Njihov vođa Nedžad Eminović kaže za portal Free media da su oni pored kampovanja, bili u prilici da se bave brojnim sportovima, poput streličarstva, streljaštva, raftinga i zip linea.
On dodaje da je Odred izviđača aktivan tokom cele godine.
„Godinu počinjemo obično zimskom akcijom u januaru, a nakon toga izviđači prisustvuju kampu koji se održava u aprilu na Čanakalama. Maj i jun rezervisani su za takmičenja, kako u našoj zemlji, tako i u Bosni i Hercegovini. Kraj juna rezervisan je za kamp u Ohridu, gde učestvuju izviđači iz Turske, Makedonije i Bosne i Hercegovine i veoma je interesantan, jer se deca upoznaju, a i imaju brojne aktivnosti na vodi i upoznaju tamošnje kulturno istorijske spomenike. Sredinom jula imamo kamp u Istanbulu, a početkom avgusta kamp na Boračkom jezeru, gde idemo već osam godina”, kaže Eminović za naš portal.
Ponosno ističe da su novopazarski izviđači bili prvaci Srbije 2017. godine.
“Od septembra, sa početkom školske godine, aktivnosti malo jenjavaju i svode se na jednodnevne izlete u bližoj i daljoj okolini grada, kao i boravak u Istanbulu u novembru“, prenosi nam Eminović aktivnosti izvođača.
Kao veliki problem navodi nedostatak objekta u kojem bi obavljali aktivnosti, ali i gostili prijatelje, te podseća da su pre 40 godina tadašnji izviđači Novog Pazara počeli izgradnju objekta na planini Goliji.
„Tokom 90-tih godina, kada je trebalo da se izvedu završni radovi, sve je obustavljeno zbog rata i situacije u celoj zemlji i regionu. Nakon toga, u vremenu tranzicije, pa do dan danas prostor je postao vlasništvo Republike Srbije. Lokacija ovog objekta je idealna i tako nešto je potrebno našoj omladini, jer u celoj zemlji nemate ništa slično“, rekao je starešina novopazarskih izviđača.
On tvrdi da na teritoriji Novog Pazara, Tutina i Sjenice ne postoji prostor koje bi im više od tog odgovarao za korišćenje, što zbog nadmorske visine, to i zbog čistog vazduha i netaknute prirode.
„Prinuđeni smo da naše aktivnosti obavljamo u Goraždu, na Boračkom jezeru, Istanbulu, Makedoniji, jer u svom gradu nemamo objekat u kome bi to radili tokom cele godine, leti i zimi. Interesantno je da bi taj prostor bio samoodrživ, jer bi deca plaćala neki minimum za članarinu, te bi i roditelji sa slabijim primanjima bez problema mogli to da priušte. Za sve to nam treba malo više sluha od lokalne samouprave, ali i države“, kaže Eminović.
M. Jovičić
