Nesvakidašnja životna priča dala je ovoj Novopazarki snagu da prebrodi sve borbe, a danas kao samohrana majka odraslog tridesetjednogodišnjeg sina kaže da ništa nije vrednije od majčinstva.
Ona za portal Free media kaže da je najveća vrednost život posvetiti deci, te da to nema cenu.
„Želim da svojim primerom ohrabrim sve žene koje su u teškim životnim iskušenjima i poručim im da se vredi boriti za decu, jer majčinstvo daje snagu koju je nemoguće nadjačati. Majka je riznica ljubavi i najjače biće koje hoda zemljom“, počinje svoju priču Aida, čiji se status udovice do danas nije promenio.
Ona ističe da je ljubav prema sinu bila njena najveća pokretačka snaga, zahvaljujući kojoj je izdržala sve životne nedaće, borila se i nikada nije posustajala.
„Sve sam prepreke gazila samo da njega vidim srećnog. Ljubav i njegova budućnost su mi bili podstrek da ne posustanem. Jedina moja podrška u životu bili su moji roditelji, kojima sam beskrajno zahvalna, jer su uz mene prihvatili i moje dete i učestvovali u njegovom odrastanju, školovanju, u svemu što nam je bilo potrebno“, kaže ona.
Uz njihovu podršku, dok su bili živi, Aida je uspevala da svaki važan trenutak i događaj u životu svog sina obeleži na svečan način, iako je to za nju bilo obavijeno velom tuge što raste bez oca.
„Svi ti skupovi i događaji koji bi trebalo da budu veseli, suneti i rođendani, meni teško padaju. Da bih videla njegov osmeh i sreću, trpala sam bol u sebi. Trudila sam se da izgledam srećno i da on ne primeti moje suze, jer njegov osmeh i sreća su mi najbitniji“, ističe Aida.
Kao samohrana majka nikada nije imala nikakvu institucionalnu podršku, niti ju je tražila, jer je utočište našla u primarnoj porodici svojih roditelja.
„Moj sin nije imao dodatak, jer bi ga odbijali ako mu je očeva penzija za jedan dinar prelazila utvrđenu sumu. Nikad niko nije stajao iza mene, osim roditelja, doduše, nikad se nikom nisam lično ni obratila, ni političkim strankama niti bilo kakavim institucijama“, kaže ona.
Kao mlada majka, udovica, nezaposlena žena, Aida nije bila pripremljena na sve što je doživela u godini svog punoletstva, ali je bila svesna da mora početi da radi.
„Bila sam mlada i nisam razmišljala o poslu, a kad sam postala majka, bila sam svesna da moram da se borim, da moram svom detetu da obezbedim sve ono što roditelji u paru obezbeđuju svojoj deci. Počela sam da radim u jednom marketu kao trgovac da bih što više stekla za svoje dete“, priča nam Aida.
Uprkos svim poteškoćama sa kojima se susreću samohrane majke, pokušavajući da odigraju dvostruku ulogu u roditeljstvu, Aidi sve to nije predstavljalo teret, jer, kako kaže, za decu se vredi boriti.
„Bilo je potrebno mnogo snage, strpljenja, muke, ali meni sve to nije padalo teško, borila sam se. Sve što sam radila činilo mi se da je malo i nedovoljno. Uvek sam mislila da je trebalo mnogo više da mu pružim, mnogo više da mu kupim, ali sada mogu reći da sam zadovoljna, jer sam uspela“, kaže ona.
Prvi odlazak na groblje sa tada četvorogodišnjim detetom pamti kao jedan od najtežih momenata u životu, jer mu je teško bilo objasniti sam pojam smrti.
„Bez obzira koliko je teško, nisam želela da moje dete živi u laži, već da zna istinu, ma koliko ona bolna i teška bila. Tako me je i moj otac savetovao“, objašnjava ona.
Ističe i da je tokom školovanja bilo teških momenata, poput onog kada mu je nastavnica, koja nije bila upoznata sa situacijom, zbog nekog nestašluka rekla da treba da obavesti oca da dođe u školu i slično.
Kaže da su joj se trud i muka isplatili, jer je njen sin danas odrasla, zrela osoba i iznad svega dobar čovek. On je njen oslonac, što joj predstavlja potvrdu da je uspela u roditeljstvu.
„Ne žalim što sam svoju mladost i godine posvetila njemu, jer je postao dobar čovek. Moj sin je sada odrasla osoba, radi i sada je on meni podrška, kao što sam ja nekada bila njemu“, naglašava ova žena, kojoj je majčinstvo životna misija.
Njen životni put je mogao biti i drugačiji. Mogla je da se ponovo uda, da ima životnog saputnika i možda izrodi još dece, ali ona je izabrala da ostane kao posvećena samohrana majka.
„Ostala sam mlada udovica i bilo mi je važno samo moje dete. Moju ličnu sreću sam stavila po strani i jedino mi je bilo važno da njega izvedem na put i uspela sam u tome“, zaključuje ona.
S. Ljajić
