Nešto što je delovalo kao nemoguće da će se ikada dogoditi, dogodilo se lakše i brže nego što je moglo i da se zamisli. Jedan čovek priznao je izborni poraz i stvari su istog trenutka krenule u novom pravcu. Iako taj pravac nije do kraja jasno određen i poznat, ipak je nov. I treba mu pružiti šansu.
Šok i neverica su, istodobno, zahvatili i Sandžak. U izbornoj utrci učestvovale su čak četiri manjinske liste sa bošnjačkim predznakom pa su se rezultati prebrojavanja glasova iščekivali sa posebnim interesovanjem – među sirotinjom rajom. I neizvesnošću i popriličnom zebnjom – među onima kojima je nedelja bila dan D.
Svima koji se redovno informišu čitajući portal koji je domaćin i ovom tekstu, poznato je da je na istom ovom mestu neposredno pre izbora nacrtana, bukvalno, sudbina političkih partija koje su Bošnjake predstavljale na izborima.
Zato je sada, nekoliko dana kasnije, dovoljno napraviti samo postizborni apdejt svega onoga za šta se još unapred moglo reći da će se dogoditi. I evo kako taj apdejt izgleda.
Prvo, bošnjačke političke partije nisu uspele da odbrane i zaštite svoj politički prostor. Bošnjaci su u značajnoj meri svoje poverenje poklonili Studentskoj listi i, nešto manje, listi Srpske napredne stranke. Tako su, na teži način, iste dobile (i naučile?) lekciju iz osnova opstanka u prirodi: da bi preživeo moraš da napadneš, a ne da čekaš da te pojedu.
Drugo, politička konkurencija u situaciji kada se svi drugi grupišu i ujedinjuju je put u neuspeh. Što se i dogodilo. Suprotan, ali pažnje vredan, primer je jedinstven izborni nastup Albanaca sa juga Srbije koji je toj manjini obezbedio očuvanje političke supstance na najbolji mogući način.
Treće, prognoze o visokoj izlaznosti građana na izbore su se ostvarile. Zbog toga, oni politički akteri koji su (jedva!) ostvarili rezultat koji im donosi barem jedno poslaničko mesto treba da skaču od sreće. Realno. A oni koji su ostali van parlamenta mogu samo da čekaju bolja vremena.
I četvrto, izložen pritiscima sa svih mogućih i nemogućih strana i očekivanjima da njegov glas odluči izbore, prosečan sandžački birač izabrao je da pokaže hrabrost. I zaokruži nadu. Pa neka košta šta košta. Neće, međutim, valjati ako se razočara. Toga treba da budu svesni svi koji na bošnjački glas atakuju.
Nakon podsećanja i sveobuhvatnog apdejtovanja političke realnosti, trebalo bi reći i napisati i koju reč o posledicama izbornih rezultata na buduću političku dinamiku u regionu. U tom kontekstu je, između ostalog, važno izdvojiti dve ključne stvari.
Prvo, na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u nedelju partije koje predstavljaju Bošnjake su delegitimisane i politički demolirane. Njihovi rezultati su razočaravajući, a politički modeli koje su do sada koristile potrošeni i spremni za reciklažu. Bez suštinskog redefinisanja svojih političkih pristupa one u budućnosti nemaju čemu da se nadaju.
I drugo, poslednji izbori su još jednom, ali više nego ikada ranije u prošlosti, pokazali da je Sandžaku potrebna smena političkih generacija. I to ne samo u personalnom smislu, iako su nova lica u sandžačkoj politici ultimativni zahtev, nego podjednako i u smislu ideja koje će moći da odgovore na potrebe građana.
Zaključak: Jedni izbori su završeni. Dolaze novi. Valja dobro razmisliti o svemu. Još jednom. Pre glasanja. Novog.
Autor teksta je Teo Taraniš, koordinator u NVO Akademska inicijativa “Forum 10” iz Novog Pazara.
Stavovi autora u rubrici “Slobodno o svemu” ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Free media.
Iz arhive Free media:
