Zakonom je regulisano i to da je svaka zgrada registrovana kao preduzeće, te da mora posedovati račun na koji se usmerava novac kojim se raspolaže.
U Novom Pazaru ima oko 150 zgrada, od kojih njih trećina, dakle oko 30 do 50 ima profesionalne upravnike, dok su ostali svog predstavnika izabrali iz redova stanara.
Jedan od četiri profesionalna upravnika u ovom gradu je Kenan Tmušić, koji za portal Free media objašnjava da njih u zgradama biraju stanari, obično po preporuci, ali ih i lokalna samouprava u slučaju kada ne mogu međusobno da se dogovore ko će ih zastupati.
Kenan je trenutno upravik u 11 stambenih zgrada, a ovim poslom počeo je da se bavi pre više od tri godine najpre u zgradi u kojoj živi, da bi kasnije položio sve stručne ispite za profesionalnog upravnika.
Šta jeste, a šta nije posao upravnika?
Kenan za portal priča da ga stanari u principu zovu za bilo koji problem u zgradi.
“Naš posao je da na početku registrujemo tu stambenu zajednicu, otvorimo račun, izradimo pečat. Raspolažemo računom, odnosno odlukama o njegovom trošenju, investicijama koje treba da se urade u zgradi. Zovemo servisere liftova, ukoliko dođe do kvara, kao i sve druge majstore po potrebi. Odgovaramo za hodnike, zajedničke prostorije, instalacije“, priča nam on.
Osim toga, stanari ga zovu i kada ih uznemirava buka u komšiluku, na šta takođe mora da reaguje i upozori sve na kućni red.
Kenan Tmušić
Ističe da njegov posao nije da otklanja kvarove koji nastaju unutar samih stanova.
“Dešavalo mi se da me zovu za osigurač, šporet ili bojler ili pekać. Zovu me za probleme koje imaju u stanu, recimo da im je deo zida napukao, dakle za propuste nastale tokom izgradnje objekta, a koje su samim potpisom ugovora na neki način aminovali“, prenosi Kenan svoja iskustva.
Iznosi koji stanari izdvajaju za investiciono održavanje zgrade i upravnika su različiti, a zavise od broja stanova, ima li objekat agregat, lift, kao i od broja ulaza i ostalog, a kreće se od 1.100 do 1.500 dinara. Nešto manji iznos, u zavisnosti od zgrade do zgrade, plaćaju i vlasnici lokala koji se nalaze obično u prizemlju ili na prvom spratu tih stambenih objekata.
Ukoliko se desi da neko od stanara ne plaća redovno upravnik ga obaveštava pismeno, a onda može da ga prijavi sudu i prinudno naplati preko izvršitelja.
“Najmanje problema imam sa našim ljudima koji žive u inostranstvu, a ovde imaju stanove. Oni su u dijspori naviknuti na ovakve zakonske odredbe i svesni su da moraju da ih se pridržavaju“, kaže on.
Posao nastavnika i profesionalnog upravnika
Kenan je po zanimanju master profesor fizike, a za sada uspešno uspeva da organizuje obavljanje oba posla istovremeno.
Zaposlen je kao nastavnik fizike u osnovnim školama “Dositej Obradović“ u Osaonici i “Halifa bin Zaid Al Nahjan”.
“Posao u školi mi dozvoljava da popodne ili vikendom mogu da se posvetim zgradama. Obilazim sve zgrade bar jednom, dva puta nedeljno i kada nema kvarova ili poziva stanara“, kaže on.
Ističe da je kroz oba posla upoznao mnogo sugrađana, ali i majstora, sa kojima ranije nije bio u situaciji da sarađuje.
“U Novi Pazar sam se doselio iz Sjenice. Ovde sam došao kao student 2008. godine, osnovao porodicu, zaposlio se i ostao da živim. Nisam u početku znao mnogo ljudi, a danas mi se čini da poznajem pola grada“, priča nam.
Kenan tvrdi da se ulaganje u upravnika, a pre svega u investiciono održavanje zgrade dugoročno isplati, jer utiče na samu cenu stana. “Nije isto kada kupac stana vidi prljavu zgradu, sa ulaznim vratima ili interfonom koji ne radi i kada je sve besprekorono čisto i ispravno. Cena kvadrata u nekim zgradama čiji sam upravnik je za dve godine skočila sa 900 na 1.300 evra, a ja tvrdim da je jedan od razloga sigurno i to što se adekvatno održavaju“, kaže on.
Redovno prati sve javne pozive, pa je tako preko gradskog konkursa “Građani se pitaju“, obezbedio jednoj od zgrada čiji je upravnik igralište za decu, koje će početi da se gradi za par meseci.
A.Bajrović
