Prema rečima stručnjaka, razvod spada posle smrti drage osobe i teške bolesti, u treći najstresniji događaj u životu.
“Nije lako odvojiti se od jedne osobe, jer čovek u biti ne voli promene, čak i kada su dobre. Svaki razvod ili raskid predstavlja gubitak. Najteži korak je samoj sebi priznati da naš izbor nije bio dobar i pravi. Međutim, zbog specifičnosti sredine, taj korak je u Novom Pazaru mnogo puta teži nego u drugim sredinama“, rekla je jedna od Novopazarki.
Portal Free media i Udruženje Reakt organizovali su neformalnu diskusiju "Kraj jednog poglavlja", u okviru projekta “I ja se pitam“, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), sa ovdašnjim ženama različitih godina i obrazovnih profila.
One tvrde da u ovom gradu ima mnogo žena koje bi napravile korake ka razvodu, ali se ne usuđuju. Kao veliki problem sredine navele su predrasude kojima robuju i same žene, koje drugačijim očima posmatraju razvedene sugrađanke.
“Razvodom nisam samo izgubila supruga, već i status, navike koje smo zajedno stekli, rituale koje smo imali. Zapravo, izgubila sam sliku onoga što sam trebala da budem, moj život se promenio, a sam gubitak, kao i svaki drugi, mi je teško pao. Međutim, koliko god da je taj gubitak strašan, mnogo je strašnije izgubiti sebe“, kaže jedna od učesnica.
Naše sagovornice su bile u prilici da izaberu fotografiju, koja u tom trenutku njih najbolje opisuje, a taj izbor je ukazao da se one osećaju srećno, slobodno, ispunjeno, lepršavo, opušteno i mirno.
Kroz pet faza – od šoka do prihvatanja
Posle svakog razvoda ili uopšte raskida osoba prolazi kroz pet faza, a to su šok i poricanje, bes i ljutnja, pregovaranje, tugovanje i prihvatanje.
“Najveći broj žena se nekako zaglavi u fazama besa, ljutnje i pregovaranja, te nikada ne dođe do faze tugovanja ili prihvatanja. Često se dešava da godinama budemo u začaranom krugu, prelazimo iz faze u fazu, pa se opet vraćamo na prethodnu. To je proces koji traje, svaka faza ima svoj intenzitet i neke svoje posledice“, rekle su naše sagovornice.
One su se prepoznale u većini ovih faza, te su pojedinačno pričale o načinima na koje su prelazile iz jedne u drugu.
“Pored ogromne tuge, osećala sam olakšanje kada sam prelazila iz jedne u drugu fazu. Trebalo je naučiti da hodam ponovo, da se vratim u normalne tokove života i da pronađem sebe. Ispitivala sam sebe kako sam došla u ovu situaciju, šta su posledice da ta bajka nije uspela onako kako smo planirali. Bilo je tuge, nekada i sada naiđe, ali prihvatanje je najlepša faza definitivno“, ispričala je jedna od prisutnih žena.
Sve one su pričale o tome kako su posle razvoda počele da se raduju malim stvarima, da život doživljavaju kao najveći blagoslov. Svoju odluku su preispitivale zbog dece, ali se kasnije kroz život ispostavilo da je upravo zbog njih ona bila ispravna.
Jedna od njih rekla je da nije imala tu dilemu, jer je znala da će na taj način njena deca dobiti bar jednog zdravog i kvalitetnog roditelja.
“Ne vidim da moji sinovi imaju posledice od našeg razvoda, već da smo svi procvetali. Svaka majka treba da zna da deca sve osećaju i znaju, koliko god se roditelji pretvarali da je sve kako treba. Ja sam izgubila sebe u braku, postala sam neka druga osoba, strašljiva i nesigurna. Danas sam ponosna što sam razvedena, jer većina žena u mom okruženju živi u nesrećnim brakovima“, kaže jedna Novopazarka.
Među prisutnima je bila i devojka čiji su roditelji razvedeni, koja je ispričala da je i sama prošla kroz sve od navedenih faza.
“Neka deca se stide činjenice da su im se roditelji razveli, a dešava se i da za drugare traže upravo decu razvedenih roditelja, ali i one tiše i mirnije, povučenije, koji ih neće suviše zapitkivati. U ovom procesu zapravo svi prolaze kroz ove faze, deca obično nisu spremna na to, jer im niko nije objasnio da porodica ne mora da izgleda tako da svi žive zajedno. Roditelji su tu da im budu podrška, ali ih je nemoguće zaštititi od nekih situacija“, rečeno je na skupu.
Važnost podrške
Poseban deo našeg razgovora odnosio se na važnost podrške koju žene dobijaju u svim ovim fazama, a gotovo sve su istakle da su u najtežim trenucima pored sebe imale majku, sestre i prijateljice, ali i da im je falila podrška sistema i samopouzdanje.
“Žene moraju na prvom mestu da poštuju sebe, da samoj sebi ulepšaju dan, a ne da čekaju da to neko drugi uradi za njih. Neke žene traže podršku psihologa i terapeuta, a neke ne, u zavisnosti od osećanja i potreba. Ipak, u svakom slučaju treba pričati o tome, a ne ćutati i trpati u sebi“, zaključile su žene u Novom Pazaru.
Na kraju razgovora su sve poručile svojoj staroj sebi u onim prošlim trenucima kada im je bilo najteže: “Možeš ti to, Sve će biti dobro, Voli sebe, Samo napred“.
- Neformalne diskusije “I ja se pitam“, biće na različite teme organizovane do kraja godine, a nastale su iz potrebe da se žene u Novom Pazaru pitaju i da otvoreno razgovaraju o brojnim problemima koji tište ovu zajednicu, a o kojima uglavnom pričaju muškarci.
Realizaciju projekta “I ja se pitam“ finansijski je podržala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
A. Bajrović
