Poljoprivrednik Muamer Dacić iz sela Bioce kaže za portal Free media da su suše tokom poslednje tri godine više nego prepolovile prinose sena na njegovom gazdinstvu.
On uzgaja oko 550 ovaca, a seno je morao da nabavlja i iz drugih krajeva Srbije, pa je samo iz Valjeva, udaljenog oko 250 kilometara, dopremio oko 400 tovara.
“Ove godine sam mogao da izdvojim 21.000 evra za seno, ali sledeće možda neću moći. Možda ću imati 10.000, ali ne i 20.000 evra. Ako se ovako nastavi, moraću da smanjujem broj ovaca“, upozorava Muamer.
On kaže da se posledice suše osećaju i u ratarskoj proizvodnji, zbog čega je smanjio površine na kojima seju pšenicu, ječam, raž i ovas.
Objašnjava da žitarice zbog nedostatka vlage često ne uspevaju da formiraju kvalitetan klas i daju očekivani prinos, pa ih poljoprivrednici kose dok su još zelene i koriste za ishranu stoke.
“Neko od toga pravi silažu, neko suši i balira za stočnu hranu. Dosta je teško, a poslednje tri godine sve je teže“, kaže ovaj poljoprivrednik.
Dacić navodi da je njegovo domaćinstvo pre tri godine prestalo da proizvodi sir, jer su suša i nedostatak kvalitetne paše uticali na smanjenje količine mleka.
“Čim nastupi suša i trava počne da se suši, ovce nemaju dovoljno mleka za proizvodnju sira. Sjenička ovca može da daje oko 330 grama mleka dnevno, ali kada nastupi suša, za samo sedam dana ta količina padne na 120 do 130 grama“, objašnjava on.
Posebno ističe da ove godine nije imao dovoljno vode za napajanje stoke od početka juna do početka novembra. Dodaje da su i zime poslednjih godina znatno blaže, sa manje snega, što se odražava na vegetaciju i kvalitet pašnjaka.
“Prošle zime imali smo možda petnaestak dana sa snegom. Kod nas se kaže da bez velikog snega nema ni trave“, navodi Muamer.
Priča nam da su poslednjih godina primetni i topli vetrovi koji dodatno isušuju travu, zbog čega poljoprivrednici imaju sve manje vremena za košenje i pripremu sena.
“Pešter je na ivici propasti“, ocenjuje on.
Njegova zabrinutost nije usamljena. I stočari susednih sela upozoravaju da zbog nedostatka paše poljoprivrednici moraju dodatno da hrane krupnu stoku.
Za domaćinstva koja tradicionalno žive isključivo od stočarstva na Pešteri to znači nove troškove, ali i sve manje sigurnosti da će prihod od prodaje stoke, mleka i sira biti dovoljan da pokrije ulaganja.
Nije problem samo koliko kiše padne, već i kada
Poljoprivredna proizvodnja u sjeničkom kraju uglavnom se zasniva na uzgoju žita, krmnog bilja i kombinacija trava, dok su u novopazarskom kraju zastupljene i žitarice, povrće, voće i kukuruz. U tutinskom kraju je oskudna proizvodnja krmnog bilja i sejanih trava, dok je sve ostalo minorno.
Savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Novog Pazara Smail Ejupović ocenio je za naš portal da klimatske promene sve više utiču na poljoprivrednu proizvodnju u sjeničkom i novopazarskom kraju, a da poseban problem, osim suše i visokih temperatura, predstavlja neravnomeran raspored padavina.
“Nije mali problem što nema padavina, ali je još veći što je njihov raspored potpuno poremećen. Duži vremenski period nema kiše, a onda padne ogromna količina koja može da izazove poplave. Kada takva kiša padne na suvo zemljište, voda otiče kao preko betona, jer zemlja ne može da je upije“, objašnjava Ejupović.
On poljoprivrednicima u sjeničkom kraju savetuje da se više opredeljuju za ozimu, odnosno jesenju setvu žitarica, jer takve kulture mogu bolje da iskoriste vlagu iz zemljišta tokom vegetacije.
“Ozima setva ima dovoljno vlage i prolazi kroz određene faze vegetacije dok je ona još dostupna, pa je pogodnija za uzgoj žitarica“, navodi Ejupović.
Naglašava da se posledice suše mogu ublažiti odgovarajućim agrotehničkim merama, među kojima su pravilna upotreba stajnjaka, obrada zemljišta i očuvanje vlage.
“Ako se primeni puna agrotehnika, prinosi mogu da se vrate na optimalan nivo. Međutim, ako se samo zaseje i sve prepusti vremenskim prilikama, onda dolazi do smanjenja prinosa“, kaže on.
Mlađi poljoprivrednici spremniji na promene
Dok se o klimatskim promenama sve češće govori na konferencijama, stručnim skupovima i u strateškim dokumentima, važno je i koliko saveti o prilagođavanju novim uslovima stižu do poljoprivrednika u udaljenim selima.
Ejupović kaže da Poljoprivredna stručna služba organizuje predavanja i edukacije o različitim temama, uključujući klimatske promene i savremene načine obrade zemljišta.
Navodi da je prošle godine održao predavanje o klimatskim promenama i regenerativnoj poljoprivredi, uključujući metode proizvodnje sa smanjenom obradom zemljišta.
Primećuje da su mlađi poljoprivrednici spremniji da prihvate stručne savete, nove tehnologije i drugačije načine proizvodnje, dok se stariji uglavnom teže odriču tradicionalnih metoda rada.
“Imamo poljoprivrednike mlađe generacije koji koriste i veštačku inteligenciju i moje savete i oni se dobro snalaze. Neki mladi ljudi koji su se vratili iz Nemačke veoma ozbiljno su pristupili poljoprivredi. Radimo analize zemljišta, mere popravke i preporuke za upotrebu odgovarajućih đubriva“, navodi Ejupović.
Prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama zavisiće i od spremnosti proizvođača da prihvate stručne preporuke, naročito u oblastima očuvanja vlage, izbora kultura i pravilnog korišćenja zemljišta.
Nedostatak vode godinama ugrožava stočarstvo
Problemi poljoprivrednika na Pešteri dodatno su otežani dugogodišnjim teškoćama u vodosnabdevanju, koje tokom sušnih perioda posebno dolaze do izražaja.
Zbog nedostatka vode za stanovništvo i napajanje stoke, opština Sjenica je u avgustu ove godine proglasila vanrednu situaciju.
Prema podacima koje je početkom septembra za Free media izneo tadašnji direktor Javnog komunalnog preduzeća “Vrela“ Nermin Ljajić, od 101 seoskog naselja na teritoriji sjeničke opštine čak 26 nije imalo vodu.
Najugroženija su bila pešterska sela Ugao, Doliće, Bare, Crvsko, Karajukića Bunari, Buđevo, Rasno i Žitniće, a voda je dopremana cisternama komunalnog preduzeća, Vojske Srbije i uz pomoć iz Užica.
Na ozbiljnost klimatskih promena u ovom kraju ukazuju i podaci Meteorološke stanice u Sjenici.
Meteorološki osmatrač Hatib Hodžić ranije je za Free media izjavio da je Sjenica u periodu od 1960. do 1990. godine prosečno imala dva do tri tropska dana godišnje, dok ih je u narednom tridesetogodišnjem periodu, od 1990. do 2020. godine, bilo sedam do osam, a u pojedinim godinama 21. veka čak dvadesetak.
Reč je o značajnoj promeni za kraj koji je zbog niskih zimskih temperatura dobio nadimak “srbijanski Sibir“.
A. Bajrović
Iz arhive Free media:
