U toj studentskoj pobuni, praćenoj velikim očekivanjima, političkim strastima i gotovo opštom euforijom, Novi Pazar je zauzeo posebno mesto. Svakako mnogo vidljivije od ostalih gradova Sandžaka. Razlog je, između ostalog, prilično jednostavan – Novi Pazar ima Državni univerzitet. Da nije univerziteta, teško da bi Pazar postao jedna od važnih stanica studentske pobune, niti bi se našao na mapama brojnih studentskih marševa, šetnji i političkih hodočašća. Bez univerziteta, što bi se reklo, Pazar ne bi bio ni svijet.
Od raspisivanja izbora, u Novom Pazaru već nedeljama traje predizborna kampanja, koja je dodatno otvorila prostor za političke rasprave, stranačka nadmetanja i različita očekivanja od izbornog rezultata. Grad je ponovo postao politička pozornica na kojoj se prepliću lokalne stranačke računice, nacionalna pitanja, studentski entuzijazam i dobro poznate čaršijske političke strasti.
A strasti, mora se priznati, ne nedostaje. Ponegde su čak i previše izražene, praćene agresivnom retorikom, isključivošću i sve manjom spremnošću da se sasluša drugačije mišljenje. Ali to nije nikakva novopazarska posebnost, već odraz opšte društvene i političke atmosfere u Srbiji, u kojoj se političko neslaganje sve češće doživljava kao neprijateljstvo.
Moram priznati da predizborna atmosfera još nije dostigla intenzitet kakav bi se mogao očekivati s obzirom na značaj ovih izbora. Nema one sveopšte euforije koja je umela da prati ranije izborne cikluse, ali da se o izborima razgovara gotovo svuda, od čaršijskih kafića do porodičnih okupljanja, to je sasvim tačno. Uostalom, u Novom Pazaru politika je oduvek bila jedna od omiljenih tema, čak i onda kada se njome niko naročito ne oduševljava.
Za glasove Novopazaraca boriće se pet glavnih političkih aktera. Redosledom kojim se pojavljuju na glasačkom listiću, to su: Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija, Studentska lista – Studenti pobeđuju, Rasim Ljajić – Ljudski (SDP–CDP), Usame Zukorlić – Pokret za ujedinjenje (SPP) i SDA Sandžaka – Čuvari Sandžaka.
Ovih dana na novopazarskoj Pešačkoj zoni bili su, čini se, svi. Političke stranke, njihovi lideri, kandidati za poslanike, aktivisti, simpatizeri i poneki slučajni prolaznik koji je, ni kriv ni dužan, završio u nečijem predizbornom video-snimku. Kampanja se preselila na ulicu, među građane, tamo gde se glasovi traže neposredno, uz rukovanje, osmeh, poneko obećanje i, naravno, obaveznu fotografiju za društvene mreže.
Rasim Ljajić i SDP, koji je u ovoj kampanji poprimio narandžastu boju, organizovali su čak i „Orange Fest“. Stranka je odlučila da osveži svoj politički kolorit, a u prvi plan isturi svog osnivača, prekaljenog političkog delatnika Rasima Ljajića, oko čijeg lika i političkog autoriteta je izgrađena gotovo čitava predizborna kampanja. SDP je, inače, među prvima započeo ozbiljniju kampanju, organizacijom velikog predizbornog skupa u hali Pendik, nakon čega je usledio intenzivan terenski rad. Ljajić obilazi gradska i prigradska naselja, razgovara sa građanima, rukuje se, fotografiše i nastoji da bude prisutan svuda gde se mogu sresti potencijalni birači. Sve to prati intenzivna kampanja na društvenim mrežama, čiji nam algoritmi gotovo svakodnevno isporučuju video-uratke iz stranačkog izbornog štaba.
Zanimljivo je da je upravo ova kampanja podstakla SDP da ozbiljnije zakorači u prostor digitalne političke komunikacije i postane znatno vidljiviji, pa i viralan na društvenim mrežama, što ranije nije bila naročita karakteristika ove stranke. Dovoljno je otvoriti Fejsbuk pa naići na neki od brojnih snimaka Ljajićevih predizbornih aktivnosti. Tako je SDP, uz prepoznatljivog lidera i neposredan kontakt sa građanima, svoju tradicionalnu terensku kampanju dopunio intenzivnom digitalnom promocijom, dok je narandžasta boja postala njen najvidljiviji simbol.
Kao usputni detalj kampanje, na sinoćnjem predizbornom skupu u Tutinu pojavio se i legendarni „fića“, simbol nekih jednostavnijih vremena, skromnosti i čaršijske nostalgije. Nije to, naravno, slučajno. „Fića“ budi uspomene, a Rasim podseća na staru, proverenu političku mehaniku. Obojica imaju ozbiljnu kilometražu, promenili su mnogo puteva i režima vožnje, ali se još drže. Što bi se u čaršiji reklo, nije važno koje je godište, nego koliko je puta prošao tehnički.
SDA Sandžaka je, s druge strane, postala plava. Posle decenija zelene, stranka Sulejmana Ugljanina odlučila je da promeni političku garderobu, pa sada nastupa u nijansama koje više podsećaju na Brisel nego na tradicionalnu stranačku ikonografiju. Ali, za razliku od boje, centralna politička tema ostala je ista – Sandžak. Održali su predizborni skup u Kulturnom centru, razgovarali sa građanima u Pešačkoj zoni i nastavili da insistiraju na političkim pitanjima koja već decenijama čine okosnicu njihovog programa. Promenio se autfit, ali je sadržaj, makar za sada, ostao prepoznatljiv. I očigledno je da SDA ne namerava da do 25. oktobra sedi skrštenih ruku.
SPP Usame Zukorlića krenuo je nešto drugačijim putem. Usame obilazi pijace, razgovara sa građanima, deli promotivni materijal, a isto rade i njegovi stranački funkcioneri. Kampanja teče, nekako, bez naročite spektakularnosti, ali sa vidljivim nastojanjem da se bude prisutan na terenu. Pijace su, uostalom, u Novom Pazaru mesta svakodnevnih susreta i razgovora, pa samim tim i prilika za neposrednu komunikaciju sa biračima. Usame Zukorlić se, međutim, nije zadržao samo na lokalnom terenu. U okviru predizbornih aktivnosti stigao je i do dijaspore, odnosno Beča, nastojeći da kampanju proširi i na bošnjačku zajednicu koja živi izvan Srbije.
Ni lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ ne sedi skrštenih ruku. Naprotiv, kampanja se vodi gotovo svakodnevno, od sela do grada, od naselja do naselja, uz intenzivan terenski rad i neposredne razgovore sa biračima. Pre nekoliko dana organizovali su i predizborni skup na početku Pešačke zone, gotovo istovremeno kada je Studentska lista održavala svoj skup na drugom kraju šetališta. Na skupu su bili i Srbi i Bošnjaci, što je zanimljiv detalj u lokalnom političkom kontekstu, posebno imajući u vidu da se o podršci Aleksandru Vučiću u Novom Pazaru često govori kao da je ona isključivo srpska politička stvar.
A nije. I tu dolazimo do Jahje Fehratovića, kandidata za narodnog poslanika na ovoj listi, nekadašnjeg dugogodišnjeg stranačkog pajtosa rahmetli muftije Muamera Zukorlića. Njegovo prisustvo na listi daje joj i prepoznatljivu bošnjačku političku dimenziju, a novopazarskom odboru SNS-a dodatno naglašava multietnički karakter. Politički putevi su, uostalom, u ovoj čaršiji odavno postali toliko zamršeni da čovek ponekad mora da pogleda nekoliko prethodnih izbornih ciklusa kako bi ustanovio ko je s kim bio, ko se s kim razišao i ko je u međuvremenu promenio političku adresu.
Zato ću ponoviti ono što sam već govorio, pa neka ostane zapisano i u ovoj kolumni „Slobodno o svemu“ na portalu Free media, Bošnjaci će glasati i za listu Aleksandra Vučića. U kojoj meri, u kom broju i sa kakvim političkim motivima, ne znam, ali će je deo bošnjačkih birača zaokružiti i to nije nikakva politička senzacija, niti naročito revolucionarno otkriće, već prosto odraz stanja i svesti. To je jednostavno činjenica političkog života Novog Pazara, koju bi valjalo prihvatiti bez čuđenja, moralne panike i potrebe da se svakome ko glasa drugačije odmah određuje nacionalna i politička podobnost. Jer, na kraju krajeva, Bošnjaci nisu politički monolit, ma koliko bi neki voleli da jesu.
U ovom predizbornom kontekstu zanimljiva je i pozicija Islamske zajednice u Srbiji, koja je, za razliku od pojedinih ranijih izbornih ciklusa, ovog puta znatno uzdržanija u javnom političkom prostoru. Ipak, pažnju zaslužuje nedavni intervju glavnog muftije Mevluda Dudića, u kojem je pohvalno govorio o Aleksandru Vučiću, nosiocu liste „Ujedinjena Srbija“. Takve izjave u predizbornoj atmosferi mogu se tumačiti i kao oblik prećutne političke naklonosti, mada ih ne treba automatski poistovećivati sa zvaničnom izbornom podrškom. Islamska zajednica, makar na institucionalnom nivou, ovog puta ne pokazuje onu vrstu otvorenog političkog angažmana i agitacije kakva je bila prisutna u pojedinim prethodnim izbornim procesima. To svojevrsno političko tihovanje svakako je zanimljiva promena u odnosu na raniju praksu.
Konačno dolazimo do Studentske liste, kojoj je Novi Pazar postao jedna od važnih tačaka političkog delovanja, ali i simbol zajedništva, solidarnosti i međusobnog uvažavanja. Hidžab i šajkača, kao dve prepoznatljive identitetske odrednice, postali su gotovo zaštitni znak studentske pobune i njenog nastojanja da prevaziđe postojeće etničke i verske podele. Koliko je ta simbolika proizvela stvarno međusobno razumevanje, a koliko je ostala na nivou politički dopadljivih slika, pitanje je koje zaslužuje ozbiljniju analizu.
Studentska lista ima tri kandidata za narodne poslanike iz Novog Pazara, troje ljudi koji su široj lokalnoj političkoj javnosti uglavnom nepoznati, što je u skladu sa konceptom liste koja nastoji da ponudi nova lica, izvan tradicionalnih stranačkih struktura. Studentski pokret je svakako uneo novu energiju u politički život Srbije, uključujući i Novi Pazar, a predstojeći izbori biće obeleženi sučeljavanjem aktuelne vlasti i studentskog pokreta, uz istovremeno nadmetanje tradicionalnih političkih stranaka na lokalnom nivou.
Koliku podršku Studentska lista zaista ima u Novom Pazaru, teško je proceniti. Moguće je da će privući deo birača koji su ranije podržavali neku od tri bošnjačke političke opcije, ali njen značaj ne treba posmatrati isključivo kroz preraspodelu postojećih glasova. Važan aspekt studentske pobune jeste i politička mobilizacija mladih, posebno onih koji su izbore do sada doživljavali kao nešto udaljeno, dosadno i uglavnom rezervisano za starije generacije. Upravo bi njihovo veće učešće u izbornom procesu moglo biti jedan od zanimljivijih pokazatelja promena koje su se tokom prethodne dve godine dogodile u političkom životu Novog Pazara.
Na kraju, važno je razlikovati političku euforiju od stvarne izborne podrške. Novi Pazar ima razvijene stranačke strukture, dugogodišnje političke lojalnosti i specifične lokalne odnose koji se ne menjaju preko noći. Zato će ovi izbori biti zanimljiv pokazatelj ne samo podrške Studentskoj listi već i toga koliko se političko ponašanje građana Novog Pazara zaista promenilo tokom prethodne dve godine. Pa, hajde da vidimo i to čudo.
Da li će se kamen za kupus nekome obiti o glavu, videćemo. Ali jedno je izvesno, 26. oktobra probudićemo se u drugačijoj političkoj Srbiji, sa novim akterima, novim odnosima snaga i, sasvim moguće, nekim starim političkim licima koja će morati da potraže novo zanimanje. Jedni će biti politički sahranjeni, drugi će preživeti, a biće i onih koji će se, po starom dobrom običaju, proglasiti pobednicima bez obzira na rezultat.
A Novi Pazar? Pazar će, kako god se završilo, ostati svijet, zarobljen između ambicije da bude deo velikog prostora i iskustva koje je, da se poslužimo Konstantinovićem, još uvek duboko palanačko.
Autor teksta je Fahrudin Kladničanin, izvršni direktor Akademske inicijative “Forum 10” iz Novog Pazara.
Stavovi autora u rubrici “Slobodno o svemu” ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Free media.
Čitajte i raniju kolumnu Fahrudina Kladničanina na portalu Free media:
