One smatraju da većina žena mora da poradi na postavljanju prioriteta i granica, te da na prvom mestu moraju biti posvećene sebi, da bi mogle biti dobra podrška drugima.
Novopazarke kažu da sebe najčešće stavljaju na poslednje mesto, a da previše uloga, težnja ka savršenstvu i nedostatak podrške dovode do iscrpljenosti i osećaja krivice.
Portal Free media i Udruženje Reakt organizovali su neformalnu diskusiju "Sve uloge jedne žene", u okviru projekta “I ja se pitam“, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), sa ovdašnjim ženama različitih godina i obrazovnih profila.
Naše sagovornice su istakle da je lista njihovih uloga duga, od majke, supruge, ćerke, tetke, zaposlene žene, prijateljice, domaćice, organizatorke…, te da često vode ličnu borbu sa sobom, da budu savršene na svim poljima.
Kažu da su žene sve ove uloge same sebi nametnule, boreći se za ravnopravnost, a da to u realnosti znači previše obaveza i tereta na plećima.
Prilikom crtanja kruga jednog svog uobičajenog dana, većina prisutnih je osvestila da porodica, posao, obaveze i telefon zauzimaju skoro 90 odsto ukupnih segmenata, dok za sebe imaju minimalno ili nimalo vremena.
“Znam da treba da se odmorim, da nisam dužna biti uvek dostupna, ali me uglavnom grize savest. Sednem ili legnem na pet minuta i odmah ustajem, jer imam osećaj da nešto ‘moram’. To su neke navike koje nosimo sa sobom još od detinjstva“, podelila je jedna od učesnica.
Majčinstvo, izvor snage, ali i iscrpljenosti
Majčinstvo je prepoznato kao uloga koja istovremeno najviše daje, ali i najviše iscrpljuje, u pozitivnom smislu. Žene su iskreno govorile o nemogućem standardu “savršenog roditeljstva“, koje su same sebi nametnule, kao i o krivici koju osećaju prilikom svakog “propusta“.
“Ne postoji savršen roditelj, ali se ja trudim da budem sveprisutna, da postupam po svim definicijama koje neće mojoj deci sutra ostaviti traume. Realnost je da deci ne treba majka 24 sata dnevno, već da je kvalitetno prisutna, što znači iskrena i da ih ne sputava i da ih podučava samostalnosti i slobodi“, rekla je jedna od prisutnih Novopazarki.
Zapaženo je i da je u patrijarhalnim sredinama poput Novog Pazara najveća vrednost žene često vezana za njenu ulogu majke. Postavljeno je i važno pitanje: šta je sa ženama koje nisu postale majke, da li su one manje vredne?
“Mi same, ali i društvo, često ograničavamo žensku vrednost samo na jednu ulogu. Nijedna uloga ne može biti veća od identiteta. Tetka, sestra, prijateljica, svaka uloga ima svoju vrednost ako u njoj pronađemo smisao“, rečeno je na skupu.
Savršenstvo kao zamka
Novopazarke su govorile i o pogubnoj težnji ka savršenstvu, koje se sve češće podstiče i kroz društvene mreže, ali i upoređivanje sa drugima i nostalgične priče starijih generacija.
U svemu tome, današnja žena oseća da mora biti “dovoljno dobra u svemu“, ali u pokušaju da bude sve, često se izgubi i oseća se nesrećno.
“Želimo da radimo, da doprinosimo kućnom budžetu, da budemo moderne, negovane, nasmejane. A onda telo samo kaže: stop. Dođemo do kraja dana iscrpljene, jer nismo sebi dozvolile ni pet minuta tišine“, rekla je jedna od žena.
Istaknuto je da žene danas znaju da sve mogu, ali i da ne znaju kako da kažu “ne”, jer im je teško da odbiju bliske ljude.
Podrška kao ključ
Jedna od najvažnijih poruka ovog skupa bila je potreba za međusobnom podrškom. Iako se žene sve više osnažuju i edukuju, često ne dobijaju adekvatnu podršku u najbližem okruženju, posebno od partnera.
Zaključile su da sve promene počinju iznutra, ali da je podrška izvana jednako važna.
“Ako sebe stavimo na prvo mesto, to nije sebičnost, već uslov da budemo dobre i drugima. Treba raditi na samopouzdanju žena koje to nisu dobile u primarnim porodicama. Naš zadatak je i da generacije koje dolaze, naše ćerke i unuke, naučimo da budu samosvesne, hrabre i da znaju da ne moraju sve. Ovaj svet će opstati zahvaljujući ženama“, zaključile su žene u Novom Pazaru.
Put ka stvarnoj ravnoteži one vide u osnaživanju kroz edukaciju, razmenu, međusobno razumevanje i povezivanje žena, poput ovakvih skupova.
- Neformalne diskusije “I ja se pitam“, biće na različite teme organizovane do kraja godine, a nastale su iz potrebe da se žene u Novom Pazaru pitaju i da otvoreno razgovaraju o brojnim problemima koji tište ovu zajednicu, a o kojima uglavnom pričaju muškarci.
Realizaciju projekta “I ja se pitam“ finansijski je podržala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
A. Bajrović
