Novopazarski glumac Nedim Nezirović (28) široj javnosti postao je poznat po ulozi Paše u seriji “Klan”, kao i Jovanče u filmu “Nečista krv- Greh predaka”. Gluma je, kako kaže, njegova želja od detinjstva i pokazalo se da ono što je iskreno maštao vremenom se ostvarilo. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta. Svojevremeno je na Festivalu predstava za decu i mlade, profesionalnih pozorišta Srbije “Mali Joakim“ u Lazarevcu, poneo glavnu nagradu za ulogu Milana – deteta kome je svega dosta, u predstavi “Nije lako biti dete” Regionalnog pozorišta Novi Pazar. Živi i radi u Beogradu.
Free media: Trenutno publika u Beogradu može da Vas vidi u Narodnom pozorištu, u kojim predstavama?
Nezirović: Igram trenutno u dve predstave- Tolstojev “Rat i mir” i “Pelikan” Avgusta Stindberga. U planu je da do kraja sezone ostvarim još dve uloge u novim produkcijama Narodnog pozorišta. U Beogradskom dramskom pozorištu je uskoro premijera “Idiota” F. M. Dostojevkog, kojeg smo pripremali krajem prošle godine, gde igram Parfjona Rogožina. U Malom pozorištu “Duško Radović”, kojem se rado i sam vraćam, nakon “Dečaka sa koferom” ove sezone sam imao premijeru “Bambija” Feliksa Saltena, a u novom beogradskom pozorištu “Hartefakt kuća” igram predstavu “Bilo bi šteta da biljke krepaju”.
Free media: Publika Vas je ipak najviše upoznala preko malih ekrana, u serijama. Šta više volite, film ili pozorište?
Nezirović: Pozorište je moja prva ljubav. Film i glumu na filmu počeo sam na akademiji da upoznajem. Retko ko će biti siguran čemu dati prednost. Trenutno mnogo radim u pozorištu i raduje me ova faza profesionalnog života. U pozorištu se osećam kao kod kuće, mogu da grešim, da se toga ne bojim, jer me pozorište čuva. Uči me da ne očekujem rezultat, već da zavolim proces stvaranja predstave i uloge. Pozorište uvek daje drugu šansu. Kamera greške ne prašta. Film je dosta okrutniji i glumac nema osećaj kakav je posao uradio dok ne dođe na premijeru, a tada obično bude kasno. Nadam se da ću na nekom sledećem snimanju moći da upotrebim veštine koje mi rad u pozorištu donosi.
Free media: Kako izgleda kada glumac istovremeno igra više uloga, je li to naporno?
Nezirović: Prosto, ne razmišljam o tome. Uglavnom se i sam iznenadim kada, na kraju meseca, shvatim koliko sam predstava odigrao. Za mene postoji samo trenutak u kom igram jednu ulogu. Ostale čekaju svoj red.
Free media: Koje uloge najviše volite da igrate i koju ulogu nikada ne biste prihvatili?
Nezirović: Volim uloge koje nose iskustvo i nečemu me uče. Ne volim uloge koje to ne čine, već služe neukusnoj zabavi.
Free media: Koliko Vam je odrastanje u Novom Pazaru pomoglo u tumačenju likova, koliko je ova sredina inspirativna?
Nezirović: Novi Pazar je moj emotivni, duhovni i psihološki sadržaj. To su moji instrumenti. Na tome sviram. I od toga ne može da se pobegne.
Free media: Vidite li sebe na sceni novopazarskog Regionalnog pozorišta?
Nezirović: Igrao sam na novopazarskoj sceni više puta. A tek sam počeo.
Free media: Koliko novopazarska scena daje prostora umetnicima?
Nezirović: Nisam u to siguran. Mislim da Novi Pazar ima mnogo talentovanih pojedinaca, ali da je prostora da se ti talenti usmere i neguju izuzetno malo. To je sve veći grad i shodno tome bi bilo pametno da sredina osluškuje potrebe zajednice koja se širi. Ulaganje u kulturu donosi “samo” duhovni profit društvu, to nije finansijski unosno. Rekao bih da grad ulaže u infrastrukturu, vodeći računa o interesima pojedinaca, usled čega urbanistički identitet grada sve više gubi svoju prepoznatljivu autentičnost. Zato me svaki dolazak, nakon par meseci, iznenadi jer osećam sve veću otuđenost usled nekontrolisane gradnje koja nema nikakvu ideju osim ličnog profita. Mislim da ubrzo neću praviti razliku izmedju delova grada i naselja i da će sve manje biti odrednica gde ko živi, iz koje ulice je neko u koga sam bio zaljubljen, pa i da se orijentišem prema nečijoj “kući, kafani, sokaku, dućanu…”
Free media: Predstava “Beton mahala“ izvedena je, nakon sedam godina, pre godinu danas ponovo u Novom Pazaru. Kakav je bio osećaj biti ponovo na istoj sceni nakon toliko vremena, u toj istoj predstavi?
Nezirović: Poseban, kao i premijera te predstave. Samo smo mi malo stariji, sa drugačijim boljkama, ali i dalje svežim pamćenjem i emocijama. Mislim da je tim igranjem, u mestu gde je i nastala, zatvoren krug jedne priče koja je promenila živote ljudi koji su je živeli.
Free media: Koja je vaša poruka mladima koji žele da se bave glumom? Šta je ono što jedan mladi glumac/ glumica mora da poseduje?
Nezirović: Rano je da dajem mladima bilo kakav savet. Moram još malo da odrastem. Mladost je sama po sebi dovoljno lepa, a komplikovana da bih najradije, da umem, sebe posavetovao. Dovoljno je da ste sigurni da volite ono što biste radili i to je sve što svako treba da poseduje za bilo koji poziv.
M. Jovičić
