U razgovorima koje su vodili novinari portala Free media iz Novog Pazara i Lugina lajmi iz Bujanovca, bošnjački i albanski studenti su otkrili oprečne stavove o tome kako doživljavaju proteste u Srbiji i gde vide pripadanje.
Ovaj kontrast ne govori samo o različitim političkim okolnostima u Sandžaku i Preševskoj dolini, već i o dubini nepoverenja koje prati albansku zajednicu već decenijama.
Mladi Bošnjaci kažu da su im aktuelni protesti utemeljili osećanje pripadnosti ovoj državi, jer su prepoznati kao ravnopravni građani, za razliku od njihovih vršnjaka Albanaca koji se i dalje ne osećaju tako.
Srbija se 1. novembra prošle godine suočila sa jednom od najtežih tragedija, kada se na Železničkoj stanici u Novom Sadu srušila nadstrešnica glavnog ulaza. U nesreći je poginulo 16 ljudi, dok je nekoliko desetina zadobilo povrede. Ovaj događaj otvorio je ozbiljna pitanja o kvalitetu radova, odgovornosti institucija i nadzoru javnih projekata.
Usledili su protesti, masovni, decentralizovani i građanski, sa blokadama fakulteta, šetnjama i zahtevima za odgovornošću. Studenti, srednjoškolci, profesori i građani izlazili su na ulice, najpre u Novom Sadu, potom u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i drugim mestima širom Srbije.
Protesti su poprimili oblik blokada fakulteta, šetnji i zajedničkih zahteva za pravdom i odgovornošću. Parola “Ruke su vam krvave“ postala je simbol nove generacije koja traži promene.
U Bujanovcu, gradu sa većinskim albanskim stanovništvom, istureno odeljenje Ekonomskog fakulteta u Subotici takođe je formalno ušlo u blokadu. Međutim, odluka nije doneta od strane lokalnih studenata, već je automatski primenjena u okviru matičnog fakulteta.
Bujanovac, centar grada
Za razliku od Subotice, gde su studenti stajali ispred fakulteta sa transparentima, u Bujanovcu nije bilo organizovanog okupljanja. Vrata su bila zatvorena, nastava obustavljena, a studenti su ostali kod kuće. Za njih, blokada nije bila čin solidarnosti, već samo prekid predavanja.
Pasivnost koja govori više od hiljadu reči
Studentkinja Alejna Nuhiji, iz sela Lučane kod Bujanovca, kaže da se u svakodnevnom životu na fakultetu oseća dobro, ali ne i uvek ravnopravno.
“Mogu reći da mi prija što studiram ovde, ali nikada nemam utisak potpune jednakosti sa drugim studentima“, objašnjava ona.
Alejna naglašava da ona i mnoge njene kolege i ne znaju da se protesti održavaju.
“Nismo čak ni detaljno informisani o zahtevima. Osim toga, među studentima Srbima, koje poznajem, postojala je veća želja da se nastava što pre nastavi nego da se učestvuje u protestima“, priča nam.
Prema njenim rečima, glavni prioritet za većinu studenata ostaje nastavak studija i očuvanje akademske godine.
Studentkinja Alejna Nuhiji
Dodatnu prepreku predstavlja upotreba pogrdnog termina “Šiptar“ u javnom diskursu, pa čak i na samim protestima.
“Razočaravajuće je čuti tu reč, naročito u prostoru gde ljudi traže pravdu. Takva iskustva otežavaju mnogim albanskim studentima da se osećaju ravnopravnim delom građanskog pokreta, čak i kada podržavaju zahteve za pravdu“, kaže Alejna.
Upotreba ovog izraza nije nova pojava, a kada dolazi i od samog državnog vrha, dodatno normalizuje ovu uvredu u političkom i društvenom prostoru u Srbiji. Aleksandar Vulin, bivši ministar unutrašnjih poslova i odbrane, a jedan od najbližih saradnika predsednika Aleksandra Vučića, javno je Albance nazivao “Šiptarima“.
Predsednica parlamenta studenata, koja dolazi iz srpske zajednice, pristala je u početku da razgovara sa nama o protestima, ali je nakon dobijenih pitanja odustala.
Takođe, nekoliko drugih studenata odbilo je da govori na ovu temu, a ta tišina, sama po sebi, dodatno pokazuje da protesti za mnoge u Bujanovcu nisu prostor u kojem žele da se eksponiraju.
U takvoj atmosferi, politički predstavnici Albanaca u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, koji su želeli da ostanu anonimni, uglavnom su zauzeli uzdržan stav.
“Ne smemo da se mešamo, jer će vrlo brzo demonstranti biti etiketirani kao ‘povezani sa Albancima’, što bi imalo negativne posledice za sve“, rekao je jedan od njih.
Drugi je dodao da se Albance svaki put, kada se pojave na nekim protestima, odmah optužuju da su dirigovani iz Prištine ili Tirane.
“To nas stavlja u tešku poziciju i ugrožava čitavu zajednicu“, pojašnjava.
Bošnjački studenti prepoznati kao ravnopravni
Organizovanje brojnih protesta, javno iskazivanje nezadovoljstva, blokada Državnog univerziteta (DUNP) i druge aktivnosti u Novom Pazaru, gradu sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, ukazuje na njihovu veću povezanost sa širim društvenim tokovima u Srbiji.
Novi Pazar, centar grada
Jedan od aktivnih učesnika stvaranja studentskog pokreta u Beogradu, Novopazarac Davud Delimeđac smatra da su se u tom procesu desile stvari koje su prevazišle sam studentski bunt, a jedna od njih je i prepoznavanje Bošnjaka kao ravnopravnih građana i studenata ove zemlje.
“Pokret je od samog početka bio veoma heterogen. Tada sam bio jedan od retkih pripadnika manjinske zajednice, ali verujem da nisam bio jedini, već da se drugi nisu isticali, što ima veze sa nekom vrstom straha. Drago mi je što smo nekako razbili zidove i stigmatizaciju prema ovom delu Srbije, ali i prema Bošnjacima kao manjinskom narodu”, kaže on.
Ovaj student Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu ističe da su narativ i poruka koju su uspeli da pošalju javnosti Srbije, naišli na oduševljenje, jer su se konačno odvažili da kažu ono što misle.
Student Davud Delimeđac
“Jasno smo rekli da smo mi jednaki i isti, kao i svi ostali u ovoj državi, te da to što smo Bošnjaci ne znači da smo bilo kakvi ekstremisti ili separatisti, već da smo autohton narod koji već vekovima živi na ovom prostoru sa komšijama Srbima, Albancima, Crnogorcima…Mi samo hoćemo da budemo jednako uvažavani, a narativi koji su bili plasirani devedesetih godina, koje političari i danas često upotrebljavaju, samo stvaraju prepreke i razdor među ljudima, čak stereotipe i predrasude koje su potpuno lažne”, smatra ovaj mladi Novopazarac.
Na naše pitanje da li je nekada na svojoj koži osetio neku vrstu predrasuda, Delimeđac kaže da svi ljudi koji su iz unutrašnosti zemlje ili pripadnici nekih nacionalnih manjina osećaju neku vrstu pritiska kada se nalaze pred bilo kojim auditorijumom koji je većinski.
“Nikada te vrste predrasuda nisu direktno iznošene, ali daću banalan primer da su recimo bile čudne reakcije na samom početku ove borbe na moje ime. Tada su me neki mediji potpisivali sa David, misleći da je greška u potpisu, ali kada su shvatili da to nije greška i prihvatili me takvog kakav jesam, mislim da više nikome neće biti problem da kaže kako se zove i da će ga sagovornici prihvatiti”, pojašnjava.
On smatra da je ideja zajedništva veoma važna i iz šire perspektive suočavanja sa prošlošću na ovim prostorima, jer su ratovi ostavili velike posledice, sa kojima se države bivše Jugoslavije nisu suočile.
”Mi smo još uvek u procesu tranzicija ka miru. Mladi ljudi mogu da odigraju veliku ulogu u tim procesima pomirenja. Mislim da je uključivanje Bošnjaka u deo studentske borbe i normalizaciju odnosa, veliki iskorak za neke naredne korake, ali i politiku koja se može voditi na Balkanu na zdrav način”, kaže Delimeđac.
Njegova sugrađanka, studentkinja DUNP-a Selma Kolašinac tvrdi da danas mladi Bošnjaci nemaju toliki pritisak po pitanju nacionalnosti, kao što su imali njihovi roditelji, ali da su ipak neki od njih u proteklom periodu mogli na svojoj koži da osete određene predrasude, koje studentski pokret uspešno ruši i prevazilazi.
“Te priče koje su se plasirale devedesetih i početkom dvehiljaditih više ne prolaze, pogotovo zato što smo mi rođeni posle tih ratova i podela. Svi bošnjački studenti koji su bili na blokadama imali su priliku da osete kakva ljubav i zajedništvo trenutno vladaju. Što se tiče Novog Pazara, mi smo navikli da živimo u slozi, bez predrasuda, međutim, ponekad bih čula od kolega koji studiraju širom Srbije da postoje negativni komentari u kojima se misli da smo svi mi iz Pazara nedovoljno obrazovani i slično“, kaže ona.
Dodaje da je studentski pokret doneo novu obazrivost prema različitim stilovima života, kao i osetljivost za različite potrebe ljudi, a kao dokaz navodi nezaboravne primere poštovanja i uvažavanja tokom blokada.
Studentkinja Selma Kolašinac
“To se videlo kada je bio Bajram, kada su nas naše kolege pravoslavne veroispovesti odmenile na blokadi, tako da smo tada imali tri ili četiri slobodna dana. Slično smo i mi učinili kada je njima bio Uskrs, tokom blokade RTS-a, na primer. Takođe, Pazarci su jednom prilikom spremali posnu trpezu za ljude pravoslavne veroispovesti koji su tokom protesta došli u Pazar, a kolege iz Srbije su nas baš prijatno iznenadile, na primer u Nišu, gde su nama prvog dana ramazana spremali sufure i iftare, organizovali su muški i ženski mesdžid, pa su čak hteli i hodžu da dovedu. Bili su veoma obazrivi po tom pitanju“, priča nam Selma.
Uverena je da će protesti doneti novu vezu među omladinom.
“Mislim da će se ljudi u gradovima širom Srbije od sada radovati studentima koji dolaze iz Sandžaka i da će biti otvoreni da poslušaju šta ti studenti imaju da kažu. Tu je i iskustvo iz njihovog dolaska u Novi Pazar, tako da je to neka veza koja će da traje“, smatra ona.
I njen kolega Amar Ličina kaže da su aktuelni protesti u Srbiji utemeljili osećanje pripadnosti ovoj državi.
“Osim pripadnosti protesti su utemeljili i dobre odnose sa svim ostalim narodima u Srbiji. Veoma je važno što nijedan nacionalistički trik, koji je pokušan za ovih 10 meseci, nije uspeo i definitivno neće uspeti ni u narednom periodu i to je naša pobeda“, smatra on.
Dodaje da protesti imaju i objedinjavajući faktor u smislu udruživanja svih onih koji žele dobro funkcionisanje institucija u zemlji.
Student Amar Ličina
“Institucije moraju biti jednake za sve građane, a protesti imaju izrazito građanski karakter. Prihvatanje drugog i drugačijeg jedna je od osnovnih premisa, tako da se Bošnjaci ove generacije osećaju dobrodošlo i doživljavaju Srbiju kao svoju zemlju. Zapravo, mi sada možemo poželeti nekome dobrodošlicu u Srbiju“, kaže Amar.
Osećanje nepripadanja ima prema svima onima koji žele podele i šire takav narativ.
“Videli smo tri situacije gde se pokazalo da Srbija ide ka ozdravljenju. Nacionalistička priča nije uspela ni sa Bošnjacima u Novom Pazaru, ni sa Slovacima u Bačkom Petrovcu, niti sa Mađarima u Vrbasu. Mi ne pripadamo bilo kome ko želi podele, već samo onima koji žele suživot, onima koji osećaju ovu državu svojom i druge narode prijateljskima. Osećanje nepripadanja se definitivno vezuje za aktuelnu vlast u zemlji“, zaključio je ovaj mladi bošnjački student.
Tekst i foto: Zajednička produkcija Free media i Lugina lajmi
