Uspomene na detinjstvo i mladost u Novom Pazaru ona je pretočila u svoju prvu knjigu “Sećanje kroz novopazarske sokake“, koja je večeras predstavljena u Narodnoj biblioteci “Dositej Obradović“.
Ova rođena Beograđanka na promociji je potvrdila da je po opredeljenju Novopazarka, jer, iako se u pedesetoj godini vratila u rodni grad, sećanja na Novi Pazar žive u njenim mislima, snovima, a sada i u njenoj prvoj knjizi.
Autorka, koja je na promociji nosila majicu sa natpisom “Moja priča“ kaže da i dan danas tuguje za starim Novim Pazarom.
“Možda ćete se čuditi kad vam kažem da često sanjam stare mostove, stari bioskop, slastičaru, a najviše radnju sa drvenim stubovima, gde bismo se sklanjali od kiše, a koja se nalazi na koricama moje knjige. To je bila priča koja se stalno stvarala u meni, pa sam rešila da je napišem“, kaže Bratislava.
Dodaje da se Pazar dosta promenio izgradnjom novih zgrada i solitera, ali da su ljudi i dalje topli i humani.
“Moram da pohvalim narod, ljude u Novom Pazaru. Iako sam se posle toliko godina, vratila u Beograd, gde sam i rođena, ali i dan danas tugujem za Novim Pazarom, jer ostavila sam dobre pijatelje, koji su nam pružili sve“, ističe.
Govoreći o knjizi ove autorke, Fatima Karišik Kriještorac istakla je da ona nije samo živela u Novom Pazaru, već ga je nosila sa sobom kroz ceo život.
“Novi Pazar u ovoj knjizi nije kulisa, on je jedan od glavnih junaka. Pojavljuje se u sokacima, na korzou, oko šadrvana u školama, među porodicama, u dečijoj igri i na igrankama, ali najviše u ljudima. To je Pazar jednog sporijeg vremena. Vremena kada se odrastalo zajedno, kada su deca znala kome mogu pokucati na vrata i kada je prijateljstvo značilo doći, sesti i ostati“, kazala je Fatima.
O knjizi, koja nije samo autobiografska priča, već predstavlja i emotivno putovanje novopazarskim sokacima od šezdesetih godina prošlog veka do današnjih dana, govorili su i Vladan Đokić i Asim Nikšić.
Ova knjiga predstavlja autorkin dar porodici i gradu koji nikada nije prestala da voli.
Čitaocima poručuje da iako “vreme leti poput ptica, sećanja ostaju naša najvrednija imovina“, a da je biti pravi, pošten čovek, najveće dostignuće koje jedan život može da donese.
S. Ljajić
