Dajući glas žrtvama zločina u Štrpcima, ali i drugim akterima tog traumatičnog događaja, oni su u pozorišnoj predstavi “22 minuta” dočarali atmosferu rata devedesetih, nasilja, straha, neizvesnosti i moralnih dilema.
Muk pre dugog aplauza nakon premijere, odraz je utiska koji su ostavili na publiku, među kojom su bili i članovi porodica žrtava.
Kristina za portal Free media kaže da je njihovo prisustvo dodatno povećalo odgovornost glumaca i ističe značaj da se predstava igra što duže.
“Mi smo ovom predstavom pokušali da damo glas onima koji ga nemaju, koji su ga, nažalost, izgubili. Zato ovu predstavu smatram veoma važnom i mislim da treba svuda da se igra, kako bi je što više ljudi videlo”, kaže ona.
U konkretnom slučaju, ističe da je, osim aplauza, i ćutnja važan odraz reakcije publike.
Kristina Jevtović, glumica
“Mislim da publika treba da odreaguje onako kako oseća. Sasvim je u redu da na kraju i odćutimo zajedno, umesto aplauza”, smatra Kristina.
Rifat je premijerno izvođenje predstave doživeo kao katarzu koja pokazuje čemu služi pozorište.
“Pozorište služi da priča priče koje drugi ne mogu, neće ili nemaju hrabrosti da pričaju, ili da slušaju. U društvu nam fali ta vrsta hrabrosti i slobode da se izgovori ime krivca. Na taj način se izbegava kolektivna krivica, kojoj pribegavamo kad god nemamo šta da kažemo”, naglašava Rifat.
Na pitanje našeg portala koliko je emotivno bilo teško pripremati predstavu u kojoj svako od glumaca naizmenično tumači likove žrtava, ali i dželata, slučajnih prolaznika i drugih aktera zločina, odgovara da to nije bitno u odnosu na hrabrost da se izgovori istina.
Rifat Rifatović, glumac
“Naš posao je da se prebacujemo iz jednih u druge likove, da ih razumemo i opravdamo. Nismo uspeli da opravdamo čoveka koji se zove Milan Lukić i Boban Inđić. Odluka celog autorskog tima bila je da se ti likovi ne otelotvore; da se ni na koji način ne ohalali ta vrsta, malo je reći da je to samo zločin, ta vrsta nečega što su oni mogli da predvode. Nije bitno da li je bilo teško, bitnije je da je rečeno i da je hrabro”, zaključio je ovaj novopazarski glumac.
Ova predstava, koja je rađena po tekstu i u režiji Bobana Skerliča bavi se jednim od najpotresnijih događaja iz novije istorije, otmicom putnika iz voza, koji je saobraćao na pruzi Beograd – Bar, u mestu Štrpci 1993. godine.
Tokom 22 minuta, koliko je trajalo zaustavljanje voza, pripadnici paravojne formacije “Osvetnici”, pod komandom Milana Lukića, po nacionalnom ključu izveli su 20 putnika, 18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jedno neidentifikovano lice.
Oni su potom, mučeni, opljačkani i ubijeni, a predstavu o tom tragičnom događaju u izvedbi novopazarskih glumaca publika doživljava kao svojevrstan pokretni dokument zločina.
Predstava će se igrati u Novom Pazaru i 26. 27. i 28. marta, a sva mesta u repriznim terminima su već popunjena.
S. Ljajić
