Ona je, nakon debate “Na šta mislimo kada kažemo pomirenje“, za portal Free media rekla da je važno tretirati građane različitih nacionalnosti i veroispovesti kao ravnopravne.
“Sve ovo što danas studenti rade i način na koji su mladi uključeni u demokratski život Srbije, zaista jeste lep primer kako pomirenje treba da izgleda ukoliko želimo da ono bude trajno. Oni pokazuju da možete da dogovorite istinu i da sarađujete jedni sa drugima i to je ono što je veoma važno“, kaže Todorović.
Za raziku od građana, vlast ne daje dovoljno razloga da joj verujemo, smatra ona.
“Ono o čemu vrlo glasno pričam poslednjeg 10 godina i više, to su manjkavosti politike pomirenja, koje moraju biti iskrene i moraju biti prisutne u svakom javnom govoru najvećih predstavnika Republike Srbije. Srbija je multietnička zemlja, koja ima i ratnu prošlost i zbog toga, ukoliko želimo da mir zaista bude naša budućnost, da bi smo mogli zajedno da gradimo iskrene i dugoročne sradnje, moramo drugačije da se postavimo i prema nekim stvarima koje su činjene u ime ljudi koji žive u ovoj zemlji, a koje nisu bile dobre“, objašnjava Todorović.
Današnja debata je završna u ciklusu od četiri, koje je u proteklih nekoliko meseci realizovala Akademska inicijativa “Forum 10“.
Koordinator ove nevladine organizacije Teo Taraniš ističe da u kontekstu pomirenja nedostaje jasno definisan strateški pravac.
“Iako na institucionalnom nivou u Srbiji postoji kabinet koji u svom portfoliju ima pomirenje, mi još uvek, ni kao država, ni kao lokalne zajednice nemamo javne politike niti strategiju koja bi trebalo da definiše ko sa kim treba da se miri“, kaže on.
Ističe da na teritoriji Sandžaka i nema previše prostora za priču o pomirenju.
“Naši dosadašnji razgovori su to pokazali, jer ljudi se ovde nisu ni svađali. Sandžak je tokom devedesetih izbegao sukobe. Međutim, Sandžak je toliko specifičan da svi sukobi iz okruženja, od Bosne, preko Kosova i celokupne situacije u Srbiji, ovde stvaraju takve tenzije da je nama, u jednoj multietničkoj sredini, pitanje pomirenja postalo problem. Prinuđeni da se bavimo i međunacionalnim odnosima, i pomirenjem, i ekstremizmom, i radikalizmom, i svim tim fenomenima koji i ovu zajednicu opterećuju, iako ona u tim sukobima ne učestvuje“, objašnjava Taraniš.
O ovoj temi na debati su govorili i Edin Zećirović ispred Građanskog pokreta Sandžaka (GPS), Muzafer Župljanin iz udruženja “Aspekt“ i Fahrudin Kladničanin iz Akademske inicijative “Forum 10“.
Zaključeno je da politike pomirenja moraju biti iskrene i prisutne u svakom javnom govoru najvećih predstavnika Republike Srbije, jer su dometi jednog nadležnog ministarstva ograničeni.
Debata je organizovana u okviru projekta “Lokalna platforma za dijalog“, uz podršku Kaineta ministra bez portfelja zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost.
S. Ljajić
