Efendija Demirović za portal Free media kaže da je ona za 462 godine postojanja prolazila kroz razne periode i režime, tokom kojih je bila rušena i paljena.
“Ostala je autentična od minareta pa sve do napred, po temeljima, kakva je bila u osnovi izgrađena. Ima debele zidove od 80 centimetara, kakvi su se nekada gradili. Deo iza minareta je dograđen posle devedesetih godina, zbog potrebe džematlija”, rekao je on.
Ističe da je ovo jedna od centralnih džamija u Novom Pazaru, koja je prilično posećena i sa stalnim aktivnostima, poput nedeljnih predavanja.
“U narodu je poznata kao Bor džamija. Kada pogledamo u spise ne možemo da nađemo izvorni, adekvatan odgovor odakle taj naziv, ali su me stariji sugrađani obavestili da su ovde nekada bili borovi, pa se ovaj deo grada zove Borski kej, te da je tako i džamija dobila ime”, rekao je Demirović.
Iznad ulaznih vrata u džamiju nalazi se originalna kamena ploča na kojoj je na arapskom jeziku uklesano ime graditelja i godina izgradnje.
U unutrašnjosti objekta, blizu ulaznog dela se vidi osnovni, temeljni zid, do kojeg je nekada, pre dogradnje, bila džamija.
“Ona je nekada bila među najvećim džamijama u gradu, jer je imala dimenzije 10 sa 10 metara. Džamija ima mimber, mesto gde imam izlazi svakog petka i ima predavanja nakon džume namaza. Po sredini džamije, gde stoji imam tokom namaza je mihrab. Sa leve strane je ćurs ili stolica za predavanja koja se mogu izvoditi nedeljno“, pojašnjava nam ovaj mladi efendija.
Amel ef. Demirović
Dodaje da džamija trenutno može da primi oko 500 vernika. Drugi sprat, mahvil, namenjen je ženama, a na njemu je primetna osnova objekta, sa debelim zidovima.
U okviru džamije postoji mektep, koji danima vikenda pohađaju brojni mališani iz ovog dela grada.
Od posebnih počašćenja sa kojom je počašćen naš džemat i ova naša Allahova kuća jeste, braćo moja, draga i poštovane sestre, da su
“Naša braća iz Dijaneta Turske poslali su nam uvaženog hafiza na 10 kirajeta, kojeg oni plaćaju, a koji mesečno uči hatmu Kur'ana kroz namaze dnevne koje klanjamo. Ujedno, posebna počast je za sve nas da tokom Ramazana uči hatmu ispred svih vernika koji su tu prisustni. Pored toga, on ne žali truda, već izdvaja vrieme i da podučava decu arapskom pismu“, kaže Demirović.
U okviru džamije postoji i prostorija musafirhana, gde se džematlije druže i razgovaraju, kao i u kojoj se postoji mogućnost da gost sa strane može da prespava.
Džamiju karakteriše i mezaristan u haremu, koji je star koliko i ona.
“Ovde su ukopani imami velikani, koji su bili u ovoj džamiji, a ujedno i velikani ovog grada. U spisima piše da su sa leve strane mnogi vojskobođe ukopavani, a u jednom delu i konji, koji bi pali u boju, odnosno u ratu”, priča nam efendija Demirović.
Ispred džamije je turbe, gde je ukupan hadži Hurem.
Demirović je na kraju pozvao sve vernike dobre volje da obiđu ovu džamiju, jer je najbolji vid održavanja Allahovih kuća prisustvo ljudi u njima.
Cilj emisija je da predstavljanjem nekoliko džamija i crkvi u Novom Pazaru i Tutinu utičemo na njihovo očuvanje, ali i versku toleranciju, približavanje i povezivanje Bošnjaka i Srba na ovim prostorima. Projekat “Zvucima bogomolja“ realizuje Udruženje građana Free Media, uz sufinansiranje iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
