Bibliotekarka Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke “Dositej Obradović” u Novom Pazaru, Azra Biševac kaže za portal Free media da su biblioteke danas od klasičnih čuvara knjiga postale multifunkcionalni kulturni centri.
”Savremeno bibliotekarstvo se značajno transformisalo poslednjih decenija. Dok su nekada biblioteke bile gotovo isključivo mesta za pozajmicu štampanih knjiga, one danas nude elektronske kataloge i digitalne baze, što je pre dve decenije bila retkost”, navodi ona.
S toga se nameće zaključak, kao i u mnogim profesijama savremenog doba, da bi se bibliotekar iz prošlog veka danas bavio svojim poslom, morao bi da prođe dodatne obuke iz oblasti bibliotekarstva i informacionih tehnologija.
Čitaocima međutim, one nisu neophodne. Dok mlađe generacije brzo i lako dolaze do informacija, kroz digitalne baze i elektronske knjige, još uvek ima onih, strpljenjem naoružanih tradicionalnih čitača pravih papirnih knjiga.
”Čitaoci se sve više okreću savremenim autorima i digitalnim sadržajima, dok se kod mlađih održava obavezna lektira. Biblioteke prate trendove nudeći digitalne baze i kulturne programe, ali štampane knjige ostaju temelj čitalačke kulture”, tvrdi Biševac.
Azra Biševac, bibliotekarka
Dodaje da digitalni sadržaji imaju dvostruki uticaj na čitalačke navike i odnos prema knjizi.
”S jedne strane olakšavaju pristup informacijama, a s druge, digitalne platforme otvaraju nove mogućnosti za promociju knjige i širenje čitalačke kulture. E-knjige, audio knjige i online biblioteke omogućavaju da se literatura učini dostupnom široj publici. U suštini, digitalizacija menja način čitanja, ali knjiga ostaje ključni izvor znanja i kulture”, ističe ova bibliotekarka.
Među najtraženijim knjigama na Odeljenju za odrasle je delo višestruko nagrađivanog novopazarskog autora Enesa Halilovića “Bekos”, a veliko interesovanje vlada i za knjigama stranih autora: “Okrugla kuća” Lujze Erdrik, “Žene koje razmišljaju previse” Suzane Nolen Huksema, “Kraljevi reka” od Ket Džerman i slično.
Zavičajno odeljenje, čuvar kulturnog identiteta
Knjižni fond biblioteke u Novom Pazaru ima blizu 80. 000 knjiga, od kojih hiljadu i po se svrstava u zavičajnu književnost, koja čuva kulturni identitet lokalne zajednice.
Na osnovu posete promocijama dela zavičajnih autora, može se reći da interesovanje za ovom vrstom književnosti raste i da ona u ovom gradu ima stabilnu i vernu publiku.
“Čitaoci rado posežu za delima lokalnih autora, jer u njima prepoznaju svoj identitet, tradiciju i kulturno nasledje. Promocijama zavičajne književnosti prisustvuju sve generacije, jer ona, ne samo da čuva uspomene na prošlost, već inspiriše nove generacije da se povežu sa svojim zavičajem kroz književno stvaralaštvo”, objašnjava Biševac.
Na sajtu biblioteke mogu se naći tekstovi nekadašnjih časopisa “Bratstvo”, “Novopazarski glasnik”, “Novopazarski zbornik”, “Mak” i “Sopoćanska viđenja”, kao i 130 knjiga, dok je u procesu nastavak digitalizacije zavičajne građe.
Nove generacije čitaju manje ili drugačije?
Biblioteka odavno nije samo mesto za pozajmljivanje knjiga, već i prostor za istraživanje, edukaciju i susrete i ma koliko nam se činilo da mlađe generacije čitaju manje, ispostavlja se da zapravo čitaju drugačije.
Savremeno doba sve više nameće kraće forme i brže informacije, a pod uticajem telefona i interneta, kao da mladima sve više nedostaje strpljenja za duge tekstove.
Međutim, novopazarska biblioteka poslednjih godina beleži rast broja članova i veću posećenost.
Tome, prema rečima bibliotekara, doprinose kulturni sadržaji, manifestacije, promocije i razne povoljnosti za članove.
“Postoje akcije besplatnog učlanjena dece predškolskog uzrasta i đaka prvaka, za učenike prvog razreda srednjih škola, ali i za penzionera, socijalne slučajeve, kao i povoljnosti kolektivnih učlanjenja”, napominje ona.
Jedan od noviteta je i besplatna aplikacija “Skeniraj i slušaj“ putem koje je čitaocima dostupno 60 zvučnih knjiga.
“Zvučnoj arhivi mogu pristupiti svi građani, dovoljno je samo skenirati aplikaciju. Takođe postoji kutak za slepe i slabovide, gde osobe sa invaliditetom imaju priliku biti redovni korisnici biblioteke i slušati preko 100 audio knjiga”, naglašava naša sagovornica.
Dodaje da postoji i kutak za penzionere, gde oni mogu provoditi svoje slobodno vreme, čitajući dnevnu štampu i ostalu građu koja ih interesuje.
Papirne knjige neće nestati, postaće vrednije
Ova novopazarska bibliotekarka veruje da knjige u papirnom obliku u budućnosti neće nestati, a da će biblioteke sve više biti u ekranizovanom prostoru štampanih izdanja.
“Biblioteke će sve više nuditi digitalne kolekcije, biće spoj digitalnog i fizičkog, mesta gde će se tehnologija koristiti da znanje postane dostupnije, ali gde se i dalje neguje ljubav prema štampanoj knjizi. Knjige u papiru neće nestati, već će dobiti novu, još vredniju ulogu”, zaključuje ona.
Narodna biblioteka “Dositej Obradović”
Novopazarska biblioteka pre pet godina obeležila je stogodišnji jubilej postojanja.
Njen razvojni put menjao se od knjižnice i čitališta do gradske i narodne biblioteke.
Kao datum osnivanja prve prave biblioteke u Novom Pazaru beleži se 30. jun 1921. godine, na osnovu arhiviranog dokumenta “Opšti Izveštaj godišnji o školama u okrugu Raškom za 1920/21“, koji se čuva u Istorijskom arhivu "Ras".
S. Ljajić
