U vreme kada nove platforme omogućavaju razmenu ne samo pisanih, već i glasovnih poruka, fotografija i video snimaka u veoma kratkom periodu, odgovornost roditelja dece digitalnog doba, konstantno se povećava.
Deca su od rođenja sve više izložena različitim vrstama ekrana, od kojih ih, prema preporuci stručnjaka, u najranijem uzrastu treba potpuno izolovati, što je u praksi teško ostvariti.
Čitalačke navike nauštrb digitalnih sadržaja
Mama jednoipogodišnje devojčice, Amela Kačapor Hasković kaže da je njena ćerka, sticajem okolnosti pre šest meseci prvi put došla u kontakt sa mobilnim telefonom.
„Igrom slučaja moja ćerka je došla u kontakt s telefonom, ali videla sam da je to toliko i ne zanima. Ona pogleda, ali nastavi sa nekom svojom aktivnošću koju je započela i pre toga, što me raduje. Iako nisam bila srećna što joj je u tom uzrastu dat telefon, nisam ni paničila, jer danas je prosto nemoguće da dete ne dođe u kontakt sa nekom vrstom ekrana“, kaže Amela.
Ova mlada i obrazovana mama, koja je master filolog, profesorica srpskog i bosanskog jezika, konstantno se edukuje u oblasti digitalnog roditeljstva, jer je svesna da će izazovi postajati sve veći kako njena ćerka bude odrastala.
„Sve što ona bude veća, sve će manja biti moja kontrola nad njom i ona će u nekom trenutku početi samostalno da upravlja svojim životom. Zato se trudim da od malena lepo razgovaramo, kao sa odraslom osobom i za sada sam zadovoljna rezultatima“, priča nam ona.
S obzirom da deca slušaju, ali da više kopiraju šta rade odrasli, Amela se trudi da svojoj ćerki prenese ljubav prema knjizi.
„Deca gledaju i kopiraju šta mi i kako radimo. Ako smo satalno na telefonu ili ispred tv-a, naravno biće i oni. Kad smo kod kuće, ja gledam da uzmem neku knjigu da čitam, a ona onda odmah ide po svoju slikovnicu i to joj bude zanimljivo. Donosi mi da zajedno kao čitamo, da joj ja pričam šta se tu nalazi i o čemu se radi“, navodi ona.
Veruje da će decu sve ono što im roditelji pokazuju od malena pratiti tokom čitavog života, ali brine je digitalno roditeljstvo u većim uzrastima.
„Čitala sam da deca koja preterano gledaju u ekran, odrastaju u sociopate i psihopate. To me je prilično uplašilo i odlučila sam da joj, koliko je u mojoj mogućnosti, ukinem svaki vid ekrana što je duže moguće“, ističe ona.
Amela Kačapor Hasković
Nije sigurna kada će kupiti ćerki prvi telefon, ali planira da joj kroz razgovor u svim fazama odrastanja konstantno ukazuje na dobre i loše strane savremenih digitalnih uređaja.
„Naravno da će moći da koristi i internet i telefon, jer to je sastavni deo obrazovanja od osnovne škole do fakulteta, pa i svakog radnog mesta, posao nam je bukvalno u telefonima, ali da to bude u što manjoj meri. Ne znam kada ću joj kupiti prvi telefon, ali trudiću se da to bude što kasnije“, naglašava Amela.
Ograničiti upotrebu interneta, negovati živu komunikaciju
Svoju zabrinutost zbog nekontrolisane upotrebe telefona i interneta, kao i sadržaja na različitim platformama, podelio je s nama i otac dvoje osnovaca iz Novog Pazara Sead Novalić.
Iako mu je internet bezmalo pa prirodno okruženje, jer već dugi niz godina radi kao montažer i snimatelj u televiziji, on veruje da digitalno doba u velikoj meri otvara mogućnosti da dete odluta na neku pogrešnu stranu.
„Mi smo ranije imali školski program na RTS-u, gde smo mogli da vidimo nešto korisno. Sada je toga sve manje i ja bukvalno ne palim televizor, izuzev kad deci pustim neki crtani u pauzi od učenja“, kaže on.
Naglašava da je najbitnije izabrati adekvatan sadržaj u skladu sa uzrastom deteta i upozorava da je sve više crtanih filmova sa elementima agresije.
„Ne možete reći detetu – evo ti telefon, a ja ću da popijem kafu sa suprugm ili drugom. Ako se gleda crtani, najbolje je da ga gledamo zajedno i komentarišemo i dobre i loše stvari. Ako gledmao neki film, mnogo je bitno da pratimo sadržaj da li odgovara dečijem uzrastu“, ističe Sead.
Sead Novalić
Prema njegovom shvatanju digitalno roditeljstvo je nova, neistražena grana u roditeljstvu koja iziskuje maksimalnu budnost, kako deca ne bi zalutala u tom imaginarnom svetu koji donosi internet.
„Bez interneta se ne može, ali nad njim je teško uspostaviti kontrolu. Potrebno je upotrebljavati ga na pravilan način i o tome mnogo mora da se vodi računa. Roditelji su na novom testu, koji nije lak i potrebno im je puno sreće znanja i konstantne edukacije“, navodi on.
Ističe da mladi roditelji, koji su i sami upotrebljavali internet, možda i ne uviđaju njegove negativne strane u dovoljnoj meri.
„Ja radim u televiziji, koristim internet, računar, mobilni, ali jedva čekam da se od toga odmorim. Iako konstantno upotrebljavam tehnologiju, moje viđenje je da nas nova tehnološka dostignuća sve više udaljavaju od dece, naših najbližih, čak i od nas samih“, upozorava on.
Nedostatak žive komunikacije vidi kao ključni problem.
„Na svakom koraku se mogu videti bračni parovi u kafićima i restoranima koji ne razgovaraju međusobno, već gledaju u telefone. To po meni ukazuje na hipnozu na globalnom nivou, jer ako ne komuniciramo, gubimo sve! Moj savet je da se što manje i dozirano koristi internet“, zaključuje ovaj zabrinuti roditelj.
Rešenje za sve probleme u prevenciji i edukaciji
Članica Gradskog veća Novog Pazara, zadužena za obrazovanje, inače prosvetna radnica i majka dvoje dece Denisa Curić kaže da se dobar temelj digitalnog roditeljstva postavlja onda kada dete do treće godine života uspemo da sačuvamo od uticaja različitih ekrana.
Ona tvrdi da za sve, pa i za uvođenje u digitalni svet, treba da postoji priprema.
„Kao što tinejdžeru nećemo dati ključ od automobila pre nego nauči da vozi, tako ni malom detetnu ne treba dati telefon, ako ga nismo uputili kako da ga koristi. Nažalost, kod nas to nekako ide obrnutim redom i ne samo kod nas već i u svetu uopšte“, smatra Curić.
Navodi da je statistika poražavajuća po pitanju vremena koje deca školskog uzrasta provode ispred ekrana, radnim danima do četiri, a vikendom i do sedam sati.
„Problem je što deca zapostavljaju neke osnovne životne funkcije i onda se postavlja pitanje zašto nema komunikacije, druženja, zašto su deca zatvorena, a ne pitamo se zbog čega, da li to mi sami stvaramo? Govorimo o bezbednosti dece na internetu, ali ne i o tome kako da ih naučimo da vreme ispred ekrana koriste za svoju ličnu dobrobit, kako da kreiraju digitalne sadržaje; da pronalaze, procenjuju i stvaraju nove informacije“, upozorava ona.
Ukazijući na sklonost zajednice da fokus svakog problema stavlja na roditelje, Curić upozorava da treba voditi računa i o socijalnom okruženju koje takođe ima uticaja na vaspitanje dece.
„Deca su svakog trenutka izložena različitim uticajima. U obrazovnom sistemu jednu od osam osnovnih, čine i digitalne kompetencije prosvetnih radnika, što podrazumeva znanje o bezbednom korišćenju digitalnih tehnologija, pa su pored roditelja i prosvetni radnici vrlo bitan faktor u stvarnaju bezbednog digitalnog okruženja“, kaže Curić.
Ističe da roditelji u našoj zemlji, prema statističkim podacima nedovoljno koriste mehanizme kontrole nad sadržajima koje njihova deca posećuju na internetu.
„Kontrola je veoma bitna, s obzirom na sve zastupljenije digitalno nasilje. Poražavajuće je da deca koja dožive takvu vrstu nasilja uglavnom ćute i čekaju da to prođe, zatvore ikonicu ili blokiraju osobu. Veoma mali broj o tome govori svojim vršnjacima, 30 odsto njih govori svojim roditeljima, a vrlo malo, tek se četiri do pet odsto dece obraća nastavnicima i stručnim licima za pomoć“, navodi ova predstavnica lokalne uprave u Novom Pazaru.
Denisa Curić
Ona dodaje da se sajber nasilje uglavnom dešava u periodu kada su deca najosetljivija, između 13. i 15. godine života.
„Oni su na internetu svoji heroji. Internet im omogućava da u okviru jedne igrice i društvenih mreža kreiraju neki svoj svet, a naš zadatak je da oni budu heroji u realnom svetu, da im pružimo mogućnost da ostvaruju određene aktivnosti i sadržaje i naučimo ih da za sve postoji uzrok i posledica. Na internetu, u tom njihovom imaginarnom svetu, toga nema“, naglašava ona.
Prema njenom mišljenju rešenje za svaki problem, pa i digitalnu bezbednost, je prevencija i edukacija, u čemu, kako ističe, značajnu ulogu imaju i mediji, koji roditeljima pružaju korisne informacije.
„Veoma je teško u datom trenutku proceniti šta je najbolje preduzeti, ali ako se stručnom licu, bilo u školi ili lokalnoj zajednici obratimo za pomoć, lakše ćemo naći rešenje“, poručuje Curić.
S obzirom da deca teško prepoznaju digitalno nasilje i da nerado govore o tome, potrebno ih je stalno podsećati na broj Nacionalne kontakt službe za bezbednost dece na internetu 19833, gde se anonimno mogu obratiti i potražiti pomoć, a važno je da znaju i da korisne savete mogu dobiti na sajtu www.čuvamte.gov.rs .
S. Ljajić
Projekat “Roditeljstvo u digitalnom dobu“ realizuje Udruženje građana Free media, uz sufinansiranje iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
