Ona je na debati „Kako učitavamo politike re-tradicionalizacije“, koja je održana u novopazarskom muzeju „Ras“, rekla da ne veruje da je nasilna emancipacija moguća, jer u suprotnom ne bi se o tome govorilo nakon više od 70 godina.
„Prisilnim intervenisanjem u nečiji izbor odevanja ne mogu se postići pozitivni rezultati. Intervenisanjem u odevnu praksu intervenišete u samu ličnost i to će neminovno, i tada i danas, iznedriti jedan vid borbe, otpora, samoidentifikacije sa tim nečim što pokušavate da zabranite, što ni u kom slučaju ne može rezultirati ničim dobrim“, tvrdi Kurić.
Kaže da je društveni dijalog po principu participativne demokratije u kojem svi učesnici moraju biti dovoljno ispoštovani i imati prostor da se iskažu, jedina prihvatljiva alternativa nasilnoj emancipaciji.
Ona smatra da su i danas prisutne brojne refleksije takvog zakona od kojih izdvaja dve najbitnije. Prva se odnosi na pojavu dvostrukog postojanja među muslimanskim stanovništvom, a druga na kampanji koja se bazira na ideji „potlačene muslimanke“.
„Muslimansko stanovništvo u to vreme je prisiljeno da postoji pod određenim socijalističkim-komunističkim uslovima, koji se razlikuju od onih unutar njihovih društvenih zajednica“, kaže ova bosanskohercegovačka naučnica, koja priprema doktorat na ovu temu, koristeći izjave žena kao izvor.
Ona objašnjava da svedočenja žena potvrđuju da su one primorane na život po dvostrukim sociološkim kodovima.
„Jedna žena mi priča da je učiteljica koja radi u osnovnoj školi. Ona u školu ide u kompletiću, sakoiću, suknji ispod kolena, italijanskim cipelama, onome što se tada definisalo kao idealna ženskost. Međutim, kad se vrati u svoju mahalu, oblači kat, bluzu i dimije, podveže se šamijom, jer u njenoj mahali sve žene tako izgledaju“, rekla je ona za portal Free media.
Veruje da među stanovništvom transgeneracijski i dalje postoji potreba da ’prema vani’ na radnom mestu ili obrazovnoj instituciji, žive na tamo prihvatljiv način, koji se razlikuje od onog u svojoj mahali, što bi se, kako objašnjava, moglo nazvati uslovljenim dvostrukim kodom ili dvostrukim habitusom.
Na naše pitanje kako se društvene promene oslikavaju na telu kao najvidljivijoj manifestaciji identiteta svakog pojedinca, Kurić kaže da je muslimansko žensko telo poslužilo kao borbeno polje.
„I dalje se prelamaju patrijarhalne, ja bih rekla, muškocentrične ideje oko toga kome žene pripadaju, ko odlučuje o ženskim životima, kako one donose odluke o svom životu, ko ih uslovljava i da li one uopšte imaju prostor da same autonomno mogu donositi odluke o soptvenom životu“, smatra ona.
Ističe da hidžab postaje političko pitanje i da su žene sa hidžabom u centru političkih sporova jer je to nekome u interesu.
„Distinkcija među ljudima je prirodna, organska, potrebna i normalna i to je u redu. Ona postoji i mi želimo da prihvatimo razliku među ljudima kao nešto dobro, ali u ovom slučaju razlika među ljudima se zloupotrebljava i koristi za politički interes“, zaključuje Kurić.
Na debati, koju je organizovala Akademska inicijativa “Forum 10”, o politikama retradicionalizacije govorili su i antropolog Miloš Đurović, etnolog Saša Ivković i univerzitetski profesor iz Novog Pazara Hivzo Gološ.
S. Ljajić
