U ovom delu Srbije ga prepoznaju po uniformi Gorske službe spasavanja, čiji pripadnik je već skoro 10 godina, dok retki znaju da je on asistent na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, istureno odeljenje u Novom Pazaru.
Boško za portal Free media priča o poslu spasioca, humanitarnom radu, kao i o svakodnevnim izazovima i poteškoćama.
Rad u Gorskoj službi
Stanica Grorske službe spasavanja u Novom Pazaru trenutno ima sedam članova, koji rade isključivo volonterski.
Boško nam na početku razgovora objašnjava da je za posao spasioca potrebna ljubav prema planinarenju, aktivizmu i avanuturi.
“Taj posao podrazumeva spremnost da radite u najgorim vremenskim uslovima, po kiši i snegu. Iskoristiću priliku da pozovem sve zainteresovane sugrađane da se pridruže Gorskoj službi, jer ona pruža veliko iskustvo i prijateljstvo“, kaže on.
Na nivou zemlje Gorska sužba spašavanja trenutno ima 1.500 članova, među kojima je oko 500 aktivnih.
Boško ističe da najviše posla spasioci imaju tokom zimske sezone, kada pomažu zavejanim vozačima automobila na Pešterskoj visoravni i Goliji.
Humanitarni rad
Priznaje da mu je uklapanje slobodnog vremena veoma komplikovano, jer posao spasioca, humanitarni rad i fakultet iziskuju posvećenost.
Ipak, Boško uspeva da poveže ove tri profesije i iz njih izvuče najbolje, te ističe da mu je posao na Učiteljskom fakultetu itekako pomogao u humanitarnom radu.
On ističe da su važna mesta u pružanju humanitarne pomoći seoke škole, koje obično pohađaju učenici koji pešače po nekoliko kilometara.
“Ponosan sam na akciju koju smo imali u selu Kuzmičevo, gde smo seosku školu opremili školskim nameštajem, zamenili smo stolariju, obezbedili dva računara, a sve to preko različitih organizacija. Smatram da i učenici seoskih škola moraju da osećaju suštinu učionice, da se osećaju kao deca u gradu i da imaju uslove za rad i učenje”, rekao je Boško za naš portal.
Osnovna škola u Kozmičevu
Dodaje da ima dobru saradnju sa učiteljicama i direktorima seoskih škola.
I ove godine ima u planu da decu u seoskim školama obraduje novogodišnjim paketićima.
“Dobio sam oko 200-300 novogodišnjih paketića od jedne organizacije iz Beograda i to ću dati seoskim školama, jer se ta deca obraduju najlepše. Pre godinu dana smo u saradnji sa direktorom škole u Osaonici, koja ima nekoliko isturenih odeljenja, obradovali decu u Muhovu”, kaže ovaj humanitarac.
Nedostaje automobil za češću podelu humanitanih paketa
Inače, on je bio vođa tima spasioca koji su u okviru Gorske službe spasavanja Srbije 2020. godine bili sastavni su deo Operativnog tima u Novom Pazaru za borbu protiv pandemije korona virusa.
Najviše je tada pomagao starijim stanovnicima planinskih sela da dobiju neophodne lekove.
Boško kaže da bi dostavljanje humanitarnih paketa onima koji su u nevolji bilo još brže i češće ukoliko bi imao automobil sa kojim bi išao u udaljene brdsko-planinske krajeve.
Garderobu, namirnice, školski pribor i higijenska sredstva dobija za raspodelu sa svih strana.
“Imam magacin sa oko 200 paketa garderobe, gomilu hrane donirane od strane marketa, kao i spisak od 150 porodica kojima treba pomoć. One žive po planinama, mnoge su sa malom decom, te im je stalno potrebana pomoć. Međutim, moj glavni problem je vozilo. Nemam vozilo koje mi je potrebno da češće obilazim i pomažem ljudima koji su u nevolji”, priča nam on.
Pojašnjava da bi sa adekvatnim vozilom mogao sve te porodice da obilazi bar dva puta mesečno, a da bi pakete sa hranom mogao da im nosi svakog meseca.
“Svi ti krajevi gde se ide su ruralni, a putevi su uglavnom vrlo loši. Tu su makadam ili blato i vrlo teško je doći do nekih tačaka, posebno zimi, gde se bez terenca nema kud. Pričao sam sa mladim ljudima i već počeo da sakupljam novac. Ne idemo na varijantu da kupimo skupo vozilo, već polovnjaak da nam završava posao”, kaže Boško.
Priče koje su ostavile traga
Iako je tokom rada za Gorsku službu prisustvovao mnogim teškim i emotivnim sitacijama, Boško za portal Free media kaže da ne može da izdvoji jednu posebnu.
Tvrdi da su ga sve one podsticale da se i dalje bavi tim poslom.
“Uvek su teške pretrage terena, kada tražite nestalu osobu koje nema tri ili četiri dana i znate da je izvesno da ćete naći samo telo. To nam se desilo dva puta, na Rogozni i Goliji. Teška priča su i ta deca u planinama. Kada odete gore, a tamo vidite petoro dece koje nemaju kupatilo. To je zaista potresna scena, koja vas tera da pronađete način da im pomognete i da ih obradujete”, priča nam Boško.
Od interesantnih priča on izdvaja pomoć čoveku koji se vratio u kuću svog dede, tamo osnovao porodicu, a Gorska služba mu je pomogal da dobije kravu i plastenik.
Zaključuje da ga najsrećnijim čini činjenica da je u prilici da pomogne ljudima koje su mnogi zaboravili, pa će tako tokom ovih novogodišnjih praznika obići u Belim vodama porodicu sa petoro dece i odneti im brojne poklone.
N.Šehović/ A.Bajrović
Foto: Privatna arhiva
