Vijesti u ovom gradu ne čekaju večernji dnevnik, one se prvo prepričaju za stolom, uz kahvu sa prijateljima, porodicom ili poznanicima.
Ovde se kahva ne pije samo da bi vas probudila. Svaka ima svoj razlog, vrijeme, društvo, pa neretko i svoju “dijagnozu“.
I nije slučajno što je u ovom tekstu zovemo kahvom, upravo taj naziv, ukorenjen u govoru ovog kraja, dio je tradicije i čaršijskog duha Novog Pazara.
Od vrha čaršije pa sve do Sebilja, Pešačkom zonom i ulicama oko nje, prepliću se ukusi, mirisi i stavovi o tome gde se pije slađa ili gorča kahva, a gde se stvara najbolja atmosfera za haberove koji pristižu.
Neki Novopazarci sa kojima smo razgovarali kažu da je odlazak na kahfu jutarnju, podnevnu ili predvečernju “čitava nauka“ sa kojom vijekovima živi ova čaršija.
Oni nešto stariji, koji su verni tradiciji, pravoj aromi i neprevaziđenom duhu prošlih vremena, najviše vole kahfu sa žara. Ona se priprema isključivo u bakarnoj ili čimkanoj džezvi i polako peče u žaru, kao vijekovima ranije dok nije postojala struja.
Recept je jednostavan: dvije kašičice kahfe na šoljicu vode. Džezva se stavlja direktno na prosuti žar, a kafedžija je pažljivo pomera lijevo-desno, kako bi se kahfa ravnomerno pekla i postigla savršena pena.
”Za mene nema nikakve dileme, najbolja kafa u Novom Pazaru je kafa sa žara, u Teferidžu kod Haka Lađara. To je onaj pravi, originalni ukus sa dušom i ambijent koji nijedan moderni kafić ne može da zamijeni”, kaže za portal Free media Samir Dolićanin.
Ipak, vremena se polako mijenjaju, pa je tako ona kahva tokom radnog dana dobila novo, moderno ruho.
Mesto gde se tokom dana sliva mlađa generacija Pazaraca su kafei na Žitnom trgu, Nomad i Hab.
Uz miris dobre kahve, ovde većinom okupljeni mladi ljudi na svojim laptopovima vode online poslove, sklapaju projekte i stvaraju pravi mali čaršijski coworking (zajednički rad) prostor.
Nakon radnih obaveza i tradicije, sledi kahfa za ”ozbiljan muhabet”. Tu se pretresaju čaršijske vijesti, politika, fudbal, poslovi, ljudi i, nerjetko, sve teorije ovog svijeta.
To je onaj trenutak kada vrijeme prestaje da žuri, a šoljica postaje izgovor za iskrene razgovore i duboka prijateljstva.
Novopazarac Bute Tutić tvrdi da je najbolja kahfa u kafečajnici “Santos”.
”To je stara kafečajnica, tu pripremaju najbolje kahve. Zatim imamo kod Lađara na žaru u Prvomajskoj, u Lučnoj zgradi na ćošku i kod Baketa Kenovog na vrh čaršije”, kaže nam on.
Novopazarka Maida Baltić Spahović kaže da kafu voli da pije u ”Aromatiku”, kafeu u sklopu Amir-aginog Hana.
”Ispunjava me ovaj ambijent mešavine spomenika kulture i vrhunske kahfe. Ovdje volim da dođem vikendom, kada ne žurim zbog poslovnih obaveza”, iskrena je ona.
Kako podne odmiče, na redu je posebna kategorija, čuvena kahfa ”da me vide”. E kod te kahfe je često veoma važnije za kojim stolom sedite, gde je njegova pozicija.
To je kahva koja se pije sporo, uz sunčane naočare i budno oko koje prati dešavanja u čaršiji.
A kad sunce počne da zalazi iza pazarskih krovova, stiže i poslednji čaršijski ritual, popodnevni ”ćejf”. To je onaj neprocenjivi momenat kada konačno, kako mi to volimo da kažemo, u Pazaru ”dahnemo dušom”.
Bilo da se peče na žaru u staroj čaršiji, pije uz laptop na Žitnom trgu, u hladu Amir-aginog hana ili za stolom u Pešačkoj zoni, pazarska kahva nikada nije samo kahva. Ona je razgovor, haber, dogovor, predah, susret i ćejf, neprocenjivi osećaj da ste uvijek među svojima.
N. Murić Muminović
