Spoznaja da njihovo malo nekome može značiti mnogo, dobrovoljnim davaocima krvi je dobro poznata i to je za njih, kako kažu za portal Free media, dovoljno snažan motiv da nastave misiju humanosti.
Šezdesetrogodišnji Ahmed Bihorac danas je po 83. put dao krv, a dobrovoljni davalac je postao u godini punoletstva.
“Prvi put sam dao krv sa 18 godina na Omladinskoj radnoj akciji. Imao sam želju i hteo sam da dam svoj doprinos. Pošto mi je majka radila u bolnici, znao sam šta znači zdravlje i koliko je neophodno da se da krv, jer ovo naše malo, znači nekome mnogo. Bio sam presrećen što sam mogao da dam krv i to nije puka fraza, nego je nešto što sam zaista osećao tada i što me drži i posle toliko godina“, priča nam ovaj dobrovoljni davalac.
Dodaje da su se u okviru nekadašnjih omladisnih radnih akcija često organizovale i akcije dobrovoljnog davanja krvi.
“Moja generacija imala je jedan lep način sticanja životnih znanja i druženja. Mi smo se sami javljali po tim brigadama da damo krv. Pošto sam ja bio retka krvna grupa, AB pozitivna, štedeli su me često za davalaštvo po potrebi. U hitnim situacijama znali su da me probude i u tri sata po ponoći“, priseća se ovaj humani Novopazarac.
Kao prosvetni radnik, direktor škole i sada profesor na Univerzitetu u Novom Pazaru, Bihorac je često bio u prilici da mlađim generacijama govori o humanosti.
“Bilo je mnogo takvih situacija. Uticao sam na kolege, učenike i studente. Jednom, kada sam vodio sednicu nastavničkog veća i kada su me pozvali da dam krvi, zamolio sam pedagoga da nastavi sa sednicam, a ja sam dajući krv spasio jedan život. To je nešto što ne može nikako da se plati, već samo da se oseti“, naglašava on.
Svojim sugrađanima poručuje da nastave se odazivaju ovakvim akcijama.
“Kada se desi da ja ne mogu da učestvujem u ovakvoj akciji, pratim na vestima kakva je situacija, koliko je bilo boca i tako dalje, jer treba razbijati predrasude, treba da ljudi znaju da se ta krv daje prema potrebi, da je naš grada sada veliki, da ima mnogo ljudi koji traže pomoć u Kragujevcu, Kraljevu, Beogradu i u Pazaru. Davaoci ne treba da postavljaju pitanje kome se krv daje, jer ona ide onima kojima je najpotrebnija“, poručuje Bihorac.
Njegov mlađi sugrađanin i kolega po humanosti, Albin Škrijelj postao je dobrovoljni davalac u 30. godini i za poslednjih 15 godina, 30 puta je dao krv.
Njegovo prvo iskustvo, nastalo iz hitne potrebe, rezultiralo je spasavanjem života i tako je Albin postao redovni dobrovoljni davalac krvi.
“Pomisao da vaših pet minuta nekom meže spasiti život, izaziva neopisiv osećaj, koji ne može da se meri ni sa čim. Svrha postojanja čoveka je da bude na usluzi drugima, da čini dobro, da bude human i da gaji taj osećaj empatije. S druge strane tu su i zdravstveni benefiti za samog davaoca, jer i duhovno i telesno, čovek se osveća bolje u svakom pogledu“, tvrdi on.
Obećava da će, ako ga zdravlje posluži, i dalje biti na usluzi svima kojima je krv potrebna.
“Na kraju dana, kad svedete utiske i kad imate u sebi tu misao da ste nekome pomogli, nekome možda spasili život, ili se nekom našli na usluzi, to je ono što vas čini bićem i čovekom, i zbog čega i živite na kraju krajeva“, zaključuje ovaj humani Novopazarac.
Novopazarski Crveni krst, u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Srbije svakog drugog utorka (dva puta mesečno) organizuje akcije dobrovoljnog davalaštva krvi.
U današnjoj akciji prikupljene su 53 jedinice, a mesečne potrebe novopazarske Opšte bolnice su 130 jedinca.
S. Ljajić
