Samo na svetskom i evropskom nivou 37, stotinu odličja sa Balkanijada, pride – preko 100 državnih rekorda.
A ta karijera datira još kada je imao 13 godina. Kaže da je mogao da bude sjajan fudbaler, ali je prevagu odnela ljubav prema “kraljici sportova”.
“Još kao klinac bio sam brz i izdržljiv. Posle jednog opštinskog krosa u Kosovskoj Mitrovici gde sam bio drugi, po nagovoru nastavnika Ratka Gašića i Milovana Arsića otišao sam na Kros Politike u Beograd. I tamo sam zauzeo drugo mesto, zavoleo atletiku, ostao uz nju do danas”, seća se početaka u razgovoru za portal Free media.
Sve njegove “Atletske atribute” prepoznaju treneri. Bilo ih je nekoliko, koje sa poštovanjem pominje.
“Kada sam iz AK Trepča prešao u AK Kosovo Polje, prvi profi-trener bio je Rade Đurđevac. Veliku zahvalnost dugujem i Jovi Budimiru ali i svom velikom idolu Stevanu Vuloviću”, kaže on.
Nekako u početku to drugo mesto ga je pratilo kao sudbina. Drugoplasirani je i na takmičarskom debiju, na Krosu Jugoslavije za pionire u Kragujevcu.
I tu kreće njegova velika serija.
“Prvak sam Kosova i Srbije u krosu, na prvenstvu Jugoslavije sam bio treći, što mi je donelo status reprezentativca one ‘Velike Juge’, učestvujem na šampionatima Balkana”, “referiše” juniorski staž Ziljkić.
Mnogi talenti gube sebe na prelazu od juniora ka seniorima. Čudna je to pojava, gotovo neobjašnjiva, deli to mišljenje i Ziljkić, ali za njega nije srećom bilo problema.
Postaje deo fantastične generacije, gde su bili sve as do asa. I to evropskog i svetskog kalibra: Vulović, Zdravković, Kuzmanović, Lisec, Ukić, Janićijević, Alempić, Ašković, Rozman.
On, poznat kao veliki fajter na stazi, ni u jednom trenutku nije ustuknuo, štaviše.
“Već 1983. godine sam bio drugi senior u državi, tik iza Zdravkovića. Iako je konkurencija bila strašna, gledao sam sebe i svoje ciljeve. Želeo sam da budem najbolji u velikoj državi i pored tako velikih imena. Te godine bio sam drugi i treći na Prvenstvu Jugoslavije, nastupao na dosta takmičenja širom Balkana i Evrope u dresu reprezentacije Jugoslavije”, ističe on.
Strahovala je konkurencija od njega. Niže pobede na državnim prvenstvima, mitinzima, krosevima, uličnim trkama. Ipak, svoju pravu “atletsku ličnu kartu” promoviše u prestonici. I ulazi u anale na premijeri Beogradskog maratona.
Koliko je bilo uzbudljivo do samog kraja pokazuje i to da su tri prvoplasirana (Ziljkić, Raičević, Alimpić) u cilj ušli u razmaku od svega 19 sekundi. Zato je njegova pobeda još značajnija.
“Jedan od najlepših momenata u karijeri, 8. maj 1988. godine. Sećam se da sam se veoma dobro spremao sa trenerom Jovom Budimirom, sećam se i da je konkurencija bila žestoka, ali se isto tako sećam sjajnog finiša i trijumfa”, ushićeno napominje.
U reprezentaciji Jugoslavije ima preko 40 nastupa. Izdvaja pobede na krosu u Austriji, treće mesto na ekipnom krosu Balkana, bronzu na svetskom železničkom prvenstvu na 10 kilometara u Češkoj.
Pobede na uličnim trkama u svim kategorijama: Beograd, Zagreb, Kutina, Skoplje, Ohrid, Novi Sad, Opovo, Kosovska Mitrovica, Priština, Obilić, Vučitrn, Bečej.
Sa tom prepunom vitrinom trofeja, pre 36 godina stavlja tačku na takmičarsku karijeru i okreće se trenerskom zanatu.
Od Trepče u Kosovskoj Mitrovici stvorio je izuzetan klub i po rezultatima i infrastrukturi, trajalo je to punu deceniju, do 2000. godine kada sa Darkom Radomirovićem dolazi u Novi Pazar.
Tačnije, vraća se u grad koji je morao da napusti još kao dete zbog školovanja. Ovog puta Rifat ostaje, sa ciljem da napravi respektabilan klub.
“Mnogo teško u početku, Novi Pazar nije imao atletski klub, trčanje faktički nije ni postojalo a nije ni imalo gde da se sprovede, od nule smo počeli. Na incijativu tadašnjeg generalnog sekretara Sportskog saveza Envera Međedovića i nekoliko entuzijasta, formiramo klub sa budžetom samo za jedno takmičenje. Ali brzo smo napredovali i u takvim uslovima. Rezultati: Darka Radomirovića, Azre Eminović, Emira Koce, Džemaludina Paučinca, Edina Zukovića, Ermina Ziljkića, braće Mujanović i Verice Slavković su udarili temelje atletike danas”, govori on sa mnogo emocija.
Nakon toga stiže još jedan sjajan talas “kraljice sportova” sa: Jasminom Ljajićem, Muamerom Hasanovićem, Nenadom Radanovićem, Teodorom Simović, posebno Amelom Terzić, atletske zvezde na svetskom nivou. Rade na rezultatima i na poboljšanju uslova.
“Zajedno sa mojom malenkošću izgradili smo trim stazu na Rekrecionom centru i Borićima. Zahvaljujući rezultatima AmeleTerzić i mene kao trenera dobili smo najbolji atletski stadion na Balkanu. Sada je naša priča kompletirana”, sa zadovoljstvom napominje.
Nizu nema kraja, na sreću još uvek. Stigli su novi asovi: Saima Murić, Mejra Mehmedović, Aldin Ćatović, Nikola Mijailović, Kabir Ziljkić, Kaid Koca, Alen Sejdović, Marko Mrlješ i Lenka Nikolić.
Svi oni su kreatori jedne nove epohe pazarske atletike, a dominiraju gde god se pojave. Naravno pod dirigentskom palicom tog posebnog maga, sinonima za stvaranje šampiona iz senke, Rifata Ziljkića.
KLUB ZA PONOS I PRIMER
Atletski klub Novi Pazar je jedan od najorganizovanijih klubova u državi. U istoriji dugoj 26 godina, osvojeno je 37 evropskih i svetskih medalja, na stotine odličja sa državnih i balkanskih prvenstava, preko 100 oborenih državnih rekorda u svim uzrastima.
Rifat Ziljkić kaže da je to rezultat sjajne organizacije i planskog rada.
“Bez dobrog tima nema ni dobrih rezultata. Imamo odličnu saradnju sa svim važnim institucijama i savezima. Naš tim predvodi predsednik Tihomir Gudić, zatim direktor Ersin Sejdović i tehnički direktor Darko Radomirović, dok stručni tim čine: Ermin Ziljkić, Vildana Sejdović i Adem Zilkić. Klub ima sjajnu budućnost i perspektivu, a to iznova dokazuju i ostvareni rezultati”, zaključuje on.
E. Nailović
Foto: Ustupljene fotografije Rifat Ziljkić
