Ona je na tribini “Kultura stanovanja Bošnjaka u Sandžaku krajem 19. i početkom 20. vijeka” u Muzeju “Ras” rekla da treba da sačuvamo i zaštitimo od propadanja još nekoliko takvih kuća koje su ostale u gradu.
“Te kuće danas polako nestaju, ruše ih i menjaju novim zgradama, koje su drugačije arhitekture. One su imale lep plan, bile su okrenute ka jugoistoku, ka Meki. Grad je imao svoje mahale, u kojima su kuće bile lepo raspoređene, kao da su imale nekog stručnog planera”, rekla je Kahrovićeva.
Ona dodaje da su ove kuće još u 15. veku imale po tri dograma (nepokretni drveni nameštaj), u čijem sastavu su bili hamam i dušekluk.
“To je velika vrednost u našoj kulturi, u kućama gradske tradicionalne orijentalne arhitekture, kao što su kuće porodica Trtovac, Gicić, Šušević i drugih u Novom Pazaru. Na jednom spratu su bila po dva takva dograma, a u prizemlju još jedan. Hamami su bili do zida rađeni i imali su odvod”, rekla je Kahrovićeva.
Ona pojašnjava da je do hamama bio furunluk, do njega dušekluk, teredže, pa džamluk.
“Taj drveni deo nameštaja bio je fantastično urađen i ugrađivao se u zid. To su preteče današnjeg regala, koji je tako izrađen da oduzima deo prostora od sobe, dok je stari nameštaj bio prilično praktičniji“, rekla je Kahrovićeva.
Dodaje da je sredinom 20. veka polako modernizacija počela da čini svoje, da se grade kuće okrenute ka ulici i da polako počinje haos.
“Kuće potiskuju taj red, nestaju bašte, približavaju se ulici, zbijaju i sve se menja u našem Pazaru”, zaključuje ona.
Na tribini su govorili i doktor arabistike Enver Ujkanović i arheolog Mustafa Baltić.
A.Bajrović
