Anketa, kojom su obuhvaćena 363 ispitanika, pokazuje i da oko 83 odsto ispitanika ima visok nivo poverenja da donacija stiže korisniku kojem je namenjena, dok više od 88 odsto pozitivno ocenjuje humanitarnu pomoć u Sandžaku.
Istraživanje je zasnovano na pet polustrukturisanih intervjua sa predstavnicima humanitarnih organizacija, lokalne samouprave i socijalne zaštite, dok su kvalitativni nalazi dopunjeni rezultatima ankete među građanima, kao i pregledom javno dostupnih informacija relevantnih lokalnih aktera.
Sa druge strane, angažman državnih institucija u oblasti humanitarne pomoći pozitivno ocenjuje 12,9 odsto ispitanika, a 41,9 odsto saradnju institucija i humanitarnih organizacija smatra slabom.
Kod pitanja o saradnji među humanitarnim organizacijama dominantan odgovor je “delimična saradnja“ (skoro 40 odsto).
Istraživanje “Međusektorska saradnja u pružanju podrške socijalno ugroženim građanima u Novom Pazaru“ pokazalo je da u ovom gradu postoje značajni resursi za pomoć ugroženima, ali da oni nisu povezani u dovoljno stabilan i lako dostupan sistem podrške.
Saradnja humanitarnih organizacija, lokalne samouprave i sistema socijalne zaštite postoji, posebno tokom kriznih situacija i pojedinačnih akcija, ali u redovnim okolnostima nije dovoljno sistematizovana i često zavisi od ličnih kontakata i pojedinačnih inicijativa.
Nalazi ne podržavaju model u kojem bi sve organizacije morale da se spoje, sprovode iste aktivnosti ili sredstva usmeravaju kroz jednog aktera. Različitost organizacija može biti prednost, jer omogućava specijalizaciju, pristup različitim grupama donatora i razvoj različitih programa.
Istraživanje je ukazalo i da samo postojanje nekog socijalnog prava, usluge ili programa ne znači da je takva podrška stvarno dostupna svim građanima kojima je potrebna.
Kao posebno izloženi riziku navedeni su stariji i usamljeni građani, osobe ograničene pokretljivosti i sa smetnjama u razvoju, stanovnici udaljenih naselja, deca, funkcionalno nepismene osobe i oni bez dovoljno razvijene porodične ili društvene mreže.
Prepreke mogu biti nedovoljna informisanost, komplikovane procedure, prikupljanje dokumentacije i fizička udaljenost od pružalaca usluga.
Ukazano je i na opterećenost Centra za socijalni rad u Novom Pazaru širokim spektrom stručnih, upravnih i administrativnih poslova, kao i na to da raspoloživi ljudski, organizacioni i finansijski kapaciteti nisu uvek dovoljni da odgovore na obim i složenost potreba građana.
Istraživanje ukazuje i da jednokratna pomoć u hrani, ogrevu, lekovima ili novcu može biti presudna u kriznim situacijama, ali da njeno ponavljanje ne mora dugoročno promeniti položaj korisnika.
Za radno sposobne građane preporučuje se, kada za to postoje uslovi, povezivanje pomoći sa obrazovanjem, obukama, zapošljavanjem ili opremom za rad, dok su starijima, teško bolesnima, osobama sa invaliditetom i onima bez porodične podrške potrebni kontinuitet socijalnih usluga, nega i materijalna sigurnost.
Na osnovu nalaza predloženo je 12 preporuka, među kojima su uspostavljanje stalnog mehanizma saradnje Grada, Centra za socijalni rad i relevantnih organizacija, jednostavnije upućivanje korisnika, unapređenje vodiča kroz prava i usluge i povećanje dostupnosti postojećih socijalnih usluga.
Predloženi su i razvoj programa ekonomskog osnaživanja radno sposobnih korisnika, jačanje kapaciteta humanitarnih organizacija, veća transparentnost njihovog rada, kao i bolji mehanizmi za pronalaženje takozvanih „nevidljivih“ korisnika, posebno starijih samaca, slabo pokretnih osoba, građana bez porodične podrške i stanovnika udaljenih naselja.
- U istraživanju se navodi da uzorak nije reprezentativan i da se nalazi ne mogu statistički generalizovati na sve stanovnike, već da istraživanje treba da posluži za prepoznavanje problema i mogućih lokalnih mera za unapređenje podrške socijalno ugroženima.
Kompletno istraživanje, koje je izrađeno kao deo programa ”EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji”, koji sprovodi Beogradska otvorena škola sa partnerima uz podršku Delegacije Evropske unije i za čiju sadržinu je odgovorno isključivo udruženje Svetionik”, možete pročitati i preuzeti u nastavku teksta.
A. Bajrović
