Ovo pravo ostvaruju kroz blizu 30 lokalnih medija u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Novoj Varoši, Priboju i Prijepolju, među kojima dominiraju internet portali, televizijske i radio stanice.
Medijski prostor na bosanskom jeziku nije sistemski razvijen, već najveći deo lokalnih medija proizvodi sadržaj na mešavini srpskog i bosanskog standarda i uglavnom se svodi na entuzijazam redakcija.
Analizirajući rad većine od ovih medija, sadržaje na bosanskom jeziku građani dobijaju kroz nekoliko portala, pojedinih radio i tv stanica, kao i kroz objave nastale na osnovu projekata finansiranih putem medijskih konkursa.
Upravo zato smo, pripremajući ovu analizu, razgovarali sa predstavnicima Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV), urednicima nekoliko lokalnih medija u Novom Pazaru, ali i sa više od 50 građana različitih generacija iz sandžačkih gradova.
- BNV traži snažniju institucionalnu zaštitu, urednici stabilnije finansiranje i obrazovane novinare. Građani, međutim, traže medije na bosanskom jeziku, ali na prvom mestu one koji su objektivni i kojima mogu da veruju.
Dakle, institucije pitanje informisanja posmatraju kroz prizmu manjinskih prava, urednici kroz svakodnevni opstanak redakcija, a publika kroz poverenje u medije.
Pravo postoji, ali bez sistemske podrške
U Vijeću smatraju da je ostvarivanje prava na informisanje na bosanskom jeziku nezadovoljavajuće, duboko zabrinjavajuće, te da još uvek nije dostiglo nivo koji bi u potpunosti odgovorio potrebama bošnjačke zajednice i punom ostvarivanju manjinskih prava garantovanih Ustavom i zakonima.
Sekretar ovog nacionalnog organa Mirza Hajdinović kaže da ipak u proteklom periodu primećuje male, ali nedovoljne korake napred u ovoj oblasti, pre svega zahvaljujući radu lokalnih i regionalnih medija koji proizvode sadržaje na bosanskom jeziku.
“Poseban izazov predstavlja nedovoljna zastupljenost programa na bosanskom jeziku u javnim medijskim servisima. BNV već duži niz godina zahteva formiranje posebne redakcije na bosanskom jeziku u okviru RTS-a, smatrajući da bi takva redakcija predstavljala važan mehanizam za ostvarivanje prava Bošnjaka na informisanje na maternjem jeziku i omogućila redovno emitovanje informativnih, obrazovnih, kulturnih i drugih sadržaja od značaja za bošnjačku zajednicu“, kaže on.
Dodaje da postojeća rešenja nisu dovoljna, pa je osnivanje redakcije na bosanskom jeziku pri javnom servisu jedno od ključnih pitanja medijske ravnopravnosti Bošnjaka u Srbiji.
Mirza Hajdinović
“U ovoj oblasti evidentno je da su Bošnjaci u Republici Srbiji diskriminisani u odnosu na druge nacionalne zajednice koje ovo pravo ostvaruju u Autonomnoj pokrajini Vojvodina. U tom kontekstu, Vijeće smatra da je potrebno sistemski unaprediti položaj medija na bosanskom jeziku i osigurati njihovu dugoročnu održivost i razvoj“, pojašnjava Hajdinović.
Najveći izazov u ovoj oblasti vidi u nepostojanju redakcije na bosanskom jeziku i nedovoljnoj zastupljenosti bosanskog jezika u programima javnih servisa, odsustvu dobre volje da se za zajednicu, koja u najvećem broju pretežno živi u Sandžaku, iz budžeta Srbije finansira regionalni mediji čiji osnivač bi bio BNV.
“Dodatni razlog za ovakvu ocenu Vijeća jeste nepravedan odnos nadležnih institucija pri finansiranju, gde izdvojena sredstva za medije na bosanskom jeziku čine manje od osam procenata ukupnog budžeta namenjenog manjinskim nacionalnim zajednicama, uz evidentnu tendenciju drastičnog smanjenja tih sredstava u odnosu na prethodne godine i nepoštovanje preporuka Vijeća u krajnjoj raspodjeli sredstava po javnim konkursima. Održivost medija koji proizvode sadržaje na bosanskom jeziku, nedostatak stabilnih izvora finansiranja, ograničene produkcijske kapacitete takođe vidimo kao bitne izazove u oblasti informisanja na bosanskom jeziku“, kaže sekretar BNV-a.
Dodatni izazov predstavlja potreba da nacionalne zajednice, budu adekvatno zastupljene u institucijama koje kreiraju i sprovode medijsku politiku u Srbiji.
“U tom smislu, BNV smatra da je bilo izuzetno važno obezbediti puno učešće predstavnika manjinskih nacionalnih zajednica, koje prevashodno žive izvan teritorije AP Vojvodina, u Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kako bi se pitanja medijskog pluralizma, manjinskih prava i informisanja na maternjem jeziku efikasnije zastupala na nacionalnom nivou. Nažalost, političkom odlukom režima u Srbiji ova prilika je propuštena na štetu Bošnjaka“, rekao je on.Takođe, izazov ostaje i potreba za većom dostupnošću kvalitetnih informativnih, obrazovnih i kulturnih sadržaja na bosanskom jeziku na svim medijskim platformama.
“U Srbiji trenutno ne postoji informativno štampano glasilo na bosanskom jeziku s dnevnom ili nedeljnom dinamikom izlaženja. Svi ovi problemi ukazuju na sistemski izazov, izostanak pune i dosledne primene Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima u praksi domaćih institucija, a konkretni predlozi Vijeća za njihovo rešavanje nisu prihvaćeni i nisu ušli u Akcioni plan za ostvarivanje prava manjina u okviru Poglavlja 23 za pristupanje Srbije Evropskoj uniji“, kaže Hajdinović.
U ovom nacionalnom organu svesni su da postojeći medijski kapaciteti još uvek nisu dovoljni da u potpunosti odgovore svim potrebama bošnjačke zajednice, te da iako Bošnjaci predstavljaju drugu po brojnosti manjinsku zajednicu u državi, sredstva i prostor koji dobijaju su neuporedivo manji u odnosu na tu brojnost, što se jasno oslikava kroz velike disproporcije u dodeli sredstava na republičkim konkursima u poređenju s drugim zajednicama.
“BNV smatra da je potrebno dalje jačanje lokalnih i regionalnih medija, povećanje obima medijske produkcije na bosanskom jeziku, kao i stvaranje institucionalnih mehanizama koji bi osigurali dugoročnu održivost medija od posebnog značaja za bošnjačku zajednicu. Posebno je važno unaprediti prisustvo bosanskog jezika u javnim servisima i omogućiti ravnopravniju zastupljenost sadržaja koji se odnose na život, kulturu, tradiciju i savremene izazove bošnjačke zajednice u Republici Srbiji“, rekao je Hajdinović.
BNV u okviru svojih zakonskih nadležnosti kontinuirano radi na unapređenju informisanja na bosanskom jeziku, a među najvažnijim aktivnostima izdvajaju “Strategiju razvoja informisanja na bosanskom jeziku u Republici Srbiji”, koja predstavlja krovni dokument i temelj za ostvarivanje manjinskih medijskih prava.
Ustanovili su Dan novinara Sandžaka, koji se obeležava 1. februara, na dan kada je 1932. godine u Prijepolju izašao prvi broj lista “Sandžak“.
Bosanski jezik nije samo ijekavica
U Novom Pazaru postoji preko 10 zvanično registrovanih medija, od kojih većina objavljuje kombinovano sadržaje na bosanskom i srpskom jeziku, u zavisnosti od uređivačke politike i vrste sadržaja.
Urednici tri novopazarska medija sa kojima smo razgovarali ukazuju na tri najveća problema: finansijsku nestabilnost, nedostatak kadra i nedovoljno poznavanje standardnog bosanskog jezika.
Oni opstaju zahvaljujući projektnom finansiranju, dok su prihodi od marketinga ograničeni, što otežava dugoročno planiranje razvoja redakcija.
Direktor radija Sto plus Ishak Slezović smatra da mediji koji proizvode sadržaj na bosanskom jeziku najveći problem imaju u svojim redakcijama, odnosno nedovoljnom poznavanju maternjeg jezika samih novinara koji taj program i proizvode.
“Osim toga, čak i menadžment smatra da je dovoljna samo ijekavica i deklaracija o njenom korišćenju u programu. Posmatrajući broj medija u opštinama sa bošnjačkom većinom, stiče se utisak o dovoljnom broju novinara koji žele da rade u lokalnim medijima. Ipak, činjenica je da u medijima rade novinari koji nisu prošli nikakvu obuku, ili su prošli samo ’obuku’ kako da rade po diktatu neke od partija i intersnih grupa. Identična situacija je i sa novinarima koji u lokalnim medijima pišu i govore na bosanskom“, kaže on.
Dodaje da ne postoje dovoljno razvijeni mehanizmi institucionalne podrške medijima na bosanskom jeziku, već da se trenutno sve svodi na insistiranje i promociju korišćenja ijekavice u medijima.
Ishak Slezović
Da bi se unapredilo informisanje na bosanskom jeziku u narednih pet godina direktor ovog radija smatra da treba potpuno okrenuti redosled koraka.
“Prvo obezbediti potpunu nezavisnost svih medija, pa i onih koji proizvode sadržaj na bosanskom jeziku. Jedan od mogućih sledećih koraka bila bi institucionalna podrška (od lokalnog do republičkog nivoa) za stručno usavršavanje novinara, isključivo onih koji su prehodno validnim diplomama dokazali znanje bosanskog“, kaže Slezović.
Urednik portala A1tv Enes Radetinac tvrdi da je danas veoma teško pronaći novinare koji istovremeno dobro poznaju standard bosanskog jezika i poseduju profesionalna novinarska znanja.
“Većina novinara u lokalnim redakcijama svakodnevno koristi srpski jezik, zbog čega postoji određena nesigurnost prilikom pisanja i govora na bosanskom jeziku. Često se dešava da se bosanski jezik pogrešno poistovećuje sa pukom upotrebom ijekavice, pa se pojedini jezički oblici koriste i tamo gde nisu u skladu sa standardom. Dodatni izazov predstavljaju i ograničene mogućnosti za kontinuirano usavršavanje novinara iz oblasti jezičke kulture, medijskog izražavanja i standardizacije bosanskog jezika. Zbog toga redakcije koje žele da proizvode kvalitetan sadržaj na bosanskom jeziku često nemaju dovoljno podrške i resursa da taj posao rade na zadovoljavajućem nivou“, rekao je on.
Ističe da mladi ljudi danas retko biraju novinarstvo kao profesiju, te da je taj problem u lokalnim sredinama posebno izražen.
“Čak i kada postoje kvalitetni kadrovi, oni često odlaze u veće gradove ili rade za nacionalne medije koji mogu da ponude bolje uslove rada i veće zarade. Lokalni mediji zbog toga teško mogu da budu konkurentni na tržištu rada. Ipak, ohrabruje činjenica da se bosanski jezik izučava u obrazovnom sistemu, pa verujemo da će u narednim godinama stasati nove generacije mladih koje će bolje poznavati jezičke standarde“, kaže Radetinac.
Enes Radetinac
On smatra da postoje određeni mehanizmi podrške medijima koji proizvode sadržaj na bosanskom jeziku, ali da oni nisu dovoljni da odgovore na stvarne potrebe lokalnih medija.
“Potrebno je više sistemske podrške kroz programe obuke novinara, podršku produkciji medijskih sadržaja na bosanskom jeziku, kao i kroz jačanje organizacionih i profesionalnih kapaciteta lokalnih medija. Posebno je važno obezbediti transparentne i održive modele finansiranja koji bi omogućili medijima da planiraju svoj rad na duži rok, ulažu u kadrove i unapređuju kvalitet sadržaja“, pojašnjava.
Dodaje da bi, dugoročno gledano, trebalo uspostaviti stabilne modele finansiranja i snažniju saradnju između medija, obrazovnih institucija i organizacija koje se bave očuvanjem jezika i kulture bošnjačke zajednice.
“Smatram da bi jedno od mogućih rešenja bilo da država izdvoji dodatna sredstva namenjena razvoju informisanja na bosanskom jeziku i da deo tih sredstava bude usmeren preko BNV-a. Kroz programe stručne prakse, obuke i finansiranja mladih novinara, lokalne redakcije bi mogle da dobiju priliku da angažuju novinare koji bi se specijalizovali za proizvodnju sadržaja na bosanskom jeziku. Na taj način bi mladi dobili priliku za zaposlenje i profesionalni razvoj, mediji bi dobili stručan kadar, a kvalitet informisanja na bosanskom jeziku bio bi značajno unapređen“, kaže urednik portala A1tv.
Sličan stav iznosi i glavna urednica Takt medija Nusreta Brunčević, koja smatra da lokalni mediji istovremeno pokušavaju da očuvaju jezički standard, razvijaju nove digitalne formate i zadrže profesionalni kvalitet, iako raspolažu ograničenim brojem zaposlenih i skromnim resursima.
“Postoji stalna potreba da se insistira na jezičkom standardu i očuvanju bosanskog jezika u javnom prostoru, što zahteva dodatnu uredničku pažnju. Mi ne želimo da bosanski jezik bude samo formalno prisutan, već da sadržaj zaista odražava kulturu, identitet i potrebe zajednice kojoj se obraćamo“, kaže ona.
Pojašnjava da veliki broj mladih novinara nije imao dovoljno prostora da kroz obrazovanje ili praksu razvije sigurnost u pisanju i uređivanju sadržaja na standardnom bosanskom jeziku.
Nusreta Brunčević
“Zato redakcije često moraju paralelno da rade i mentorski posao, da obučavaju mlade novinare i ulažu vreme u njihovo profesionalno usavršavanje. Ipak, mislim da postoji zainteresovana i talentovana generacija mladih ljudi. Problem nije nedostatak potencijala, već nedostatak sistemske podrške i stabilnih uslova rada koji bi ih zadržali u lokalnom novinarstvu“, rekla je Brunčevićeva.
Dodaje da mehanizmi institucionalne podrške još uvek nisu dovoljno razvijeni niti dugoročno održivi.
“Potrebni su stabilniji modeli podrške koji bi omogućili redovno funkcionisanje redakcija, zapošljavanje novinara, ulaganje u produkciju, tehničku opremu i profesionalno usavršavanje kadrova. To podrazumeva transparentnije konkurse, ravnopravniji pristup javnim sredstvima i jasnije prepoznavanje medija koji rade u javnom interesu. Takođe, važno je da institucije pokažu veću odgovornost i kada je reč o samom bosanskom jeziku. Imali smo situacije da se u zvaničnim konkursima i projektnim prijavama prihvata termin ’bošnjački jezik’, iako takav jezik ne postoji. Ako želimo kvalitetno informisanje na bosanskom jeziku, onda ono mora biti prepoznato kao pitanje javnog interesa, a ne samo formalno pitanje manjinskih prava“, kaže ona.
Brunčevićeva smatra da je potrebno više regionalnog povezivanja medija iz Sandžaka, Bosne i Hercegovine i dijaspore, posebno u oblasti digitalne produkcije i razmene sadržaja.
“I na kraju, važno je da mediji na bosanskom jeziku ne budu zatvoreni samo u pitanja identiteta, već da budu moderni, profesionalni i relevantni mediji koji se bave svakodnevnim problemima građana, od ekologije i obrazovanja do kulture, ekonomije i prava mladih. Samo tako mogu zadržati poverenje publike i ostati važan deo društva“, rekla je ona.
Šta misle građani?
Građani sa kojima smo razgovarali ističu da im je od velike važnosti da postoji informisanje na bosanskom jeziku, jer ga vide kao očuvanja kulture i identiteta.
Međutim, na pitanje kako biraju medije putem kojih se informišu gotovo svi su rekli da im nije na prvom mestu jezik, već objektivnost i kvalitet informacija.
Važno im je da vest i tekstovi budu tačni, provereni, brzi i korisni.
Na pitanje da li čitaju tekst samo zato što je napisan na bosanskom jeziku, gotovo svi su odgovarili odrično: “Važno mi je šta, a ne na kom jeziku piše”.
Od više od 50 sagovornika samo jedan je rekao da prati isključivo sadržaje na bosanskom jeziku, te da one na srpskom ne čita.
- Mladi Novopazarci kažu da sadržaje pronalaze na Instagramu, TikToku, YouTubeu ili portalima, što predstavlja dodatni izazov za redakcije da sadržaj na bosanskom jeziku učine privlačnim generacijama koje sve manje prate tradicionalne medije.
Dakle, za sve njih jezik je važan kao pitanje identiteta, ali nije jedini kriterijum pri izboru medija.
Šta nam je istraživanje pokazalo?
Analiza je pokazala da se pitanje informisanja na bosanskom jeziku danas nalazi na raskrsnici između manjinskih prava, profesionalnog novinarstva i očekivanja publike.
BNV insistira na ostvarivanju manjinskih prava i većoj institucionalnoj podršci, urednici upozoravaju da bez stabilnog finansiranja, obrazovanih novinara i profesionalnih standarda nema kvalitetnog sadržaja, dok građani žele medije kojima mogu da veruju.
Najveći izazov nije proizvodnja sadržaja na bosanskom jeziku, već stvaranje kvalitetnog, profesionalnog i relevantnog sadržaja koji će doći do što većeg broja građana različitih starosnih grupacija.
A. Bajrović
