Oni su na tribini “Zagađenje vazduha i vode u Novom Pazaru – Problemi i potencijalna rešenja” govorili o monitoringu i analizi podataka kvaliteta vazduha u ovom gradu, kao i posledicama zagađenog vazduha i reka na zdravlje ljudi.
Infektolog Lejla Ćeranić rekla je da najveći problem u Novom Pazaru stvara zagađen vazduh, koji utiče na gornje i donje respiratorne puteve, a da su najugroženija deca do dve i po godine, kao i stariji od 65 godina.
“Čestice koje se nalaze u našem vazduhu direktno utiču na naš respiratorni sistem. Kod zdravih ljudi izazivaju iritaciju respiratornog sistema, što dovodi do većeg broja infekcija u toku godina, a kod ljudi koji već imaju problema, kao što su hronični bronhitis i astma, dolazi do značajnog pogoršanja osnovne bolesti. Kumulativni efekat utiče na promenu respiratornog sistema i ćelija koje se u jednom trenutku pretvaraju u kancerogene, što dovodi do stvaranja karcinoma”, rekla je Ćeranićeva.
Ona je istakla da je Odeljenje pneumatologije u Novom Pazaru prepuno ljudi koji svakodnevno ostaju u bolnici zbog kancera respiratornih puteva.
“Zato naši lekari prijavljuju epidemiju karcinoma pluća. Ipak, ovo je samo deo bolesti koje se javljaju zbog posledica zagađenja, jer imamo i srčane bolesti, angine, visok krvni pritisak, kao i bolesti reproduktivnog sistema”, rekla je Ćeranićeva.
Biolog Dejan Mirčić tvrdi da treba posebno obratiti pažnju na toksične materije koje se nalaze u rekama.
On je objasnio da je problem što oni ne deluju odmah, ali da će se kroz nekoliko godina osetiti njihove posledice na zdravlje ovdašnjih građana.
“Svako navodnavanje vodom koja je zagađena mazutom ili nekim drugim supstancama je štetno, jer zagađuje zemljište, biljke imaju mnogo veći kapacitet u odnosu na nas i životinje. Preko svega toga to dolazi do nas i dovodi do štetnih posledica koje su ostale, a efekti svega toga se mogu videti kroz određeno vreme. Zato je svest vrlo važna i da delujemo odmah, a ne da čekamo efekte, pa onda da delujemo”, kazao je Mirčić.
Jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i portala “xEco” Dejan Lekić podsetio je prisutne da je prema brojnim merenjima 2021. godine Novi Pazar bio najzagađeniji grad u Evropi.
Prema njegovim rečima ta slika se u 2022. i 2023. znatno promenila, ali da je ipak potrebno još mnogo rada i truda da bi kvalitet vazduha bio na zadovoljavajućem nivou.
“Poboljšanje postoji, ali smo se svi na kraju složili da napori moraju da se pojačaju. Prateći trend evropskih standarda kvaliteta vazduha, trebaće nam minimum 10 do 15 godina da se siđe do nekih limita koji bi bili prihvatljivi za ljudsko zdravlje. Ne smemo zaboraviti da je u međuvremeu Svetska zdravstvena organizacija te limite još više spustila, što znači da ćemo mi to dosegnuti negde u budućnosti, a tada će oni biti još niži”, rekao je Lekić.
Osnivač “Eko straže” Bojan Simišić rekao je da je pre nekoliko godina kao roditelj osetio moralnu obavezu prema svom detetu, ali i drugima, da alarrmira javnost o prevelikom zagađenju vazduha u Srbiji.
“Kada sam počeo da se bavim aktivizmom, u Novom Pazaru nije postojala nikakva informacija, niti se iko uopšte bavio problemom zagađenja vazduha, sem nekih sporadičnih ljudi. Moj prijatelj Enes me je pozvao da organizujemo prve akcije čišćenja grada, a na kraju je on jedini bio na toj akciji. Međutim, danas, nakon nekoliko godina od toga, postoji jak regionalni pokret, koji će biti sve jači i jači, jer okuplja male ljude”, rekao je Simišić.
On je zaključio da “Eko straža“ i “Za zdrav Novi Pazar“ ne okupljaju lekare ili specijaliste, već obične građane koji samo žele da žive u normalno društvu.
Tribinu su organizovale grupe građana “Za zdrav Novi Pazar”, “Eko straža” i Nacionalna ekološka asocijacija (NEA), a prisutni građani su na kraju događaja bili u prilici da postavljaju pitanja i iznesu svoj stav o problemu zagađenja vazduha i reka u ovom delu Srbije.
M. Jovičić
