U nedelju je, naime, valjalo izaći na redovne izbore za novi saziv Bošnjačkog nacionalnog vijeća ili – što bi se reklo – „bošnjačkog parlamenta“. Izašao ko je izašao. Uglavnom slabo ko. Dojadilo.
Sudbina je tako htela pa je namestila da kampanja za prve izbore „pojede“ kampanju za ove druge. Jer su oni prvi bili važniji. Za kampanju za ove druge izbore niti je bilo vremena, niti se pred birače imalo kud’. Naročito posle debakla koji su, sve do jedne, bošnjačke političke partije pretrpele na onim prvim izborima. Važnijim.
Kako god, uvažavajući značaj koji pravo na manjinsku samoupravu ima u širokom spektru ljudskih i manjinskih prava u Srbiji, i ovi izbori zaslužuju primeren i adekvatan osvrt.
Na početku je važno primetiti da su za nama ostali izbori za nešto što ne postoji. Realno. U poslednjih desetak godina, a naročito tokom poslednje četiri, Bošnjačko nacionalno vijeće je ugašeno. Bukvalno. Zaslugom svih (koalicionih) partnera koji su se izređali „na vlasti“ u Vijeću u pomenutom periodu ono je svedeno na udruženje građana. I to onih građana koji od njega žive ili imaju veliki interes da mu budu u blizini. Trošeći javni novac.
Ovome bi mogao da posvedoči svaki Bošnjak u Srbiji ako bi bio upitan o stanju u obrazovanju na maternjem jeziku, kulturi, informisanju i službenoj upotrebi jezika i pisma u nacionalnoj zajednici kojoj pripada.
U takvoj postavci stvari ovih dana najbolje se – gle čuda – snašla Stranka demokratske akcije Sandžaka. Na talasu samoizmaštanog narativa o uspehu na parlamentarnim izborima, uspela je da oko sebe kreira atmosferu u kojoj je glas za SDA Sandžaka glas protiv saradnika bivšeg režima. I zaista, sa najvećim brojem osvojenih glasova i mandata ona slovi za nominalnog pobednika izbora.
Pa ipak, detaljniji pogled na ostvarene rezultate ove partije kaže da bez Tutina, kao ključnog uporišta, i Sjenice ta pobeda ne bi bila moguća.
Na drugoj strani, u odnosu na rezultat na nedavnim parlamentarnim izborima, ukupan broj osvojenih glasova SDA Sandžaka uvećan je za približno onaj broj glasova koji je ova partija dodatno ostvarila na izborima u Novom Pazaru. Što navodi na opravdani zaključak da je za taj „višak“ glasova ponajviše zaslužna čvrsta veza ove partije i novopazarskih „nezavisnih“ aktivističkih grupa i njima vernih birača koji su onomad podržali Studentsku listu, a sada se brže-bolje vratili svome jatu.
Sandžačka demokratska partija je, nakon razočaravajućeg rezultata od pre dve nedelje, na nove izbore izašla tako da ih preživi. Postavljajući ispred sebe cilj da sačuva biračko telo i motiviše svoje birače da na izbore uopšte izađu, SDP je izbore kako-tako preživela i zadržaće određeni stepen uticaja u Vijeću. Naravno, i šansu da u nekoj novoj koaliciji bude deo vlasti u tom organu.
Istodobno, iz vida ne treba izgubiti činjenicu da je između dva izborna dana SDP izgubila određeni broj glasova. Razlozi za to su nedovoljna identifikacija njihovih glasača sa tvrdom nacionalnom pričom koja se fura u BNV-u i povlađivanje i podređen odnos spram SDA Sandžaka u vršenju vlasti u dosadašnjem sazivu.
Stranka pravde i pomirenja je u slobodnom padu. Ono što je započeto na parlamentarnim, nastavljeno je na izborima u nedelju. Za samo dve nedelje broj osvojenih glasova je gotovo prepolovljen, a u odnosu na broj mandata u prethodnom sazivu Vijeća situacija je sada drastično lošija za ovu partiju. Vođstvo ove partije najpre treba da uzme malo vazduha i da pokuša da konsoliduje ono što je ostalo od stranačke infrastrukture ili će se na prvim sledećim izborima svesti na statističku grešku. Takav je trend.
Na kraju, ovo nije kraj. Do kraja godine čekaju nas i predsednički izbori. Srećom pa bošnjačke partije i njihovi lideri nemaju šanse da pobede na tim izborima. Srećom po njih. A i po nas. Da odmorimo malo. Od njih.
Autor teksta je Teo Taraniš, koordinator u NVO Akademska inicijativa “Forum 10” iz Novog Pazara.
Stavovi autora u rubrici “Slobodno o svemu” ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Free media.
Čitajte i raniju kolumnu Tea Taraniša na portalu Free media:
