Oni, ali i njihovi profesori, za portal Free media kažu da je ipak najvažnije od svega sačuvati mentalno zdravlje, koje je osnov za normalno funkcionisanje.
Studentkinja četvrte godine Poslovne informatike Univerziteta u Novom Pazaru Šejla Čolaković smatra da je važno ne ustručavati se, već potražiti pomoć.
“Studiranje bih nazvala ‘vežbom upravljanja vremenom’. Potrebno je napraviti dobar raspored i postaviti realne rokove, razbijajući velike projekte na manje zadatke kojima je lakše upravljati i, ukoliko zaškripi, tražiti podršku, bez ustručavanja”, kaže ona.
Profesori, školska i akademska savetovališta su prema njenom mišljenju prva adresa za pomoć, jer oni studente mogu povezati sa korisnim resursima.
Šejla smatra da školovanje i rad u isto vreme mogu biti veoma izazovni.
“Pobrinuti se da nađete vremena da prihvatite oboje može biti kao žongliranje. Mogu reći da profesori uglavnom imaju razumevanja, ali sve zavisi od stila predavanja i do politike svakog predavača pojedinačno. Dok je kod nekih obavezno prisustvo na svakom predavanju, kod drugih je dovoljno povremeno ili čak nikako”, objašnjava ona.
Studentkinja prve godine Psihologije na istom univerzitetu Elida Numanović kaže da ne oseća dodatni stres niti ispitnu anksioznost.
“Upisala sam nešto što volim, a kada volimo ono što radimo nema stresa. Mnogo mojih kolega oseća tremu pre polaganja ispita, dok sam je ja imala samo na prvom ispitu”, ističe Elida, koja studira i radi istovremeno.
Dodaje da profesori nemaju baš razumevanja za zaposlene studente.
Njen kolega Amer Hanuša priča za naš portal da oseća pritiske, jer, kako priznaje, ne ume dobro da se organizuje.
“Teško je studirati i ja nikako ne uspevam da se izborim sa pritiskom, koji je uvek tu. Ono što mi stvara dodatni pritisak je to što ne umem da se organizujem i što sve radim u poslednjim minutima, bukvalno minut do 12”, objašnjava on, naglašavajući da profesori uglavnom nemaju razumevanja za brige studenata.
Profesorica grupe psiholoških predmeta Univerziteta u Novom Pazaru Semrija Smailović ističe da je mentalno zdravlje predstavlja osnov za funkcionisanje na privatnom, profesionalnom i socijalnom planu.
“Period studiranja je prepun izazova koji pored osećaja slobode, nose stres, anksioznost, a nekada i druge ozbiljnije probleme ili prolazna stanja uzrokovana brojnim faktorima, kao što su akademski pritisci i očekivanja od sebe, očekivanja od drugih, prilagođavanje, finansijski problemi ili neki zdrastveni problem”, navodi Smailovićeva.
Dodaje da je važno da studenti znaju da uvek mogu i da treba da se obrate za pomoć asistentima i profesorima, ako su problemi povezani sa akademskim pritiskom i obavezama, dok se za sve druge ozbiljnije probleme mogu obratiti licenciranim psiholozima ili psihoterapeutima.
Usled ozbiljnijih problema, navodi Smailovićeva, biće savetovani i usmereni prema relevantnim resursima za mentalno zdravlje.
“Univerzitet u Novom Pazaru, odnosno Departman za pedagoške i psihološke nauke na raspolaganju je svim studentima za podršku, a posebno profesori čija je uža naučna oblast Klinička psihologija, te saradnici koji su psihoterapeuti. Oni će im pomoći da prepoznaju i prevaziđu izazove sa kojima se susreću”, naglašava ona.
Pojašnjava i da se kroz nastavne i vannastavne aktivnosti univerziteta organizuju savetovanja za pomoć u prihvatanju i organizovanju akademskog i privatnog života, te ističe da na takvim radionicama studenti mogu steći i ovladati veštinama upravljanja stresom.
M. Numanović
