Predsednik Elvir Hodžić, koji je na čelu ove organizacije skoro punih osam godina, kaže u razgovoru za portal Free media da je dosta toga urađeno, ali i da ima problema.
Svetska staza i sistemski planovi za Rašku
“Uradili smo takmičarsku stazu svetskog renomea na Pazarskoj plaži. Tu sam bio uključen od samog početka projekta pa do realizacije, zajedno sa predstavnicima Grada. Počeli smo zvanično da se takmičimo u pecanju na plovak i mušice, imamo dva reprezentativca Srbije u fly fishingu, uvrstili smo reku Rašku u zvanično takmičenje, kao i ribolovačku stazu koju sam pomenuo. Naravno, ne bih ja to mogao sam sve da iznesem bez podrške mojih kolega i saradnika, na čemu sam zahvalan”, započinje priču on.
Diči se podatkom da ova organizacija broji oko 600 članova svih uzrasta, od pionira do penzionera, a naročito je ponosan na činjenicu da je sve više najmlađih.
“Imamo školice ribolova na reci Raški i na Gazivodama, predavanja u školama za uzrast od prvog do četvrtog razreda. Cilj je da animiramo najmlađe, da zavole prirodu i sportski ribolov. Da steknu zdrave navike i da nas dostojno naslede. Jer, napomenuću, pri organizaciji imamo Mušičarsku sekciju ‘Izvor’. Nekoliko puta smo imali državnog prvaka u fly fishingu, ekipno smo treći. Dva reprezentativca Srbije su iz naših redova, a jedan je bio na Svetskom prvenstvu u Italiji”, napominje.
Kao ribolovci koji su oduvek na “prvoj liniji odbrane” reka, svesni su da svest građana mora biti na višem neumoljivom nivou, jer su problemi poput zagađenja, uništavanja voda i preteranog izlovljavanja hronični.
Rešenje vidi u sistemskoj promeni i vraćanju voda onima koji ih stvarno vole.
“Korisnici voda uopšte ne vode brigu. Sve je to od kada je nadležno ministarstvo dodelilo vode na korišćenje privatnim firmama, dok je pre bilo udruženjima. Tada je stanje bilo bolje. Borimo se protiv krivolova tako što smo prinuđeni da sami pazimo na njih, iako imamo dobru saradnju sa inspekcijama i Komunalnom policijom”, kaže Hodžić.
Otkriva nam da je njihov plan za budućnost da reku Rašku izuzmu od bilo kojeg korisnika, da je proglase za prostor sa posebnim odlikama, te da bi tada ona pripala gradu.
“U tom slučaju grad bi pravo na upravljanje dodelio nama, odnosno GOSR Novi Pazar. Sve ovo je za mene velika ljubav i očuvanje onoga što nam je dato na emanet od davnina”, dodaje.
Aladin Melajac: Zakonska ograničenja, ekološki nemar i nada u nove generacije
Na priču predsednika se nadovezuje sekretar kluba Aladin Melajac. Za njega je sportski ribolov jedini u kome si večno mlad, jer je to san iz detinjstva koji sa dolaskom starosti ne jenjava, san koji je uvek živ, dok je strast ista.
Međutim, i on odmah ukazuje na surovu operativnu realnost i zakonske kočnice.
“Naša organizacija radi sve što je u njenoj moći uz pomoć donacija od prijatelja kluba i od Gradske uprave. Nažalost, poslednjim zakonskim izmenama sve organizacije su svedene bukvalno na trafike za izdavanje ribolovačkih dozvola. Poražavajuća činjenica je da jedan ribolovac, da bi pecao na Raški, Vapi, Ibru i Studenici, što je sve u krugu od 100 kilometara, mora da izdvoji oko 27.000 dinara godišnje. Uspostavili su više ribolovnih područja i za svako zasebno se plaća dozvola”, ogorčen je lošim gazdovanjem vodama.
Uprkos vezanim rukama, sa ponosom ističe ekspanziju mušičarenja (fly fishinga) među najmlađim Pazarcima kroz radionice na reci Raški.
“Kroz igru, druženje i roštiljanje, deca imaju priliku da od naših starijih kolega uče sve o ribolovu i neophodnosti očuvanja životne sredine. Sada ko god da prošeta Raškom, naročito kroz vikend naselje Jerka, skoro pa sigurno će videti više dece kako bacaju mušice i love pastrmke”, ushićeno govori sekretar.
Dok tokom leta rade na terenu, zimi se fokusiraju na projekte i bratsku saradnju sa drugim klubovima u državi, čekajući bolja vremena i veća ovlašćenja.
Sa ogromnom gorčinom podseća na ekološku katastrofu iz juna prošle godine koja je zadesila Rašku, koja je do tada bila jedna od najbogatijih reka potočnom pastrmkom u Srbiji, mesto gde je ulovljen i najveći primerak u toku jedne godine na takmičenjima.
“Nažalost, prošle godine krajem juna desilo se to da je jedan čovek svojim nesavesnim ponašanjem, čisteći svoj bazen, uspeo da ubije sav živi svet u Raški na potesu od Pazarišta do uliva reke Ljudske u Rašku. Pred nadležnim državnim organima je pokrenut postupak i čeka se epilog, ali šteta je nenadoknadiva. Ubijene su autohtone potočne pastrmke stare preko 20 godina”, kaže Melajac.
Podseća da je tada preko 1.500 komada odraslih jedinki uginulo, te da je to samo brojka riba koje su prikupljene, dok je stvarni broj uginulih daleko veći.
“Javio se veliki broj donatora za poribljavanje, ali mi zbog zakona nemamo ta ovlašćenja, dok trenutnog upravljača naše reke ne interesuju. Dovoljno je reći da kao grad sa pet reka nemamo stalnog ribočuvara, a problem su i vlasnici vikendica koji otpad odlažu u reku”, upozorava on.
Pored hemijskog zagađenja, ukazuje na još jedan ogroman, infrastrukturalni problem koji preti da trajno uništi rečni ekosistem, popločavanje rečnog korita.
“Mi smo grad koji je nastao na pet reka (Raška, Sebečevska, Ljudska, Deževska i Banjska) i neophodno je da ih sačuvamo. Veliki problem predstavlja i ideja o popločavanju dna reke Raške, jer je takav poduhvat potpuno poguban po sav živi svet u njoj. Svesni smo potrebe da se meštani zaštite, ali za odbranu od poplava ključna je kvalitetna obaloutvrda, a ne uništavanje i betoniranje rečnog dna koje reku pretvara u sterilni kanal. Naše vode vape za spas i moramo reagovati pametno”, naglašava Melajac.
On citira čuvenu izreku: "Mi našu zemlju nismo nasledili od naših predaka, već smo je pozajmili od naših potomaka".
Ipak, svetlo na kraju tunela vidi u čistoti i borbenosti novih generacija.
“Taj sjaj u očima dece, njihova spremnost da sve što im se ne sviđa kažu odmah i uđu u rešavanje problema, za razliku od nas starijih vaspitanih na stalno hatarisanje i kalkulisanje, je ono što će sigurno doneti bolje dane našim rekama”, zaključuje Melajac.
Energija i odlučnost rukovodstva GOSR Novi Pazar ne ulivaju samo optimizam, već su i garancija da novopazarske lepote nikada neće ostati bez svojih istinskih čuvara koji ovu misiju vode iz čiste, iskonske ljubavi.
E. Nailović
Foto: Ustupljene fotografije GOSR
