Široj javnosti najpoznatiji kao službeni spiker omiljenog Košarkaškog kluba Partizan, u razgovoru za portal Free media priča o svojim počecima, izazovima u medijskom svetu, ali i o neraskidivoj vezi sa svojim Novim Pazarom.
“Ne, nikada nisam razmišljao da ću biti zvanični spiker. Dečaci se uglavnom nadaju da će postati sportisti, mislim da retko ko u tim godinama razmišlja o toj poziciji, ali eto, meni se desilo“, otkriva nam Omer.
Rođen i odrastao u Novom Pazaru, nakon završetka osnovne škole odlazi u Tursku. Kaže da mu je boravak u Istanbulu, gde je nastavio školovanje, bio potez koji ga je naterao da sazri mnogo brže.
“Verujem da danas ne bih bio ista osoba da tada nisam iskoristio tu priliku. Poznavanje te kulture i učenje jezika zaista su me oplemenili i raširili moje vidike“, kaže on.
Vraća se u Beograd, završava studije i postaje deo jedne sjajne priče u Partizanu.
“Kao i sve u životu i to je došlo potpuno spontano. Grupa od šest-sedam prijatelja došla je na ideju da osnuje ‘Reflektor magazin’, magazin za sportsku kulturu koji će se baviti isključivo Partizanom. Niko od nas tada nije imao iskustva u novinarstvu, ali su nas okupile čista ljubav prema klubu i želja da sve to ispratimo na malo drugačiji način. Postojimo već nekoliko godina i trudimo se da ispratimo sve u vezi sa Partizanom, ne samo košarku i fudbal, već i ostale, manje ispraćene sportove“, priseća se Omer.
I onda se dogodilo, “debitovao“ je kao oficijelni spiker. Ali ne u dvorani.
“Prvi put sam se oprobao u toj ulozi na fudbalskoj utakmici Partizan – Vojvodina na našem stadionu, 11. maja 2022. godine. Ljuba Perić je tada bio u inostranstvu i pitao me je da li bih mogao da ga zamenim, što sam ja rado prihvatio. Upravo nakon te utakmice shvatio sam da je to nešto čime bih zaista voleo da se bavim“, ističe.
Na jednoj strani navijač, na drugoj mora biti surovi profesionalac. Dve su to izuzetno teške strane te medalje.
“To je verovatno najteži segment ovog posla. Izuzetno je teško ostati potpuni profesionalac kada čitav život gledaš utakmice kao navijač, ali sam vremenom naučio kako da iskontrolišem te emocije na radnom mestu“, kaže Omer.
SPORT KAO NAČIN ŽIVOTA
Kada nije u Areni, Omer vodi jedan sasvim uobičajen način života, gde sport ipak dominira.
"Kada nisam u Areni, radim kao Real-Time Analyst za jednu kompaniju. Pored toga, pratim sport u celini i trudim se da slobodno vreme provedem sa dragim ljudima“, otkriva on.
Strast, emocija, velika želja da njegov klub uvek pobedi. Priča nam da je zanimljivo kako se uspesi i lepe utakmice brzo potisnu, a porazi ostavljaju dublji trag i sa njima se živi. Iza njega je mnogo uspomena, a dva duela će uvek pamtiti.
“Posebno pamtim po lepom poslednji meč u ABA ligi prošle sezone kada smo osvojili titulu, jer je taj šampionski osećaj nešto što nikada neću zaboraviti. Takođe, prelep osećaj je bio i posle utakmice u Minhenu, kada smo nakon produžetaka i zaostatka od 27 poena uspeli da savladamo Hapoel“, otkriva nam.
Ima i onih najtežih momenata, ne zbog rezultata, nego zbog atmosfere i emotivnog naboja.
“Najemotivnija i najteža bila je ona protiv Žalgirisa, kada se klub opraštao od Duška Vujoševića. Taj minut ćutanja, koreografija i kratki film prikazan pre početka meča izazvali su zaista jak naboj. Druga je utakmica protiv Bajerna, prva nakon odlaska Željka Obradovića. Tada sam prvi put doživeo da čitava Arena zviždi na predstavljanju igračima Partizana. Bilo je izuzetno teško izneti taj trenutak na pravi način“, seća se Omer.
Njegov posao i zadatak za mnoge su “krupan zalogaj“. Često je u situaciji da bude i vodič i animator i “glas razuma“ u atmosferi gde zna da bude i 20 hiljada gledalaca. Sve odradi na vrhunskom nivou i bez specijalnih priprema.
“Jedina priprema koja zapravo postoji jeste ona tehničke prirode: pregled teksta koji treba pročitati, sastava ekipa i protokola ako postoji neki poseban program. Kada godinama ideš na utakmice i živiš taj ambijent, posebna psihička priprema ti više nije potrebna“, kaže on za naš portal.
Navijačka strast je posebna priča i tema, a on iz Novog Pazara, pored toliko Beograđana, vodi publiku kroz utakmice. Zadovoljan je reakcijama fanova crno-belih, štaviše.
“Reakcije koje dolaze do mene su isključivo pozitivne. Dosta je tu ljudi koje već godinama poznajem sa tribina i raznih manifestacija, tako da do sada zaista nisam čuo nijedan negativan komentar“, sa zadovoljstvom napominje.
USPEŠNA BUDUĆNOST JEDINO UZ NAJBLIŽE
Nema dilemu Omer kada je budućnost u pitanju. Za njega je recept jednostavan.
“Vidim sebe tamo gde su moji najbliži. U takvom okruženju sve ide lakše, lepše i prirodnije. To je za mene jedina prava slika uspešne budućnosti“, iskren je Omer.
Novi Pazar takođe ima posebno mesto u njegovom životu. U njegovoj porodici, klub se voli na poseban način, ta ljubav se prenosi sa generacije na generaciju.
“Aktivno se prati i navija za plave, to je tradicija koja je počela još od mog dede, pa se prenela na sve naredne generacije. Ova sezona je počela odlično i verujem da će u tom ritmu nastaviti do samog kraja“, ponosan je Omer.
Ponosan je na svoj Novi Pazar još zbog nečega. Utkao je sebe u istoriju Fudbalskog kluba.
“Imao sam veliku čast i privilegiju da budem glas sa razglasa na istorijskoj, prvoj evropskoj utakmici Novog Pazara protiv Jagelonije. To je bilo zaista neponovljivo iskustvo i doživljaj koji se pamti čitav život. Nije mala stvar biti deo takve istorije“, zaključio je sa dosta emocija.
E. Nailović
Foto: Ustupljene fotografije Omer Zaimović
