Primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koja treba da počne od 1. juna ove godine, podrazumena upotrebu ovog jezika u obrazovanju, medijima i javnoj administraciji, a za nepoštovanje odredbi su predviđene novčane kazne od 5.000 do 150.000 dinara.
Iako je Zakon usvojen pre tri godine, njemu se i danas protive neki stručnjaci, ali i Odbor za standardizaciju srpskog jezika i Srpska pravoslavna crkva, jer smatraju da izmene nisu u duhu jezika i da su politiki i ideološki obojene.
Do sada je objavljeno nekoliko priručnika, koji ukazuju na brojne zablude, a čije smernice bi trebale da pomognu branšama koje će zakonski biti u obavezi da primenjuju nazive zanimanja u ženskom rodu, a imaju određene nedoumice.
Sagovornici portala Free media smatraju da se primena rodno osetljivog jezika u Novom Pazaru neće desiti preko noći, te da je potrebno određeno vreme, pre svega zbog patrijarhalnog vaspitanja, koje je u većini porodica još uvek prisutno.
Docentkinja na Departmanu za filozofske nauke, studijska grupa za psihologiju, na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP) Milena Belić kaže da je ova tema za sada rezervisana za akademske krugove, institucije i sprovođenje zakonskih regulativa, a nešto manje u svakodnevnom govoru građana.
“Naravno da će se to promeniti. Dakle, ako negujemo rodnu ravnopravnost i vidljivost i žena i muškaraca, to treba da bude potkrepljeno u jeziku. Jezik treba da odražava nameru jednog društva da svi njeni članovi, uključujuči muškarce i žene, budu podjednako vidljivi, bez obzira na profesionalnu sferu“, rekla je Belićeva.
Ona smatra da treba razmišljati o tome zašto je upotreba rodno senzitivnog jezika na neki način čak i ismevana ili pogrešno shvaćena, odnosno zašto kod nekih ljudi ostavlja utisak zbunjenosti o tome da li je treba sprovoditi ili ne, čak i straha da se ne ogreše o neku jezičku normu ili pravila koja propisuju zvanične institucije.
Milena Belić, docentkinja na Departmanu za filozofske nauke, studijska grupa za psihologiju, na DUNP
“Obično nam je prirodno da kažemo da je žena čistačica, kafekuvarica ili babica, jer su to neke uloge koje joj, kako se smatra, prirodno pripadaju, ali zato imamo veliki problem da kažemo epidemiološkinja ili docentkinja. To zapravo potkrepljuje činjenicu da su to sfere koje su dugo, u tradicionalnom patrijarhalnom društvu, bile pre svega rezervisane za muške pozicije“, rekla je Belićeva.
Ona ističe da se promena neće desiti preko noći, te da je potrebno da se u taj proces uključe institucije, te da se kroz obrazovanje to implementira.
“Praksa koja se bude sprovodila, a to je ravnopravno isticanje dostignuća muškaraca i žena, uvažavanje u profesionalnom, akademskom ili bilo kom smislu, spontano će to podržati. Sama činjenica da se neko potpisuje kao doktorka, hirurškinja ili psihološkinja naglašava značaj da su se i žene afirmisale u toj oblasti i to može da je osnaži, u smislu da bude svesna svoje pozicije“, kaže ova docentkinja.
Ona dodaje da smo mi u obavezi da čuvamo normu jezika kojim govorimo, te da to niko ne osporava i ne meša se u lingvističku sferu, u ono što norma zagovara.
“Međutim, jezik je promenljiva kategorija. U psihološkom smislu postoji vrlo značajna teza a to je da kada postoji narativ o nečemu, kada je nešto uključeno u jezik, to direktno utiče na stavove o tome i generalno mišljenje ljudi o nekoj temi, bez obzira na to o čemu se radi. Recimo, do skoro u upotrebi našeg jezika nije postojala reč mobbing, koja znači zlostavljanje na radnom mestu. To je psihopatološka pojava koja postoji od kako je sveta i veka, ali se sada imenuje, a čim se imenuje, ona se i prepoznaje“, pojašnjava Belićeva.
Detalj iz pripručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost
Ističe da nekih pomaka već ima, navodeći primer da zvanične ustanove, ali i sami psiholozi prilikom sprovođenja nekih istraživanja i anketa koriste rodno senzitivni jezik, koristeći dvojne termine, što se ranije smatralo neprihvatljivim i rogobatnim.
Profesorica bosanskog i srpskog jezika u Gimnaziji u Novom Pazaru Melida Rebronja smatra da u ovom delu Srbije društvo još uvek nije spremno na upotrebu rodno osetljivog jezika, pre svega zbog patrijarhalnog vaspitanja, koje je u većini porodica prisutno.
“To je naročito vidljivo u ruralnim sredinama, gde ljudi nisu naviknuti na to da žena krči put, da je žena neko ko može da bude stub ustanove, da bude na braniku svega, da nije samo kuvarica, spremačica i tako dalje. Mislim da smo kod ove teme na samom početku“, rekla je Rebronja za portal Free media.
Ona ističe da se upotrebom rodno osetljivog jezika žena dovodi u poziciju vidljivosti, ali da će trebati duže vreme da postane normalan, svakodnevni deo vokabulara.
“Ako je nekada, u 19. veku postojalo zanimanje učiteljice, zašto se onda rektorka, ministarka ili advokatica, žene koje su svojim kvalitetnim radom dospele do tog ranga, ne nazovu tako kako treba. Strana koja se tome protivi vodi na onu priču da je Hasanaginica žena od Hasanage, ona koja je to zahvaljujući njemu, te da će dokle on postoji postojati i ona”, rekla je Rebronja.
Melida Rebronja, profesorica bosanskog i srpskog jezika u Gimnaziji u Novom Pazaru
Ona primećuje brojne primere licemernog ponašanja i korišćenja imenica ženskog roda u primerima kada žena treba da se prikaže u negativnom kontekstu.
“Nedavno je jedan od naših velikodostojnika žene nazvao jadnicama i bednicama, a one su tada imale rod i koristio je rodno senzitivan jezik, međutim kada one treba da budu ministarke, arhitektice i psihološkinje, onda to nije u redu“, kaže Rebronja.
Ona ističe da će rodno osetljivi jezik najbolje zaživeti ukoliko ga svi mediji, koji nemaju samo informativnu, nego i vaspitnu ulogu, budu upotrebljavali.
Rodno osetljivi jezik čini žene vidljivim i jednakim članicama društva
“Naravno da osim medija veliku ulogu imamo i mi koji radimo u obrazovnom sistemu, gde takođe treba da radimo na podizanju svesti mladih. Na taj način ćemo uspeti ženi da damo dostojno pravo i mesto kojoj joj pripada, te da konačno i ona obnaša sve funkcije. Vremenom ćemo se naviknuti na psihološkinju, psihologicu, pedagogicu”, rekla je Rebronja.
Međutim, univerzitetski profesor i potpredsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV) Sead Šemsović kaže da je on za varijantu sredine, odnosno da se upotrebljava muški i ženski rod prema prilici, ali da nomenklatura, sam naziv funkcije, ostane u obliku u kojem je bio i do sada.
“U normalnoj, svakodnevnoj komunikaciji, koja je izvan pravne dokumentacije, mi upotrebljavamo pojmove koje su u ženskom, odnosno u muškom rodu. Dakle, studentica za ženu i student za muškarca, ali kada se radi o zvaničnoj dokumentaciji još uvek te nazive moramo upotrebljavati onako kako je nomenklatura zanimanja. Naročito kroz visoko obrazovanje, na primer zvanje docent, vanredni profesor, doktor, a ukoliko bi neko izrazio takvu želju onda bi moralo da dođe do imenovanje i uvođenje tih novih pojmova “, kaže Šemsović za naš portal.
On smatra da tu postoji ceo set pitanja i problema koji se moraju u dogledno vreme rešavati, ali da se mora voditi računa o prirodi jezika i o zvučnosti onoga što uvodimo kao novinu.
Sead Šemsović, univerzitetski profesor i potpredsednik BNV
“Sasvim je na mestu da jedan jezik kreira jezičku politiku i da uvodi ženska zanimanja tamo gde ih nije ranije bilo. Mi sada imamo potrebu za time i ključna je u zakonodavstvu pitanje nomenklature zanimanja. Dakle, da li u diplomi treba da piše diplomirana profesorica književnosti i jezika ili zapravo ona stiče titulu, koja je u muškom rodu, diplomirani profesor križevnosti i jezika“, pojašnjava Šemsović.
On dodaje da bosanski ima blaže nastavke za ženska zanimanja od srpskog jezika.
“Tako da ćemo imati profesoricu, a ne profesorku, pedagogicu, a ne pedagoškinju, psihologicu, a ne psihološkinju, do varijante dekanice, dok u srpskom jeziku još uvek nemamo adekvatan termin za ženski oblik imenice dekan. Mora se obraćati pažnja kada se uvode novi pojmovi, a sve velike kulture ih uvode. Ako pogledamo nemački, ruski i turski jezik, oni najnormalnije prevode anglicizme koji se nama nameću – pitanje televizora, printera, helikoptera, svi ovi jezici ih prevode“, kaže ovaj profesor.
On zaključuje da se pitanje rodno osjetljivog jezika ne tiče samo oblasti lingvistike i prirode razvoja jezika, već i društveno-političkog segmenta, feminističkog odnosa prema životu, kao i odnosa zajednice prema ženi.
Beogradski mediji navode da je REM već izdao uputstvo za medije kako da koriste rodno osetljiv jezik, a to uputstvo bazira se na Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika koji je objavilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.
Profesorica Milena Belić smatra da položaj žena u našem društvu, bez obzira na njeno zvanje, status, obrazovanje, treba da bude unapređen. “Šta to znači? Donet je zakon o rodnoj ravnopravnosti ili o rodno senzitivnom jeziku i slično, sve je to dobro, ali dajte da zaista suštinski vidimo neke promene u društvu. Šta to znači? Pa da, između ostalog, ne budemo više društvo koje je poznato po neslavnom rekordu po broju femicida u zemlji“, rekla je ona. Profesorica Melida Rebronja kaže da je raduje da je sve više žena u Novom Pazaru, pa i u ostalim sandžačkim gradovima, koje su se odvažile da zauzmu važne funkcije i da svi u svojim sferama delovanja treba da rade na podizanju svesti devojaka. "Često kroz nastavu protežiram tu priču i primetim da me dečaci malo uplašeno gledaju, tako da im onda objašnjavam da su i oni jednako važni, ali da nam je dosta Hasanaginica u društvu. Odavno smo zapali u neki začarani krugi iz koga moramo da tražimo izlaz. Radim na podizanju svesti devojčica da se ne udaju mlade, da završavaju škole, jer su to divna mlada stvorenja, pred kojima je život", ističe ona.
A.Bajrović
Foto, snimanje i montaža: N.Šehović
