesionalne puteve.
Zdravstvena zaštita često je izazov u ruralnim područjima. Međutim, kroz inicijative lokalnih zajednica i podršku žene na selu sada imaju bolji pristup zdravstvenim uslugama.
Mobilne klinike, edukacija o zdravlju i dostupnost lekara doprinose poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja žena na selu.
Projekat “Žene čuvaju selo – Pozitivni primeru jakih žena u poljopirvredi”, koji realizuje Udruženje građana Lokal medija plan iz Novog Pazara, sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
