On je za portal Free media objasnio da su u pitanju spomenici kulture sa teritorije Novog Pazara, Sjenice i Tutina, čija starost datira od drugog veka nove ere, pa sve do kraja 19. veka.
„Ima spomenika koji su stari više od 1.700 godina, gde spada nekoliko rimskih. Oni su, na osnovu stilskih karakteristika, natpisa koji stoje na njima, pouzdano datovani u kraj drugog i početak trećeg veka. Najmlađi restaurirani spomenik potiče s kraja 19. veka“, izjavio je Vidosavljević, koji je rukovodilac ovog projekta.
Naglasio je da su svi periodi i sve kulture zastupljene, te istakao značaj njihovog očuvanja.
„Ako su toliko dugo opstajali, mi valjda treba da im produžimo vek trajanja zbog budućih generacija. Mi kao stručnjaci koji radimo u ovakvim institucijama samo smo jedna karika koja je dobila u amanet sve ove spomenike. Naš zadatak je da ih predamo seledećoj generaciji stručnjaka u stanju ovakvom kakvom su, da bi mogli oni dalje da pričaju svoju priču nekim budućim posetiocima muzeja, koji su zainteresovani za prošlost i kulturu“, istakao je on.
Kako je rekao, realizacija projekta, koji finansira Ministarstvo kulture Republike Srbije, traje već dve godine i ocenio da se radovi odvijaju predvićenom dinamikom.
Vladan Vidosavljević
Na projektu je angažovan čitav tim stručnjaka, a tokom prve godine radilo se samo na konzervaciji spomenika, dok se u drugoj fazi radi restauracija i po potrebi impregnacija.
Impregnacija je proces koji podrazumeva korišćenje određenih hemikalija, čime se zaustavlja njihovo osipanje.
„Zbog dugogodišnje izloženosti atmosferskim prilikama, najviše vodi, koja je u dejstvu sa mrazem neke spomenike počela da nagriza, pojedini su i impregnirani. Na njima su bili prisutni mikroorganizmi koji su praktično neke spomenike počeli da jedu“, rekao je Vidosavljević.
On je rekao da se najveća oštećenja vide na mermernim spomenicima te da je postupkom zaštite od vlage, sprečeno njihovo dalje propadanje.
„U nekim pukotinama spomenika od peščara, koje postoje dok je spomenik još bio deo stene, sada neće moći voda da se podvlači i pod dejstvom mraza da se pukotine šire. Neutralisanjem algi i mikroorganizama te procese smo zaustavili“, naveo je on i istakao da bi, prema preporuci konzervatora, taj postupak trebalo ponavljati na svakih 10 godina.
Restaurirani i konzervirani spomenici, uz legende koje će krajem ovog meseca biti postavljene, imaće bolji vizuelni efekat na sve posetioce muzeja u Novom Pazaru.
Mnogi od njih neće biti izloženi, zbog nedostatka prostora, ali i nepostojanja umetničke vrednosti za obične posetioce.
Oni će, prema rečima Vidosavljevića biti izloženi u muzejskim depoima, na sigurnom.
„Najbitije je da su ti degenerativni procesi zaustavljeni i sada im mikroorganizmi u dejstvu sa algama više neće škoditi’’, zaključio je rukovodilac i inicijator projekta restauracije i konzervacije spomenika kulture u Novom Pazaru.
S. Ljajić
