Novopazarke su kao rešenje problema navele i poboljšanje uslova rada, povećanje broja zaposlenih, ali i njihovih plata.
Portal Free media organizovao je petu neformalnu diskusiju pod nazivom “I ja se pitam“, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), sa ovdašnjim ženama različitih godina i obrazovnih profila.
One smatraju da bi direktori ovdašnjih zdravstvenih ustanova trebali da imaju termine kada pacijenti mogu da im se obrate, ukažu na neki propust zaposlenih i da razgovaraju sa njima ukoliko imaju problem.
Kažu da nisu upoznate da za propuste u pružanju zdravstvenih usluga mogu da se obrate zaštitniku prava pacijenata u Gradskoj upravi, kao i da nisu čule da je neko od njima bliskih ljudi to uradio.
One su kao najveće probleme navele višemesečne liste čekanja na pregled, ali i neprofesionalan odnos zaposlenih u zdravstvenim ustanovama prema pacijentima, koji se često tretiraju na “veoma ponižavajući način”.
U želji da učesnice ovih skupova mogu slobodno, bez ustezanja ili straha da iznose svoje stavove, odlučili smo da im ne objavljujemo fotografije i imena.
“Kada si u ordinaciji kod doktora imaš osećaj da mu smetaš i da što pre treba da izađeš. Pregled traje maksimalno tri minuta, a za to vreme maltene ne smeš ništa da pitaš. Medicinske sestre se ponašaju prema nama tako nadobudno, kao da volimo da idemo u bolnicu, a ne zato što smo bolesni. Kultura ponašanja i davanja informacija pacijentu je ravna nuli. Daju ti terapiju i završe sa tobom, nemaju osećaj da treba da razmene neku rečenicu sa pacijentom, da mu nešto objasne, jer nama je potrebna i psihološka podrška. Sve se radi površno, dok kada odete u bilo koju zdravstvenu ustanovu u Beogradu potpuno je drugačija situacija”, rekla je jedna od naših sagovornica.
One tvrde da se isti lekari potpuno drugačije ponašaju prema pacijentima u privatnim ordinacijama, gde su im maksimalno posvećeni i ljubazni, kao i da se “za 40 evra transformišu u druge ljude”.
Ove Novopazarke su istakle da su više puta bile svedoci situacija u Opštoj bolnici i Domu zdravlja u kojima medicinske sestre za doktore pacijentima kažu da su zauzeti ili na sastancima, dok oni, tokom tog radnog vremena, rade u privatnim ordinacijama.
Da nije sve tako crno ukazale su i na nekoliko veoma pozitivnih primera lekara i odeljenja, gde sve funkcioniše gotovo pa besprekorno.
Smatraju da bi veće plate u zdravstvu, veći broj zdravstvenih radnika, uz strožiji kriterijum prilikom zapošljavanja, kao i bolji uslovi rada uticali i na njih da pružaju bolje usluge, jer postojeći zastareli ambijent, tehnika i inventar negativno utiču kako na zaposlene, tako i na pacijente.
Kao obrazloženje ideje da se lekarima zabrani političko angažovanje navele su da to utiče na njihov jednak pristup prema svim pacijentima, odnosno da neretko prednost prilikom pregleda ili liste čekanja imaju aktivisti njihovih partija.
Naše sagovornice tvrde da se situacija u ovdašnjem zdravstvu negativno promenila tokom i nakon pandemije korona virusa, koja je pokazala sve slabosti tog sistema.
Kako su navele, došlo je do velikih podela u društvu na one koji stalno kritikuju i one koji samo ćute i sve posmatraju bez komentara.
“Ukoliko danas uputite bilo kakvu kritiku ili se bunite zbog lošeg zdravstva, odmah vas svrstavaju u negativce, protivnike vlasti i slično”, naglasile su.
Jedna od naših sagovornica, studentica medicine, kaže da je tokom srednjoškolske prakse više puta prisustvovala veoma tužnim scenama nebrige i lošeg odnosa medicinskih sestara prema pacijentima na raznim odeljenjima.
“Za mene je bilo poražavajuće da se ono što učimo teorijski ne primenjuje u praksi, jer se u medicinskim knjigama u školi upravo navodi da pacijentima treba da objasnimo šta ih čeka i šta će sada da rade. Kako je to sve krenulo i ko je ovde to što nas uče u školi zanemario i ja bih volela da znam. Sve priče koje privatno godinama slušam, ali i ove koje sam danas čula, velika su mi motivacija da ne budem takva doktorka jednog dana”, rekla je ona.
One smatraju da zdravstvene ustanove treba da su otvorenije za medije, da imaju svoje portparole koji će svakodnevno plasirati teme koje mogu da informišu, ali i da utiču na podizanje svesti građana o važnosti zdravlja.
Svesne su činjenice da i sami pacijenti trebaju da promene kulturu i model ponašanja, da se prevaspitaju, jer neretko njihov odnos prouzrokuje i loš stav medicinara.
One trenutno ne veruju u ideju osnivanja Kliničkog centra u Novom Pazaru, je im deluje da ovaj grad, sa svim navedenim problemima u zdravstvu, nema uslova i kapaciteta za to.
“Nije vreme za to, jer mi kao sredina nemamo poverenje u naše lekare, pored beogradskih. Ovde se ne rešavaju ovi mali problem, u 21. veku imamo liste čekanja na preglede od nekoliko meseci, lečimo se privatno pored višegodišnjeg izdvajanja od plata za zdravstvo. Da bi Klinički centar zaživeo potrebno je promeniti celu strukturu zaposlenih, a to je nemoguće. Oni funkcionišu i rade po ustaljenom sistemu, koji teško mogu da promene”, reklo je nekoliko učesnica našeg skupa.
Naše sagovornice tvrde da su se više puta susrele sa tim da im muški članovi porodice ne veruju kada pričaju o nekom bolu, da ga nipodaštavaju i polaze od pretpostavke da ga uveličavaju, iako je naučno dokazano da žene imaju veći prag tolerancije na bol.
One tvrde da su žene u ovom gradu danas posvećenije reproduktivnom zdravlju nego ranijih godina, ali da još uvek treba raditi na podizanju njihove svesti.
- Neformalne diskusije “I ja se pitam“, biće na različite teme organizovane do kraja godine, a nastale su iz potrebe da se žene u Novom Pazaru pitaju o brojnim problemima koji tište ovu zajednicu, a o kojima uglavnom pričaju muškarci.
Realizaciju projekta “I ja se pitam“ finansijski je podržala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
A. Bajrović
Foto: Pixabay.com
