Iz ovog centra navode da u ovom gradu postoji samo jedna profesionalna hraniteljska porodica i da je potreba za istim velika.
U pismenom dopisu CSR-a stoji, da osim te porodice, u Novom Pazaru postoji i ostalih 15 srodničkih hraniteljskih porodica, kao i to ranije nije bilo ni jednih, ali ni drugih.
“Određeni broj dece smešten je u ustanovama socijalne zaštite, a postoji i jedan broj njih pod okvirom oblika socijalne zaštite starateljstvo, za koji nema finansijske nadoknade, osim u obliku jednokratnih pomoći za specifične situacije“, navodi se tom dopisu.
Na pitanje zašto u Novom Pazaru ne postoji dovoljno hraniteljskih porodica, većina građana sa kojima smo razgovarali smatra da je to posledica nedovoljne informisanosti o samom pojmu hraniteljstva, uz kritiku da se “ni mediji, a ni same institucije, koje bi trebalo da rade svoj posao, ne bave dovoljno njegovom promocijom“.
Sa druge strane, predstavnici CSR Novi Pazar navode da su sa Centrom za porodični smeštaj i usvojenje (CPSU) Kragujevac dogovorili da će zainteresovanim građanima ponuditi opciju hraniteljstva, kao humanog i korisnog načina zbrinjavanja maloletne dece, ali da u međuvremenu nije bilo zainteresovanih potencijalnih hranitelja.
Neki novopazarski sociolozi trenutnu situaciju objašnjavaju posledicom zbira delovanja različitih faktora, u kojoj se primećuju različite kontradiktornosti.
”Umnogome glas sredine i okruženja osujećuje svaki vaš potez, o kojem možda vi i potencijalno razmišljate, ali se tako uguši ta ideja, znajući kako će da reaguje vaše primarno okruženje ili šira zajednica”, kaže za naš portal sociološkinja Andrijana Maksimović.
Andrijana Maksimović
Mnoge porodice bi se i odlučile za ovaj korak, da ne postoji strah od vezivanja i suočavanja sa novim izazovima sa kojima bi se kao novi hranitelji susreli, kažu psiholozi.
Oni dodaju i da je nedovoljno informacija o tome kako jedna hraniteljska porodica funkcioniše, te da ljudi često mešaju hraniteljstvo sa usvajanjem.
“Opravdano je da postoji strah od nove situacije i od preuzimanja takve odgovornosti. Hranitelji treba da se edukuju pre samog ostvarivanja te uloge i da znaju da je to privremeno, a da je za svačiji zdrav i normalan razvoj potrebna samostalnost“, rekla je psihološkinja Naida Karasalihović Bulić.
Naida Karasalihović Bulić
Predsednik Udruženja građana “Svetionik“ Mirza Aličković kaže da se Novopazarci lakše opredeljuju za druge vidove pomoći deci bez roditeljskog staranja.
“Iako Novi Pazar ima samo jednu hraniteljsku porodicu, u većini slučajeva kada se desi da dete ostane bez jednog ili oba roditelja, najčešće brigu o njemu preuzima najbliži srodnik“, kaže on.
Aličković smatra da je najveći razlog ove problematike u radu i funkcionisanju institucija u Novom Pazaru.
Mirza Aličković
“Ustanove u ovom gradu i u okolini skoro da ne vode nikakvu kampanju, niti brigu o ovom problemu u smislu podizanja svesti kod građana koliko je neophodno povećati broj hraniteljskih porodica. Mislim da je važno uputiti najveći apel i tako izvršiti pritisak na njih i na donosioce odluka kako bi se ova brojka promenila“, rekao je on.
Hraniteljska porodica dobija mesečnu naknadu za svoj rad, a osim toga obezbeđena je i mesečna naknada za izdržavanje deteta i sve njegove potrebe. Hranitelj može biti samo osoba za koju je utvrđeno da ima lična svojstva, na osnovu kojih se može zaključiti da će se starati o detetu u njegovom najboljem interesu.
Kako prenosi Radio-televizija Vojvodine, danas u Srbiji na odlazak u hraniteljske porodice čeka između 150 i 200 dece.
“Hranitelji dobijaju naknadu za rad od 25.000 dinara po detetu i na to ostvaruju i pravo na poreze i doprinose za penziju i zdravstveno osiguranje. Za dete se obezbeđuju posebna sredstva za njegovo izdržavanje u iznosu od oko 40.000 mesečno. Dete dobija i sredstva za džeparac i pored toga se finansiraju neki dodatni troškovi, na primer troškovi mature, ekskurzije”, rekla je za tu televiziju supervizorka CPSU Beograd Tamara Borisavljević.
Hraniteljstvo, kao privremeni oblik zaštite deteta traje do razrešenja krizne situacije u biološkoj porodici i može potrajati i do potpunog osamostaljivanja deteta.
Dete se smešta u hraniteljsku porodicu kako bi mu se obezbedilo odgovarajuće porodično okruženje u kome će rasti, vaspitavati se, obrazovati i osposobljavati se za samostalan život, prateći sve svoje potencijale i imajući sve iste šanse kao i ostala deca.
Mejrema Nicević Nokić
