Psihološkinja udruženja Reakt Milena Mutavdžić kaže za portal Free media da je polazak u prvi razred jedan od važnijih koraka ka samostalnosti deteta i da im je potrebno razumevanje, a ne prevelika očekivanja.
“Polaskom u prvi razred menja se mnogo toga odjednom. Dete ima novu dnevnu rutinu, mnogo očekivanja, odgovornosti, a tu su i drugačiji odnosi sa vršnjacima i odraslima. Ono više nije samo dete koje se igra, već postaje učenik koji treba da prati pravila, izvršava zadatke, snalazi se u grupi i postepeno preuzima odgovornost za sebe i svoje ponašanje“, podseća ona.
Naglašava da u školskom sistemu dete počinje intenzivnije da gradi sliku o sebi, te da mu je za prihvatanje novih životnih uloga potrebno dati vremena.
“Kroz ocenjivanje i procenjivanje učitelji detetu šalju povratnu informaciju o tome kakvo je ono, šta može ili ne može da uradi, koliko je uspešno ili neuspešno u izvršavanju zadataka. Sa druge strane su pripadanje i ocena od vršnjaka. Zato im treba dati dovoljno vremena, jer se ne može očekivati da se dete preko noći pretvori u đaka“, tvrdi Mutavdžić.
Primećuje da roditelji provode mnogo više vremena u izboru garderobe i školskog pribora nego u pripremi za novo životno poglavlje prvaka.
“Vrednost deteta ne treba poistovećivati sa ocenama koje dobija. Treba mu objasniti da ocena ne znači da on vredi ili ne, već da li je dovoljno uspešno ili neuspešno savladao određeni zadatak, koji ga ni u kom slučaju ne definiše kao ličnost“, pojašnjava ova psihološkinja.
Roditeljima savetuje da obrate pažnju na osećanja deteta, na to kako ono govori o učiteljici i vršnjacima, da li je umorno, razdražljivo i povučenije nego ranije ili sa uživanjem i nestrpljenjem čeka polazak u školu.
“Umesto uobičajenog: koju si ocenu dobio, kako je danas bilo u školi, da li si nešto znao ili nisi, važno je detetu postaviti pitanje na malo drugačiji način, u smislu: šta ti se danas svidelo u školi, šta je bilo najlepše što ste radili, a šta je ono što ti se najmanje svidelo, šta ti je bilo teško, a u čemu si uživao“, preporučuje ona.
Školski koncept je, prema njenim rečima, dobra priprema za odrastanje, a roditelji kroz razgovor mogu da uvide sa kakvim poteškoćama se njihovo dete suočava.
“Ukoliko je dete uplašeno, teško stvara socijalne odnose, ima tremu pri odgovaranju, to su polja na kojima treba raditi. Svako dete je priča za sebe i ne možemo očekivati da se svako dete na isti način ponaša u školskom kontekstu“, zaključuje Mutavdžić.
S. Ljajić
